Nemoćni Vučić: Pokušaj potkupljivanja mladih i uvrede na račun ‘taloga’

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svoju potpunu nemoć pred narastajućom pobunom studenata pokušava da sakrije uvredljivom ponudom: obećava im navodno povoljne novčane kredite za kupovinu stanova koje su izgradili – Vučić to ne govori, ali se zna – njemu bliski “investitori” koji su do novca došli na, u najmanju ruku, teško proverljive načine.

Vučić je svoju ideju, koja je očigledna obmana, predstavio javnosti dan nakon što je nekoliko hiljada pobunjenih studenata koji blokiraju fakultete došlo pod prozore njegovog kabineta. Namera im je bila da mu stave do znanja da im je dosta njegove autokratije i upornog odbijanja režima da objavi kompletnu dokumentaciju u vezi sa diletantskom rekonstrukcijom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, čije je urušavanje odnelo 15 života. Studenti su došli i po odgovore čija je krivica za tu tragediju i kada će biti zakonski procesuirani ljudi iz Vučićeve partije koji su prebijali studente dok su oni mirno održavali komemorativne skupove za žrtve tragedije.

Umesto odgovora na zahteve, Vučić je svoje obraćanje na nacionalnim televizijama počeo umanjivanjem značaja studentskog protesta u njegovom dvorištu, što je izazvalo toliko negodovanje mladih akademaca, da se buka koju su pravili čula i u direktnom televizijskom prenosu. Vučić je crveneći se i s mukom igrao svoju ulogu čoveka koji navodno sve drži pod kontrolom, pokazujući kamerama nekakve registratore koji navodno sadrže dokumentaciju o rekonstrukciji nadstrešnice, ali kako se buka nije smanjivala, pa je, nemajući više aduta, najavio je da će koliko sutradan imati “sjajne vesti za mlade”. Studenti su odgovorili tako što su ga refrenom kafanskog hita “Izađi mala” pozivali da se pojavi na balkonu svog “predsedničkog dvorca” i suoči se s njima, ali kako mala, to jest Vučić, nije skupio hrabrost za susret sa studentima, oni su se razišli uz poruku da nastavljaju blokade fakulteta.

Pokušaj potkupljivanja studenata

Kada je svanuo sledeći dan, Vučić je, oslobođen studentskog pritiska, u miru, tišini i samoći koja na kraju postane jedini saputnik autokrata, snimio i na društvenim mrežama objavio video, u kome je pojasnio da sjajne vesti za mlade podrazumevaju da će njima i samo njima biti omogućeni neviđeno povoljni stambeni krediti. Kao ilustraciju naveo je da za kupovinu stana od 48 kvadratnih metara vrednog 75.000 evra učešće više neće biti uobičajenih 20 odsto ili 15.000 evra, već samo 2.250 evra. Svoju neozbiljnost koje su mnogi uporedili sa pijačnim šibicarenjem Vučić je pokazao tako što je već narednog dana i to učešće od 2.250 evra smanjio na 1.000 evra, a zatim, za manje od 48 sati od prve najave i tih 1.000 evra zamenio još manjim učešćem, od samo 750 evra ili jedan odsto vrednosti stana.

Studenti, među kojima je sasvim logično i značajan broj budućih diplomiranih ekonomista i bankara, ovakvu Vučićevu ponudu shvatili su kao dvostruku uvredu, usmerenu pre svega na njihov moral, jer je otvoreno pokušao da ih potkupi, ali, što je možda i važnije, i kao uvredu usmerenu protiv njihove inteligencije.

Svoju šarlatansku nameru Vučić je pokušao da objasni “kreditnim planom” koji se kosi i sa tržišnom ekonomijom i sa zdravim razumom. Pošto su za takav “plan” neophodne državne subvencije, jer nema te banke koja će pristati da odobri kredit uz samo jedan odsto učešća, Vučić je naveo da će država Srbija za te subvencije izdvojiti 400 miliona evra. Samo po sebi to i ne bi bilo neizvodljivo za “ekonomskog tigra”, ali Zakonom o budžetu, koji je donet pre Vučićevog ingenioznog plana, nije za tu namenu predviđen nijedan, a kamoli 400 miliona evra. Toliki novac neće moći lako da se pronađe, jer je u državnoj kasi, i bez toga, već planiran pozamašan minus od 2,7 milijardi evra. Ipak, s obzirom na provizornu suštinu svega u Srbiji, pa i javnih finansija, moguće je da će se Vlada Srbije dodatno zadužiti i povećati deficit na 3,1 milijarde evra.

Nepremostiva prepreka, čak i da se reši taj prvi problem, biće Vučićeva izmaštana cena kvadratnog metra, jer to što on uzima kao parametar nema utemeljenja u stvarnosti. Stan od 48 kvadratnih metara za 75.000 evra gotovo nigde ne može da se kupi u Srbiji, jer to znači da je cena kvadratnog metra oko 1.560 evra. Zahvaljujući upravo tome što je Vučić stvorio klasu prebogatih “pobednika tranzicije” koja se valja u novcu o čijem poreklu se ništa ne zna, i zbog čega ti bogatuni mogu sebi da priušte i po desetak stanova, prosečna cena kvadrata u prvoj polovini godine u celoj Srbiji bila je 1.767 evra, u Novom Sadu 1.970 evra, a u Beogradu čak 2.450 evra. S druge strane, Vučić ima “plan” prema kome će, kada program stambenih kredita za mlade počne da funkcioniše, cena kvadrata u Beogradu biti manja za 900, a u Novom Sadu za 400 evra.

Raskrinkano obećanje

Očekivano, studenti su prozreli pokušaj Vučićeve podvale i sa gađenjem je odbili. Oni svakodnevno poručuju da žele Srbiju u kojoj će svojim radom, i bez partijske knjižice, moći da kupe stanove po realnim, a ne izmaštanim uslovima o kojima Vučić govori.

Studenti su Vučićevu nameru ocenili kao farsu i zbog toga što se Srbija, izlazeći u susret armiji režimskih izvršitelja, godinama surovo obračunava i iz stanova izbacuje sve one koji su stanove kupili na kredit, ali zbog režimske klijentelističke politike povlađivanja bankama, više ne mogu da ih isplate.

Vučićevo obećanje “povoljnih kredita” studenti su raskrinkali i uvideli da je reč o javnom pokušaju da koruptivno deluju na njih. Oni nemaju zabluda u vezi sa društvom u kojem žive i vrednostima koje tim društvom vladaju, a koje jasno kažu da ne postoji banka koja će studentima sa mizernim ili nikakvim primanjima odobriti bilo koji kredit, pa čak ni uz pompezno najavljenu subvenciju države.

U svojoj samoljubivoj neumerenosti Vučić se, u vezi sa stambenim kreditima, ponovo dotakao i svoje omiljene fascinacije – mesta koje mu, valjda zbog do sada nezabeležene genijalnosti, pripada u istoriji srpskog naroda.

Kada su mu novinari iz malobrojnih nepotčinjenih medija u Srbiji ukazali da najavljeni program stambenog kreditiranja mladih deluje pre svega kao pokušaj da se ugase studenstke blokade i ućutkaju nepokorni studenti, Vučić je naglasio da nema nikakav strah “ni od koga i ni od čega” i da nema bilo čega što bi trebalo gasiti.

Vučićeva patetična dramatičnost

“Ovo radim zbog istorije. Nije to meni palo na pamet zbog bilo kakvog požara, niti se požara plašim. Izabran sam sa 60 odsto važećih glasova, od naroda sa mandatom do 2027. godine. Ja sam rodonačelnik ovog projekta, on je moje dete, u političkom smislu. Mene interesuje šta će za 20 godina da se piše u knjigama, kakav sam bio predsednik”, rekao je Vučić.

Međutim, ni sva ta patetična dramatičnost o istorijskoj ulozi koja je mu je navodno poverena, a koju osim njega, to je sve jasnije, niko drugi ne vidi, nije razuverila studente, pa su ostavili Vučića da se samohvališe – i nastavili blokade.

Suočen sa takvim inteligentnim odgovorom onih za koje je smatrao da su tek nezreli klinci koje je moguće potkupiti šarenim lažama, Vučić je svoju nemoć iskazao onako kako nevešto zamaskirani radikal u njemu jedino ume – dodatnim omalovažavanjem mladih i ocenama da njihov bunt nije autentičan, već da ga je fabrikovala opozicija.

Vučić ne samo da je zgrožen primetio da mladi nemaju veze sa životom čim ne shvataju veličinu njegovog genija i ne žele da mu dopuste da ih potkupi, nego je u svojoj svojoj božanskoj premudrosti zapenušao o tome kako su mladi potpali pod uticaj opozicionara – “magaraca, zgubidana, dokonih ljudi koji pričaju gluposti”.

Šovinizam se vratio ‘kući’

Odbijajući svaku mogućnost da studenti, uprkos zavidnom obrazovanju i neiskvarenoj mladalačkoj intuiciji o tome šta je trulo, a šta pokvareno, mogu da imaju svoje autentično mišljenje, Vučić se obrušio na opoziciju do sada nezabeleženom klevetničkom konstrukcijom – da su to “politički pedofili” koji hoće da “iskoriste decu” ne bi li srušili njega i njegov režim.

Konačno, kao i svaki čovek bez argumenata, Vučić je u etiketiranju političkih protivnika, koje on smatra svojim, a time i neprijateljima Srbije, posegao za nipodaštavanjem karakterističnim za jednog od vodećih srpskih nacionalista, književnika Dobricu Ćosića koji je u šovinističkom zanosu i s neskrivenim gađenjem nazivao Albance – “talogom”.

Upitan za komentar o ocenama opozicije da je jedno od rešenja za smirivanje protesta i blokada u Srbiji to da napusti zemlju poput svrgnutog sirijskog predsednika Bashara al-Assada, Vučić je rekao da se ne plaši “najgorih lopova i kriminalaca” i ponovo posegnu za istorijom:

“Postoje trenuci u istoriji kada zbog različitih događaja dođe do isplivavanja na površinu najgoreg taloga, mulja. Dođe trenutak kad pomisle da je vreme da budu na površini”, potegao je Vučić zloglasno i sramotno diskriminatorsko oruđe Dobrice Ćosića.

Taj “talog”, u njegovim očima zapravo dno društva kojim bezobzirno vlada, drznuo se da mu poruči da bi za sve, možda, najbolje bilo da on – jednostavno zbriše iz Srbije. Sada, kada trapavo presvučeni radikal ne sme više javno da vređa komšije, “talog” su postali njihovi sunarodnici, nepodobni Srbi. Šovinizam se očigledno vratio svojoj “kući” koju bi, uz pomoć Vučićevog ingenioznog kreditnog “plana”, makar i kao stančić, uskoro mogao da priušti svaki student u Srbiji.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.