Pambukovačke ide Milorada Dodika

Ove vikend akcije Vučića sa Dodikom su jasan dokaz sprege dvojice autokrata koji su jasno stavili do znanja svima oko sebe da se “demokratija ne maže na hleb”.

Svoj boravak u Pambukovici, demokratski izabran predsjednik RS-a je iskoristio da okupljenom svijetu, željnog ića i pića serviranog u centru sela, da saopšti da je demokratija nešto bez veze, piše autor (EPA-EFE/ANDREJ CUKIC) (EPA)

Selo Pambukovica, blizu Uba, negde između Šapca i Valjeva, od pre neki dan je postalo čuveno, jer su ga u istom danu zajedno posetili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Nekoliko dana je nedostajalo da ta poseta bude na “martovske ide”, 15. dana u mesecu martu kada se u starom Rimu održavala svetkovina u čast boga Marsa. Umesto vojne parade, zakazana je ona sa sve pečenjima, a sve je to u čast nekog drugog boga u koga se Srbi sve više kunu.

Tako se desilo da i Dodik postane deo ti novih, nazovimo ih pambukovačkih ida, a svojim nastupom ih je svakako obeležio. Jasno je zašto je Vučić bio u Pambukovici. Mora, tako je navikao i sebe i javnost u Srbiji. To jeftino prikupljanje političkih poena, nezamislivo u novijoj istoriji Srbije, postala je svakodnevica. Veliki su se problemi nadvili nad njim. Napadaju ga sa svih strana. I stranci, i domaći, i bezbednosne službe i nevladin sektor. Morao je da pristane na nove izbore u Beogradu. Nisu mu dozvolili da ih zakaže onda kada njemu to odgovara, a još mu preporuke ODHIR stoje za vratom. Za susretanje sa svim tim nedaćama neophodna mu je ljubav naroda, i gde će čovek nego u posetu kod svog kuma Darka Glišića, predsednika opštine Uu i glavnog operativca SNS. Uz to, Glišić ima majstora za praseće i jagnjeće pečenje – Miću, koji brzinski sve sa ražnja pretvara u zalogaje. A, eto i Mila.

Šta će Dodik u srbijanskim selima

Dodik sigurno nije u Pambukovicu došao zbog pečenja. Ima on toga svakodnevno. Ne deluje da je na ovsenim i drugim kašama. Verovatno nije ni zbog kokica koje je uzimao iz kesice koju je Vučić držao u ruci dok su gledali fudbalski meč neke lokalne lige u pomenutom selu. Verovatno mu je laknulo malo, jer uglavnom je uz Vučića na nekim otvaranjima fabrika, vojnim vežbama i sličnim manifestacijama. Ali, otkud Dodik u Pambukovici?

Predsednik RS sigurno ima pametnija posla u Banjaluci nego da obilazi sela u Srbiji. Da li se dokazuje i pokazuje kao nerazdvojni Vučićev saradnik i saučesnik, nije poznato, ali je zanimljivo da u već nekoliko navrata to prisustvo uz Vučića ne koristi za ponavljanje priče o tome da se RS samo što nije otcepila od Bosne i Hercegovine, već deli lekcije Srbiji, a u poslednjem slučaju i preti.

Svoj boravak u Pambukovici, demokratski izabran predsednik RS je iskoristio da okupljenom svetu, željnog ića i pića serviranog u centru sela, da saopšti da je demokratija nešto bez veze, da se ona ne maže na hleb, da ona ne gradi puteve, već ih gradi Vučić. Verovatno je i predsedniku Srbije bilo malo neprijatno od ovih reči, ali ponavljamo da mu je više nego potrebna ljubav. Dodik je otišao i korak dalje i rekao da je najvažnije da Srbija ostane moćna i da ima vlast takvu kakvu ima. Prema njegovim rečima, tom cilju je i Pambukovica dala svoj doprinos, jer su u velikom broju podržali politiku upravo Aleksandra Vučića. Mali problem po Dodiku, je 19 odsto Pambukovčana koji su glasali za opoziciju. Posavetovao je okupljene da pronađu tih 19 odsto, na šta je dobio odgovor da već rade na tome.

Zamislite da

I sada da upotrebimo omiljenu Vučićevu rečenicu kojom odgovara na svaku primedbu koja mu dođe od modernog sveta – Zamislite da. Pa, hajde da zamislimo da je neki državnik sa Zapada rekao da bi bilo dobro da se pronađu oni koji su glasali za Vučića. Usledila bi dobro poznata Vučićeva reakcija. Umesto da slično reaguje na Dodikove reči, Vučić se skoro pa uneredio od smeha.

Ono što je ostalo nedorečeno odnosi se na to da Dodik nije rekao šta da se radi sa tih 19 odsto kada budu pronađeni. Da će biti pronađeni, predsednik RS ne treba da brine. Ti ljudi ne samo da su odavno pronađeni, nego su i evidentirani. Sada su ostavljeni na milost i nemilost SNS aktivista i kuma Glišića. Uostalom, pričom o tome da se demokratija ne maže na hleb, jasno je toj manjini poručio šta ih čeka.

Dodikovo gostovanje u Pambukovici imalo je, doduše, i edukativni karakter. Nekako ovlaš, zavučeno, proturio je malo priču o čuvenoj krilatici – srpskom svetu. Dodiku se javilo da je to što je on u Pambukovici, a u RS postoji Bukovica, dokaz da su Srbi sa obe strane Drine jedan te isti narod. Zamislite otkriće. I ne samo to, nego je on rođen i živi, kako reče, u selu u RS koje se zove Mrčajevci, poput istoimenog sela pored Čačka poznatog po Miroslavu Iliću i kupusijadi što verovatno predstavlja još jedan krucijalan dokaz o “srpskom svetu”.

Ove vikend akcije Vučića sa Dodikom su jasan dokaz sprege dvojice autokrata koji su jasno stavili do znanja svima oko sebe da se “demokratija ne maže na hleb” i da je srpska varijanta demokratije ono što narod može da ima. Ta “demokratija” za uzore ima Rusiju i Belorusiju. Doduše, te dve zemlje još nisu razmenjivale birače poput Vučića i Dodika, jer za tako nešto nisu ni imali potrebe. Vučić svojim druženjem sa Dodikom pokazuje i šta misli o primedbama iz Evrope o spornom preseljenju birača. Kao da jasno stavlja do znanja Briselu da će ti izborni karavani da prolaze i u narednom periodu bez obzira na sve glasnije “lajanje” iz Evropske unije po tom pitanju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera