Studenti u Srbiji: Tek smo počeli

Studenti u Srbiji su definitivno rešili da budućnost, sopstvenu i cele države, uzmu u svoje ruke. Bez obzira što im je sa najviše državne pozicije poručeno da su navijači sa stadiona pametniji od njih, pokazali su izuzetno visok nivo društvene svesti, ali i gotovo pa savršeno delovanje u veoma teškim društvenim okolnostima.

Nijedan potez koji su u proteklom periodu povukli nije bio pogrešan, već filigranski precizan i ispravan. Njihova poruka sa impozantnog skupa na Slaviji u Beogradu nije prazno političko obećanje, već realnost koja će kad-tad da dovede do promena u Srbiji. A poruka je više nego jasna – Tek smo počeli.

Veliku stvar su počeli studenti. Sa njihovim protestom je Srbija krenula da se menja. Njihovi zahtevi su hiruški precizni i pogađaju suštinu stvari. Oni su svoje zahteve prosledili institucijama, a ne jednom čoveku koji poput papagaja ide iz studija u studio, sa auto-puta na auto-put, i ponavlja da je ispunio sve zahteve.

Taj čovek je svestan činjenice da zahtev za krivičnu i političku odgovornost zbog pada nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu ne može da bude do kraja ispunjen, a da ruka pravde ne završi na njegovom ramenu. Posao vredan 65 miliona evra nije mogao da bude sproveden bez njegovog uplitanja zato što stvari u Srbiji tako funkcionišu. On je taj zbog koga je stanica morala da bude puštena u promet tada kada je puštena, a da radovi nisu bili završeni. Jedna od stavki koja se stavlja na teret bivšem ministru građevine Goranu Vesiću je upravo da je stanica puštena u rad, a da radovi nisu bili završeni. Da nije to ministru palo na pamet da sam uradi, ili mu je neko rekao da stanica mora tada da bude otvorena, jer dolazi mađarski premijer Viktor Orban, otkriće istraga.

Studenti najviše insistiraju na tom zahtevu. Nema tih stanova, zaposlenja, besplatnog prevoza koji ih može pokolebati, i zato su veoma opasni po vlast. Nijedan studentski protest u burnoj srpskoj političkoj istoriji nije bio ovoliko masovan i sa tolikom podrškom. Uspeli su čak i Novaka Đokovića da nateraju da se “glasne”, doduše veoma nejasno. Miljenica srpske nacionalne muzike popadija Danica Crnogorčević koja peva o vraćanju srpske vojske na Kosovo, takođe je podržala studente. Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Zoran Knežević – takođe. Čak je i “žena koje nema”, vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac pristala da razgovara sa delegacijom studenata, što su studenti odbili. Dolovac je, svakako jedna od najodgovornijih za stanje u kojem se nalazi Srbija. To je žena koja ćuti već 13. godinu na sav mogući kriminal koji se dešava u zemlji.

Studenti u Srbiji stalno podsećaju na 1. novembar kada je padom nadstrešnice izgubljeno 15 života. Traže pravdu, ne bore se za ideologiju. I, po svoj prilici će uspeti, jer vlast, sa druge strane, vuče poteze koji su kontraproduktivni. Vlast sa svim svojim ucenjivačkim kapitalom i čitavom lepezom metoda zloupotrebljava svakoga ko je zahvaljujući njima dobio posao. Sada zahtevaju od svih zaposlenih na određeno ili po ugovoru o delu, a mlađi su od 35 godina, da potpišu ugovore o “kupovini” stanova za mlade. U zamenu za taj čin, vlast mora da im da posao na neodređeno, jer nema banke koja bi bez tog uslova bilo kome dodelila kredit.

Sva četiri sindikata prosvetnih radnika odbila su ponudu tog istog čoveka koji ovih dana smanjuje učešće za kupovinu stanova mladim ljudima. Neće više niko, sem te gole vlasti, protiv svoje mladosti. U Srbiji danas imamo situaciju da, iako je država skratila prvo polugodište, deca i profesori i dalje dolaze u gimnazije i srednje škole. Odbijaju da odu na raspust dok ova borba traje.

U okviru poruke – Tek smo počeli, treba sagledati sve ovo što je izrečeno, jer će se u jednom trenutku sve to spojiti u jednu tačku iz koje neće biti moguće ići nazad. Prvi put se na pomenutoj Slaviji jasno i glasno čuo poziv na generalni štrajk. Čuo se taman koliko je trebalo da se čuje i da uđe u glave svakog čoveka u Srbiji. I to je sasvim izvesna opcija za naredni period.

Vlastodržac je ranije uvek računao da je turbulentne situacije moguće kupiti nekom šarenom lažom, nekim raspustom, letovanjem, praznikom. Ovoga puta ni to ne donosi rezultate. Samo dodatno iritira svet oko njih. Nema više tog poniženja ili te uvrede koji bi mogle da poremete studente. Oni mu jasno poručuju da je nebitan i da nemaju šta sa njim da razgovaraju, već traže reakciju državnih institucija.

Ono što još više daje nadu je rešenost studenata da ovu stvar izguraju do kraja. Sada je više nego ikada jasno da su u Srbiji počele radnje koje će dovesti do smene vlasti i da više nije pitanje da će, već kada će se to desiti. Možda i najbitnija stvar je to što studenti ulivaju nadu da će do toga doći mirnim putem, a ne krvoprolićem. O sukobima razmišlja samo jedan čovek, a to je onaj koji po svaku cenu želi da opstane na vlasti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.