Nepovratni sunovrat Aleksandra Šapića

Čovjek koji je plijenio sportskim rezultatima, postaje hodajuća katastrofa kada je riječ o politici, piše autor.

Vrhunski sportista koji je primao udarce u bazenu, ne može da se pomiri sa činjenicom da ga neko kritikuje, piše autor (Vladimir Šporčić / Tanjug)

Nekada najbolji i najplaćeniji vaterpolista na svetu, Aleksandar Šapić upustio je u mutne političke vode kada je kapicu okačio o klin. U politiku je ušao na lakši način, direktno na vlast uz svesrdnu pomoć tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, a i dalje opstaje, jer se udenuo pod skute aktuelnog predsednika, svog imenjaka – Vučića.

Njegov politički put je popločan prečicama. Uvek na vlasti i uz vlast. Kada je Demokratska stranka izgubila izbore 2012. godine, bio je njen član još dve godine, a onda je osnovao svoju grupu građana koja je kasnije postala stranka SPAS. U maju 2021. godine SPAS se utopio u Srpsku naprednu stranku (SNS). Odmah je postao potpredsednik stranke na čijem je čelu u tom trenutku bio Aleksandar Vučić.

Za sebe je rekao da bi bio “najveća budala na svetu” kada bi sarađivao sa onima koji ga napadaju na način na koji to rade Vučićevi naprednjaci. To ga, međutim, na kraju nije sprečilo da sa njima tikve sadi i još da im postane potpredsednik.

Čim je zakoračio u SNS, shvatio je da mu se može sve što hoće. Novinarima je pretio čupanjem srca direktno sa TV-a, ali je tužilaštvo odbilo krivičnu prijavu zbog toga što je protumačeno da je ta pretnja izrečena u kondicionalu: Kada bih ih sreo na ulici, iščupao bih im srce. Ovu pobedu u tužilaštvu, Šapić je proslavio pisanjem SLAP tužbi protiv istih novinara. Pre neki dan je pred sudom čak i priznao da ih je tužio zato da bi ih finansijski iscrpeo i naterao da ga više ne kritikuju.

Čovek koji je plenio sportskim rezultatima, postaje hodajuća katastrofa kada je reč o politici. Vrhunski sportista koji je primao udarce u bazenu, ne može da se pomiri sa činjenicom da ga neko kritikuje. Bira kome će da odgovara na pitanja. Ona nezgodna preskače, a novinare konstantno etiketira i vređa.

Neobjašnjivi lapsusi

Nedavno je, prilikom razmene mišljenja sa građanima na Novom Beogradu, jednom od njih oteo telefon i razbio ga. Stalno je u nekom agresivnom gardu naspram svakoga ko ga kritikuje. Tako je jednom advokatu u sudnici rekao: Šta se bečiš. Građanima koji su ga okružili rekao je da ga ne pipaju, jer to može da bude loše po njih i da ima pravo da se brani.

Stigao je čak i da se posvađa sa Sarajevom. Mnogo mu je zasmetalo što Sarajevo ima fenomenalan filmski festival i poručio da on, kao gradonačelnik Beograda, neće da dozvoli da Sarajevo ima bolji filmski festival od Beograda.

Šapićevo upravljanje Beogradom su obeležili i lapsusi koji su neobjašnjivi, naročito za nekoga ko poseduju doktorsku naučnu titulu poput njega. Za jednu afričku državu je rekao da se zove “Nambija”. Izveštavanje televizije N1 kritikovao je tako što je rekao da bolje montiraju od “Kjubika”, misleći verovatno na reditelja Stenlija Kjubrika. Jednom prilikom je rekao da mu je “gradski aparat omogućio daleko veću penetraciju u čitavo stanovništvo i građane našeg grada”. Komentarišući primedbe građana kako se u Beogradu ponekad seku zdrava stabla, rekao da “niko nije lud da seče zdravo drvo, već da se ona obrezuju”.

“Važno je da se redovno obrezuje, jer drveće koje je popadalo ili je bilo iznutra obolelo ili trulo ili nije bilo obrezano”, rekao je Šapić, verovatno želeći da kaže “orezano”.

Novinara Dušana Čavića je nazvao “dripčinom” i “magarcem” samo zato što ga je pitao: Gde ste bili pred Ribnikarom da se poklonite senima mrtve dece, aludirajući na gradonačelnikov pokušaj da se paljenje sveća preseli na plato ispred Skupštine grada umesto ispred same škole. Najavio je i da će se u Beogradu kremirati uginule životinje, kućni ljubimci, a da će se njihove “urme” ostavljati na novoizgrađenom groblju za kućne ljubimce.

‘Zalutao’ u politiku

Pored silnih lapsusa, Šapić je od ulaska u SNS eksplodirao po pitanju nacionalizma. Postao je veliki Srbin. Toliko je veliki da mu je zasmetao Titov grob. I dok usred predizborne kampanje seli Titov grob, zahteva da se pronađe neki drugi grob, odnosno mesto gde je sahranjen komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, Dragoljub Draža Mihailović. Potpuno se uklopio u populizam koji u Srbiji vlada već 13 godina, a svoje ponašanje pravda time da je čovek od krvi i mesa.

Idealno se uklopio u ponašanje aktuelne vlasti. Bahat je, agresivan, ali za razliku od Vučića, on nema tu harizmu. Sudeći po izbornim rezultatima iz decembra meseca prošle godine, svojim dolaskom u SNS nije povećao broj glasova, već ih je oduzeo. To je naročito bilo očito u Novom Beogradu gde je dugo godina bio predsednik opštine. Međutim, i dalje je tu, u vrhu.

Verovatno zarad mira u kući i nespremnosti na velike rezove, Vučić toleriše Šapića. Važno je napomenuti i to da, za razliku od svih viđenijih naprednjaka, Šapića retko kada možemo da čujemo da se poziva na Vučića i da ga veliča. Izuzetak je nedavno napravio kada je rekao da je Vučićev stav, “koji odbacuje pokušaje da se srpski narod okarakteriše kao genocidan, prekretnica u državnoj i nacionalnoj politici Srbije”.

Zahvaljujući politici, Šapić je doživeo nepovratni sunovrat i pitanje je gde će ga na kraju to odvesti. O tome bi, pre svega, on trebalo da razmišlja. U politiku je svakako zalutao, a toga je sigurno svestan i Vučić koji će, kad tad, znati šta i kako sa njim.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera