Vučić pljeskavicama brani Kineze od istrage

Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje je tema broj jedan u Srbiji. U međuvremenu je bilans poginulih povećan na 15, tužilaštvo je saopštilo je da uhapšeno 12 osoba, dok je za jednom raspisana poternica.

Na to treba dodati i još dve ostavke – aktuelnog ministra trgovine i bivšeg ministra građevinarstva Tomislava Momirovića i aktuelne direktorke Javnog preduzeća Infrastruktura železnice.

Kada je reč o hapšenjima, ono je obeleženo sa nekoliko iznenađenja. Među uhapšenima, našao se i Goran Vesić, doskorašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ništa manje iznenađujuća nije činjenica da njegov prethodnik Momirović, koji je mnogo duže involviran u tu priču, nije među uhapšenima.

Kineske firme poput bijelih medvjeda

Najveće iznenađenje je da među uhapšenima nema nijednog predstavnika međunarodnih firmi koje su radile nadzor, kao ni kineskog konzorcijuma kome je, inače, dodeljen posao rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu.

Slučajno ili ne, usred istrage koja je dovela do hapšenja, predsednik Srbije Aleksadar Vučić obišao je kineske radnike na izgradnji EXPO 2027. i odneo im u večernjim satima pljeskavice. Kod njega, naravno da ništa nije slučajno, tako da je više nego jasna poruka pravosudnim organima da dobro povedu računa da se ni na koji način ne poremeti harmonija bratskih odnosa između Kine i Srbije.

Mnogo toga je nejasno kada je u pitanju poslovanje kineskih firmi u Srbiji. Malo je reći da su one zaštićene poput belih medveda. Sve poslove koje kineske kompanije u Srbiji dobijaju, dodeljeni su mimo tendera i javnih nabavki. Da ne govorimo o tome da su i svi ugovori, između Srbije i kineskih kompanija – tajni. Bilo bi zanimljivo da se ti ugovori “otvore”. Mnogi analitičari srpske stvarnosti su ubeđeni da bi otvaranje tih ugovora dovelo do ozbiljnih problema u zemlji.

Vučić se kune u prijateljstvo i saradnju sa Kinom. Njegovi prijatelji sa dalekog istoka ne pitaju ni zašta kada dele kredite Srbiji, a Srbija na taj način, polako, ali sigurno, klizi u vazalski odnos prema Kini. Zašto, primera radi, nije bilo tendera za rekonstrukciju Železničke stranice u Novom Sadu? Gotovo sigurno zato što bi ukupna cena tog projekta bila daleko manja od 65 miliona evra. Za tu cenu, kažu ekonomski stručnjaci, moguće je izgraditi 30 novih škola, ili kupiti 100 magnetnih rezonanci. Neki od njih tvrde da su pojedini veliki gradovi u Evropi potrošili desetostruko manje novčane iznose za rekonstrukcije svojih železničkih stanica i da se nijedna nadstrešnica nije srušila.

Da su pare za rekonstrukciju dobijene iz evropskih fondova, mnogo toga bi moralo da bude javno i da se zna kako je potrošen svaki evro. Kod Kineza to ne mora. Što je veći kredit, to im je bolje, a pri tom imaju i radnu snagu, jer se iz pomenutog primera vidi da je predsednik Srbije nahranio kineske, a ne srpske radnike na gradilištu EXPO 2027.

Očigledna teška politička kriza

Sve ovo jako boli građane Srbije. Danima nisu mogli da se načude reakciji države na ovu tragediju, a mnogi su pad nadstrešnice okarakterisali i kao državni zločin, odnosno ubistvo bez predumišljaja. Ono što je bilo najčudnije u celoj priči, jeste da punih 20 dana niko u Srbiji nije bio uhapšen zbog te tragedije. Tih skoro pa tri nedelje, bilo je više nego dovoljno da se mnogo toga “skloni”, “uništi” i “zabašuri”. Kako možemo da imamo poverenje u državu kojoj su važniji kineski radnici i kompanije, kao i EXPO, od stradalih pod betonom.

Podsećanja radi, Vučić je javnosti u Srbiji saopštio da je zabrinut za budućnost EXPO-a zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Nijednog trenutka nije rekao da je zabrinut za to kako će dalje da nastave da žive članovi porodica 15 žrtava kojima su naglo prekinuti životi zbog nečijeg nemara i slobodno možemo da kažemo i korupcije.

I ne samo to. Vučić je, gostujući na Javnom servisu, rekao da je sa ostavkama završeno, da više niko ostavku podneti neće, a da to što su neki pojedinci uhapšeni ništa ne znači dok sud ne da svoju reč. Eto još jedne tačke koju je Vučić, bez ikakvih ingerencija stavio u Srbiji. Aktuelni premijer Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić mogu, dakle, da odahnu.

Koliko god se ljudi na vlasti trudili da za tragediju okrive zub vremena, činjenica je da je višestruko dokazano da je ta nadstrešnica promenila svoj izgled, da je na nju stavljena nova čelična konstrukcija kao i staklo koji su zajedno dodatno opteretili ovaj deo zgrade stanice koja je izgrađena početkom 60-tih godina prošlog veka. Zašto je tužilaštvu bilo potrebno 20 dana da bi krenulo u akciju, pokazaće vreme, ali Srbija se nalazi u sve ozbiljnijoj krizi.

Počevši od predsednika države, pa do medija koji se nalaze pod njegovom kontrolom, svi glume zaprepašćenje i pozivaju na sažaljenje nad uhapšenima. Toliko agresivni nisu bili u bolu povodom 15 poginulih. Da li je u pitanju još jedna od Vučićevih igara iz spektra kriznog menadžmenta, ili je tužilaštvo stvarno samostalno donelo odluke, pokazaće vreme, ali je više nego očigledno da je Srbija ponovo u teškoj političkoj krizi.

Koliko je Vučića ova situacija uzdrmala, dovoljno govori podatak da je samo jednog dana imao potrebu da se čak tri puta obrati građanima Srbije, ujutru, tokom dana, i uveče. U sve “tri smene” poslao je slične poruke – da vredno radi za Srbiju, da nikada neće prestati da se bori za Srbiju, da je život borba i da će se boriti za život. Koliko će sve to Srbiju da košta, drugo je pitanje.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.