Pomaže Trump, Trump ti pomogao!

Opšte je poznata činjenica da skromnost nije vrlina Aleksandra Vučića. Tako je vaskolikoj javnosti saopštio da je upravo on prvi koji je čestitao izbor za predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donaldu Trampu. Nešto kasnije se ipak malo korigovao i rekao da ako nije prvi, onda je među prvima to učinio.

Na Vučiću su i dalje vidljivi tragovi odrastanja u šinjelu Vojislava Šešelja. To je ona teška i gruba čoja od koje hoće da se ojede koža, i tako ojeden, on i dalje veruje da svet funkcioniše na način na koji je to bilo pre pada Berlinskog zida. To je onaj stari sovjetski princip političkog poltronstva – ko će prvi da aplaudira Staljinovom govoru preko radija, ko će prvi da donese poklon za pašenoga nekog apartčika u dalekoj provinciji… I svi su oni očekivali neke privilegije ili benefit od toga. Tako se i Vučić nada da će se naći u zenici Trampovog oka.

On je još i dobar. Dobar deo srpske javnosti je oduševljen pobedom nekadašnjeg, a i novoizabranog predsednika, i očekuje da koliko sutra Tramp vrati Kosovo Srbiji, osamostali Republiku Srpsku, Putinu preda Ukrajinu na tacni, Amerikance pošalje na Mars, a iPhone konačno učini proizvodom na kojem će da piše – Made in USA.

Reakcije se ne bi svidjele ni Trumpu

Reakcije su takve da se verovatno ni Trampu ne bi mnogo svidele. Kome može da bude lep prizor vlasnika najvećeg srpskog tabloida koji vodi nekakvu emisiju iz svoje redakcije obučen u majicu sa velikim natpisom – Trump? Možda je još gori primer Milorada Dodika koji skockan sa skupocenim odelom na glavu stavi kapu iz Trampove kampanje i poručuje – Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine.

Svi oni zajedno stavljaju Trampa na velike muke, a jedan od njih je i Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore i lider Nove Srpske demokratije. Oduševljen pobedom republikanca, Mandić je, poput mnogih političara iz tog famoznog srpskog sveta, čestitao Trampu na pobedi. Mali je problem što je to nije uradio na engleskom. On jeste napisao tweet na engleskom, ali mu se obratio na domaćem jeziku. I dok Tramp bude ustanovio da li mu treba prevodilac za srpski ili crnogorski jezik, novoizabrani predsednik SAD imaće mnogo važnije stvari za uraditi od preslušavanja čestitki.

I Dodik je, pored pevanja, čestitao na srpskom jeziku i otišao toliko daleko da je za Trampovu pobedu rekao da je to i “njihova” pobeda. Verovatno je mislio na Republiku Srpsku. Biće zanimljivo kada Dodik bude uvezao Trampovu spoljnu politiku sa svojim guslanjem o samostalnosti RS.

Za razliku od njih, Vučić je konačno mogao da se opusti. Bio je opušten pre osam godina kada je podržao Hilari Klinton u predsedničkoj trci upravo protiv Trampa. Znamo kako se to završilo i zato je ovoga puta zvanično slao poruke neizvesnosti, ali je bilo očigledno da je navijao za Trampa. Prati ga ta “pamet” u stopu i zato je morao da bude “prvi, ili među prvima” koji je čestitao novom američkom predsedniku na pobedi. To je verovatno prepoznao i najbolji teniser na svetu Novak Đoković koji je lajkovao tu prvu, ili među prvima čestitku.

On ima prava da se mnogo tome nada kada je Tramp u pitanju. Nije isključeno da dobije još jednu olovku od američkog predsednika, kao i mogućnost da još jednom donji deo svog tela smesti na onu nezgodnu hoklicu u Beloj kući, jer ima posla koji nije završen potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma. Džaba su Vučić i njegov medijski mogul Željko Mitrović poslali u SAD jednu  voditeljku sa idejom da iniciraju njen susret sa Trampom. Nje nije bilo u Trampovom izbornom štabu. Ona je izveštavala za publiku ružičaste televizije  o tome kako je Amerika podigla spomenik i snimila film o bici kod, kako je rekla “Perl Varburga”. Za to vreme, pod istim krovom sa Trampom je sedeo Badžet Pacoli, kosovski biznismen i lobista. Jasno je ko je bolje prošao, barem u izbornoj noći.

Adut u Grenellu

Vučić, međutim, u Trampovoj pobedi ima jedan veliki adut kada je reč o pregovorima sa Kosovom. Radi se o nekadašnjem Trampovom specijalnom izaslaniku za Kosovo Ričardu Grenelu. Ovaj diplomata se već pominje kao neko ko će imati visoki položaj u novoj Trampovoj administraciji. Grenel je i dobitnik jednog srpskog odlikovanja – Ordena srpske zastave prvog reda. Upravo je o druženju srpske delegacije sa Grenelom, prilikom susreta u Beloj kući koje je prethodilo potpisivanju Vašingtonskog sporazuma, Vučić pričao na jednoj od televizija dan uoči glasanja na izborima u SAD.

“Razgovori sa Trampom su prekinuti kada sam odbio da prihvatim priznavanje nezavisnosti Kosova. Usledila je pauza. I tako nas Grenel odvede u neki sobičak. Ja nisam hteo da pristanem ni na šta, ali je Marko Čadež (predsednik Privredne komore Srbije) odmah pristao na sve”, ispričao je Vučić.

Vučićevi sledbenici i dalje o sebi imaju visoko mišljenje. Jedno takvo je stiglo na naslovne strane nekog od tabloida na kojem je osvanula Trampova fotografija uz natpis da su mu upravo Srbi omogućili pobedu. Istine radi, najveća zajednica Srba u SAD živi u Čikagu u državi Ilinois. U toj državi, ubedljivu pobedu je ostvarila Kamala Haris, kao i u gradu Čikagu.

I na kraju, opšte je poznato da ljudi sa ovih prostora skupo plaćaju svoje zablude. Problem je što tu nema pomoći, a očekivanja su ogromna. Tako da ne treba da čudi što se u srpskom svetu pojavio novi pozdrav – Pomaže Tramp, Tramp ti pomogao.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.