Može li Pahor pokrenuti pregovore Beograda i Prištine?

Svi su pomislili da će se konačno stvari pokrenuti sa mrtve tačke, ali utisak je da smo i dalje veoma daleko od konačnog dogovora.

Glavni kandidat za Lajčakovog zamenika je bivši predsednik Slovenije Borut Pahor (Andrej Čukić/EPA-EFE)

U ovoj uzavreloj atmosferi koja vlada u regionu, nekako smo svi zaboravili na jedan od najozbiljnijih problema koji je u velikoj meri lokomotiva za mnogobrojne krizne situacije u kojima se ceo region nalazi, a to je konačno postizanje trajnog dogovora na relaciji Beograd – Priština.

Utisak je da su svi digli ruke od pokušaja da se konačno stavi tačka na ove pregovore. Davno potpisan Briselski sporazum i dalje je ostao mrtvo slovo na papiru, jer kosovske vlasti uporno odbijaju da realizuju svoju obavezu iz tog dokumenta.

Radi se o formiranju Zajednice srpskih opština. Pre nešto više od mesec dana prošlo je 11 godina od potpisivanja tog Sporazuma.

Onda je usledilo prihvatanje francusko-nemačkog plana, bez da je potpisan. I u tom planu stoji obaveza Kosova da konačno formira ZSO. Srbija je prihvatanjem tog plana pristala na mnogo toga, sem da ne sprečava da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija za čije je članstvo potrebno i članstvo u Ujedinjenim narodima (UN).

Taj plan je prihvaćen pre više od godinu dana, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uporno odbijao da ga potpiše zbog, kako je rekao, “neopisivog bola u desnoj ruci” sa kojom se potpisuje. Kao što je prihvatio pomenuti plan, tako je prihvatio i njegov aneks u Ohridu.

Svi su pomislili da će se konačno stvari pokrenuti sa mrtve tačke, ali utisak je da smo i dalje veoma daleko od konačnog dogovora. Naročito ako imamo u vidu i oružani sukob sa tragičnim posledicama u Banjskoj, krajem septembra prošle godine.

Veliki igrači

Od Ohrida do dan danas, malo toga je urađeno. Beograd je početkom godine priznao kosovske saobraćajne tablice, a Priština je ukinula dinar i tu su se sada stvari dodatno zakomplikovale. Uskoro će oni veliki igrači Sjedinjene Američke Države i Evropska unija promeniti i glavne igrače u pregovorima.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Gabrijel Eskobar do kraja meseca napušta tu funkciju, a bio je predstavnik Vašingtona u pregovorima između Beograda i Prištine. Ne tako brzo, ali do kraja avgusta i aktuelni specijalni izaslanik EU-a za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak završava svoj mandat.

Dok je Eskobarov naslednik i dalje nepoznat, bez obzira što EU očekuju izbori za parlamentarnu Skupštinu, glavni kandidat za Lajčakovog zamenika je bivši predsednik Slovenije Borut Pahor.

U okviru svoje zvanične kandidature, mnogi regionalni mediji su preneli da Pahor radi na pripremi drafta nacrta za dalje uspešno sprovođenja dijaloga, koji je nažalost u zapećku. Sam je već rekao da ima čitav niz ideja kako se osveži, ili oživi taj dijalog.

Pahor je, pre svega, odličan izbor. Koliko je poznato, ima dobre odnose na obe adrese, a o njemu se, kao predsedniku Slovenije, nekoliko puta pozitivno izjasnio i Vučić. To što je bivši predsednik sigurno celu priču podiže na viši stepenik, a i dolazi iz Slovenije, nekadašnje članice bivše SFRJ koja je prva među njima postala član EU.

Goli život

Pahor je sigurno dobro upoznat sa situacijom u Regionu, ali i svestan činjenice da su odnosi Beograd i Prištine, verovatno nikada gori. Sačekaće ga mnogo problema. Od toga da su Srbi i dalje van institucija Kosova koje su napustili, realno najviše zbog odbijanja kosovskih vlasti da osnuju ZSO, do aktuelnog ukidanja dinara kao sredstvo plaćanja na Kosovu.

Brisel, Vašington i Priština traže kažnjavanje odgovornih za Banjsku, dok Vučić uporno to odbija tvrdnjom da su se Srbi borili za goli život i zato što ne mogu više da izdrže teror kosovskog premijera Albina Kurtija.

Na ruku mu ide i to da bi funkciju trebalo da preuzme od 1. septembra kada budu završene sve post izborne radnje za Evropski parlament. Po okončanju tih izbora, formiranju parlamenta i Evropske komisije, prestaju sva opravdanja u vezi sa nastavkom dijaloga.

Imaće vetar u leđa, ali i podršku EU. Treba, međutim imati u vidu da Brisel i Vašington usko sarađuju po ovom pitanju i da nas početkom novembra očekuju i američki predsednički izbori, tako da bi realno bilo da se do kraja ove godina napravi skica svega onog što je neophodno za završetak dijaloga tokom naredne 2025. godine.

Posle svih tih izbora i imenovanja, valja očekivati pravi bust pregovora dve strane i konačno postizanje dogovora. Pahor sigurno ima nekog keca u rukavu, inače se ne bi ni kandidovao za tu funkciju. O tome šta treba da se uradi, nema mnogo mudrovanja. Pre svega treba sprovesti sve ono što je do sada dogovoreno i jasno i nedvosmisleno ponuditi obema stranama izglednu evropsku perspektivu.

Bilo bi dobro kada bi u središte priče mogao da se stavi život i da se od toga da se ljudima u Srbiji i na Kosovu omogući lakši život, dođe do onog najkrupnijeg rezultata. To bi bio konačni i obavezujući dogovor između ove dve strane.

Svakako da Vučić i Kurti moraju da budu više nego kooperativni, a Pahor je neko ko sigurno razume ono što se dešava na relaciji Beograd – Priština.

Akteri tog dijaloga moraju da budu svesni odgovornosti pred kojom se nalaze i da je uspešan završetak dijaloga ključna stvar kako za mir, tako i za razvoj kompletnog regiona.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

 

Izvor: Al Jazeera