‘Ustaško đubre’ zbog izjave saučešća

Vlast u Srbiji polako, ali sigurno, gubi tlo pod nogama. Onaj radikalski čip koji je usađen u sve one obožavaoce lika i dela Vojislava Šešelja postaje dominantan kada je reč o ponašanju ljudi na vlasti. I ne radi se samo o rečniku, već i o sve većoj represiji prema neistomišljenicima, koja je oduvek bila Šešeljev ideal, uključujući one snove o “Velikoj Srbiji”.

Sav taj radikalsko-naprednjački gnev već nedeljama na svojoj koži oseća Tonino Picula, evroparlamentarac iz Hrvatske. Od kada je postao izvestilac za Srbiju ispred Evropskog parlamenta, Picula se nalazi na mestu broj jedan zvaničnih neprijatelja Srbije. I dok ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao “nepristojnim čovekom koji ne voli Srbiju”, njegov trbuhozborac Aleksandar Vulin je otišao korak dalje i Piculu nazvao – ustaškim đubretom. Reda radi, valja napomenuti da je Vulin potpredsednik Vlade Srbije.

A, čime je ovakav odron srpskog domaćinskog ponašanja zaslužio Picula. Evropski izvestilac za Srbiju je napravio neoprostiv greh. U tom EP-u, Picula je izjavio da se desila tragedija u Novom Sadu, ispred Železničke stanice koja je nedavno rekonstruisana, da su zatim organizovani protesti zbog poginulih sa zahtevom da se odgovorni privedu pravdi, i na kraju je ljudski i dostojanstvenije od mnogih srpskih političara izjavio saučešće i žaljenje. Zbog toga je “nepristojan čovek”, zbog toga “mrzi Srbiju” i zbog toga je, na koncu, “ustaško đubre”.

Ono što svakom normalnom čoveku padne napamet jeste pitanje, šta su i kakvi su to ljudi, poput Vučića i Vulina, koji svojim ponašanjem gaze i poslednje atome ljudskosti koje im je preostalo posle svega što su uradili od devedesetih do današnjih dana. Kako je moguće toliko nisko pasti i napadati čoveka samo zato što dolazi iz Hrvatske i što je izjavio saučešće.

‘Nenadoknadiv kompleks’

Da li bi Vučić i Vulin isto tako reagovali kada bi Picula izjavio saučešće zbog žrtava u Jasenovcu? I tada bi ga sočno pozdravili. Srpski rečnik je pun takvih reči i izraza, ali i neodgovornih ljudi punih mržnje prema svemu što nije srpsko. Neko je, međutim, lepo primetio i udario tamo gde takve ljude najviše boli. Niko od njih, nema grob svoga dede u Srbiji. Taj kompleks je nenadoknadiv, ali ne i korektiv koji bi ih sprečio da se tako prostački ponašaju.

Picula je, prema zvaničnom Beogradu, “ustaško đubre” samo zato što je Hrvat. I to je glavni argument u komunikaciji Vučića, Vulina i ostalih političkih neandertalaca koji se nisu odmakli dalje od Šešeljevog šinjela, Miloševićevog šlema i ideologije Mire Marković. Na stranu to što Picula nije politički deo nacionalističkih priča koje su u Hrvatskoj svakodnevica. Hrvati se Srbiji poprilično smeju kada njega proglašavaju ustašom. U vezi s nacionalizmom, Picula je poprilično dosadno umeren, a i član je Socijaldemokratske partije. Veći deo Vučićeve publike je uveren da je deo HDZ-a, maltene desna ruke pokojnog Franje Tuđmana ili, ne daj Bože, Ante Pavelića.

I pored svega toga, za pohvalu je njegovo držanje. Nijednu ružnu reč nije uputio Srbiji i njenim vlastodršcima. Lepo je poručio da nije on taj koji će kočiti Srbiju na putu prema EU. već upravo sama Srbija, odnosno njena vlast. Možda ni sam Picula nije svestan koliko je u pravu. Vučić, Vulin i ostali iz ekipe, ne samo da koče, već zaustavljaju evropsku perspektivu Srbije. Nikoga od svojih ministara i saradnika Vučić nikada nije prekorio zbog neevropskog stava i ponašanja. To dovoljno govori o svemu.

Tek možemo da očekujemo novu navalu uvreda i psovki, jer je Picula dirnuo tamo gde mnogo boli, a to su finansije. Njegova izjava da je Srbija od Evropske unije za investicione projekte dobijala rekordna sredstva iako je njen napredak na putu ka članstvu u poslednjem izveštaju ocenjen “ili kao limitiran ili ga nema”, više je nego istinita. Šta ćemo sada, braćo Srbi i sestre Srpkinje? Volimo evropske pare, ali nam je mrska EU, njeni izvestioci i Hrvati sa kojima bi jednog dana trebalo da stanemo pod isti, evropski krov.

Izborna krađa

Izjava koja budi nadu kod demokratski i slobodarski nastrojenih građana Srbije je i ta da Evropa nije zaboravila na epsku izbornu krađu iz decembra prošle godine. Picula jasno poručuje da nisu prestale sumnje u tu izbornu krađu.

Jasno je da su njegove ingerencije ograničene, kao što je jasno da on neće biti neko ko je dobrodošao u Srbiju, ali ponašanje zvaničnog Beograda, ne prema Piculi, već prema jednoj od evropskih institucija, zabrinjavajuće je. Zašto na sve ovo ćuti Evropska komisija, koja ima mnoge poluge za prevaspitavanje u svojim rukama, ne znamo. Videli smo kako je predsednica EK-a Ursula fon der Lajen snishodljivo govorila o Vučiću, čak ga i hvalila pred domaćom i stranom javnošću.

Ponašanje vlasti u Beogradu prema EU je sramno i neoprostivo i mnogima u Srbiji je i dalje nejasno zašto je EU tolerantna. Onako kako se vlasti ponašaju prema Piculi, svakodnevica je u Srbiji svakoga ko se ne slaže sa Vučićem. I to se toleriše, naročito Vučićev odnos prema medijima i novinarima koji nisu na njegovom platnom spisku. A, biće još gore, čega smo svedoci ovih dana.

Od Picule se očekuje da će biti objektivan i da neće potpasti pod Vučićev “šarm”. Svestan je težine posla koji mu je dodeljen, ali nije pristao da se sa nedostojnima valja u blatu. Vučić, Vulin i svi ostali koji slično razmišljaju, najbolje se snalaze u toj kaljuzi. To im je prirodno stanište bez obzira na svu uglađenost i snishodljivost koju pokazuju onda kada zagusti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.