Njemačka kancelarska bitka u sjeni Ukrajine

Prvi direktan telefonski razgovor nemačkog kancelara i ruskog predsednika, posle bezmalo dve godine pauze, izazvao je burne reakcije u Kijevu, ali i Berlinu. Olaf Scholz se našao na udaru kritika. Opozicioni demohrišćani ga optužuje da je „doprineo propagandnom uspehu Kremlja“, liberali da taj razgovor koristi da bi „sebe predstavio kao mirovnog kancelara“ dok se na kongresu njegovih koalicionih partnera Zelenih čulo da „Scholz nikada nije bio nemoćniji nego u ovom trenutku“ te da je Putin svestan ove slabosti.

Međutim, sve te kritike pa čak i sam telefonski razgovor dva lidera suštinski je deo predizborna kampanje. I to kampanje za prevremene nemačke savezne parlamentarne izbore, koji čak nisu ni raspisani. Cinici bi primetili da su Nemci tolike birokrate da u Nemačkoj ni vlada ne može brzo da padne već se s tim odugovlači „jer fali jedan papir“. Paradoksa li, u tom odugovlačenju je predsednik Savezne izborne komisije čak pomenuo „nestašicu papira“ kao jedan od argumenata zašto je „nemoguće organizovati savezne izbore za manje od četiri, pet meseci“.

Ali, ipak se sve svodi na političku borbu. Nemački ustav u situacijama kada se raspadne vladajuća koalicija popriličnu moć daje kancelaru, jer od njega zavisi da li će i kada tražiti da Bundestaga da glasa o poverenju manjinskoj vladi. Doduše, postoji i takozvano „konstruktivno izglasavanje nepoverenja“, koje omogućava opoziciji da obori vladu i bez kancelarovog mešanja, ukoliko uspeju da formiraju većinu za novog kancelara i njegovu vladu.

Lider opozicionog demohrišćanskog bloka (CDU-CSU) Friedrich Merz namerava da bude novi kancelar, ali ne želi da smeni Scholza „konstruktivnim izglasavanjem nepoverenja“ jer bi to značilo da bi morao da ima podršku i desničarske Alternative za Nemačku (AfD). A AfD se već nudi CDU-CSU i FDP, kao strankama desno od centra, da bar naprave saradnju po pitanju migracionih propisa i spoljne politike.

Međutim, Merz ne želi ni posrednu a kamoli direktnu saradnju sa AfD-om. Doduše, po pitanju Ukrajine, oni imaju potpuno suprotne stavove. Dok se Merz zalaže da Nemačka Ukrajini hitno pošalje rakete dugog dometa Taurus, AfD je za prekid nemačkog dopremanja vojne i finansijske pomoći Kijevu, uz insistiranje da počnu mirovni pregovori Kijeva i Moskve.

Apsurda li, upravo zbog odnosa prema Ukrajini i činjenici da kancelar Scholz rezolutno odbacuje mogućnost isporuke Ukrajincima nemačkih Taurusa koji su dometa preko 500 kilometara, nekoliko poslanika AfD-a čak kaže da na glasanju o poverenju kancelaru neće glasati protiv Sholza. Ipak, malo je verovatno da će se na glasanju o poverenju vladi 16. decembra ostvariti teoretska mogućnost da većina poslanika AfD-a glasa za opstanak Scholzove manjinske vlade u kojoj su ostale samo socijaldemokrate i Zeleni.

Mirovni kancelar

Međutim, ono što je izvesno jeste da se već sada dobar deo predizborne kampanje vrti oko rata u Ukrajini, baš kao što je formalno to bio i jedan od argumenata zbog kojih se raspala vladajuća semafor-koalicija. Konkretno, u poslednjim pokušajima semafor-koalicije da postigne dogovor oko toga kako zakrpiti rupu u budžetu od 12 milijardi evra, kako tvrdi kancelar, pred njima je bio izbor ili da se država dodatno zaduži ili da odustane od finansijske pomoći Ukrajini. Scholz tvrdi da on nije hteo da dozvoli da plaćanje podrške Ukrajini bude „na račun (nemačkih) penzionera, kako je sugerisao bivši ministar finansija“ Christian Lindner.

I nisu bez osnova optužbe liberala i Zelenih da Scholz nastoji da vodi izbornu kampanju kao „mirovni kancelar“. Na stranu apsurdnost vremene u kojem je za većinu nemačkih mainstream političara i stranka epitet „mirovni“ bezmalo izjednačen sa „izdajnikom Ukrajine“, ali rat u Ukrajini se politički intreumentalizuje praktično od svih političkih takmaca.

Scholzova računica je jasna, budući da poslednja Ipsosova istraživanja ukazuju da 51 odsto građana Nemačka se protivi daljem naoružavanju Ukrajine, podržava ga tek 38 odsto, a 11 odsto nema jasan stav o tom pitanju. U odnosu na isto istraživanje urađeno sedam meseci ranije, uočljiv je trend rasta protivljenja i to nije reč o stanovništvu koje je naklonjeno Rusiji.

Stoga nije u pravu bivši ukrajinski šef diplomatije kada kancelarov poziv Putinu dovodi u vezu sa željom „za poboljšanje Scholzovog imidža među nemačkim biračima koji su naklonjeni Rusiji“. Scholz time cilja mnogo šire biračko telo, pre svega nekadašnje birače SPD, koji su razočarani vladom semafor-koalicije.

Na pokrajinskim izborima u tri istočnonemačke pokrajine pre dva meseca kancelaru je bilo jasno, ne samo koliko je nezadovoljstvo stanovništva radom savezne vlade, već i kako to nezadovoljstvo opozicija iskorišćava insistiranjem na dve teme. Jedna se tiče migracija i prihvata tražilaca azila, a druga pitanja mira u Ukrajini, to jest pitanje nesigurnosti stanovništva Nemačke u slučaju širenja rata. Zbog toga ne čudi da su Scholz i njegovi ministri pred te izbore naprasno doneli odluku o deportaciji 28 Avganistanaca kao i o uvođenju šestomesečne kontrole svih granica Nemačke. Ali, i to da je Scholz u intervjuu za ZDF po prvi put izjavio da što se tiče „ratne situacije“ u Ukrajini smatra da je „došlo vreme“ za mirovnu konferenciju na „kojoj mora da bude i Rusija“.

To SPD-u nije pomoglo da izbegne izborni debakl u Saksoniji i Tiringiji, ali jeste u svom tradicionalnom uporištu u Brandenburgu. Doduše, u Brandenburgu je Scholz prihvatio da u potpunosti odsustvuje iz izborne kampanje i da sve prepusti popularnom pokrajinskom premijeru iz redova SPD-a Dietmaru Voidkeu.

Upravo njegova nepopularnost je zapravo i najveći Scholzov teret pa u vreme dok je bio u Brazilu na samitu G20 umalo nije doživeo svojevrstan puč u stranci, jer je deo rukovodstva u njegovom odsustvu želeo da izgura ministra odbrane Borisa Pistoriusa za kandidata SPD-a za budućeg kancelara.

Pistorius je u opštem stanovništvu najpopularniji političar, ne toliko zbog dramatičnih uspeha u svom resoru, koliko zbog toga što ga mediji uvek prikazuju odlučnog i često u uniformi uz nemačke vojne trupe. On zasad nastoji da bespogovorno podržava kancelara, a i sam Scholz pokušava da pitanje izbora kancelarskog kandidata zadrži unutar SPD-a. Ali, ulje na vatru unutrašnjih trvenja u SPD-u dolio je bivši lider CDU Armin Laschet rekavši da se demohrišćani navodno upravo plaše toga da Pistorius bude kancelarski kandidat SPD-a.

Merz protiv abortusa

U pokušaju da spreči „mirovnog kancelara“, Merz u telefonskom razgovoru ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom već obećava više nemačke municije, uključujući rakete Taurus. Štaviše, Merz kaže kako bi on kao kancelar postavio Putinu ultimatum od 24 časa da se povuče, inače šalje Ukrajini Tauruse sa dozvolom da gađaju i teritoriju Rusije. U tome ga podržavaju, kako liberali koji su izašli iz vlade, tako i Zeleni koji su i dalje u njoj.

Tako da je to jedna od tema na kojima se prvih dana u Bundestagu uveliko testiraju eventualne nove koalicije a u pokušaju da se kroz usvajanje još nekoliko zakona pokaže moć nekoliko kandidata za novog kancelara.

Taman dok je Merz pomislio da je svojevrsni kancelar u senci, koji odlučuje o svemu kao da je već izabran za kancelara, stigao je šok za njega. Informisan je da Bundestag ipak ne radi samo po njegovoj zamisli da se do raspuštanja parlamenta i raspisivanja prevremenih izbora glasa samo oko onih vladinih predloga za koje CDU-CSU procene da su od velikog značaja za građane.

Konkretno, u parlamentarnu proceduru ušao je predlog zakona parlamentaraca iz redova vladajućih SPD i Zelenih, ali i do skoro vladajuće FDP kao i opozicione Levice, koji žele da u potpunosti legalizuju abortuse do dvanaeste nedelje trudnoće. To je ražestilo Merza, koji je besan javno rekao da je to „skandalozno“ i da je „užasnut što se isti kancelar, koji stalno govori o koheziji, saglasju i zajedničkom duhu, pojavljuje sa svojim potpisom na listi predloga zakona ove grupe poslanika“.

U Nemačkoj i dalje je na snazi zakon koji formalno zabranjuje abortus, ali u praksi se abortus do trećeg meseca trudnoće toleriše, ukoliko žena prođe savetovanje. Levo orijentisane stranke žele da se sada to i zakonski dekriminalizuje, dok Merz tvrdi da tema abortusa „polarizuje zemlju kao ništa drugo, i koja pre nego bilo koja druga može da izazove još jedan potpuno nepotreban veliki društveno-politički sukob u Nemačkoj“.

Kazne za uvrede ministara

I dok Merzu smeta legalizovanje abortusa, kancelarskom kandidatu Zelenih i aktuelnom vicekancelaru Robertu Habecju smetaju kritike i uvrede na njegov račun, koje na društvenim mrežama objavljuju građani. Pa je tako javnost naprasno saznala kako je policija u 6 ujutru upala u kuću jednog penzionera u Bavarskoj samo zato što je na društvenoj mreži X objavio šaljivi meme na kojem je ispod Habeckove fotografije postavljen izmenjen natpis kozmetičke marke Schwarzkopf tako da na nemačkom znači „glupak“.

Nakon što je o ovome izvestio jedan desničarski portal ukazujući na šok koji je doživeo penzionerski par koji ima kćerku sa Daunovim sindromom, najpre je bavarska policija upad u kuću pravdala navodnim penzionerovim antisemitskim delovanjem na internetu početkom ove godine. Međutim, nedugo potom i vicekancelar Habeck je potvrdio da je podneo krivičnu prijavu protiv te osobe zbog „napada“.

Štaviše, javnost je saznala da je Habeck u nemačkoj vladi svojevrsni rekorder po pitanju podnošenja krivičnih prijava te da ih je za nepunih tri godina na vlasti podneo čak 805, a da je sa podnetih 513 krivičnih prijava odmah iza njega njegova stranačka koleginica i šefica nemačke diplomatije Annalena Baerbock. Većina ministara i sam kancelar nisu podneli nijednu krivičnu prijavu, dok su Habeck i Baerbock na osnovu svojih zaradili ne tako male novce.

Pa je tako, primera radi, Baerbock tužila javnosti nepoznatog Nemca, koji ju je na društvenim mrežama nazvao „najglupljom šeficom diplomatije na svetu“. Sud je presudio u njenu korist i naložio optuženom da joj plati 9.600 evra za počinjenu uvredu. Za to što je njenog stranačkog kolegu duge kose i ujedno predsedniku Bundestagovog odbora za evropska pitanja Antona Hofreiteru nazvao „odvratnom ženom“, jedan stanovnik Drezdena je osuđen da plati kaznu od 1.250 evra.

I dok se javnost čudi na ovoliku preosetljivost političara, pojedini se prisećaju da Angela Merkel i Helmut Kohl nikad nisu podnosili ovakve krivične prijave iako su bili na meti brojnih uvreda pa čak i krivičnih prijava za „veleizdaju“. Kada su ga svojevremeno pitali da li će reagovati na to što se pojedini komičari i TV emisije sprdaju na njegov račun, Kohl je rekao da na državnoj funkciji „morate nešto i da izdržite“, ističući da „ko je u politici na vrhu, on je kao petao na crkvenom tornju pa ga svaki vetar i svaka oluja udara i to se mora istrpeti“.

Savremeni politički „petlovi“ su očigledno osetljiviji na šale i kritike, žmureći na činjenicu da za njihove vlasti sve više Nemaca nema poverenja u verziju Nemačke kakva je izgledala decenijama – veoma ponosna, inovativna i napredna zemlja. Automobilska industrija zatvara fabrike, vozovi više ne idu po redu vožnje, vlada ne može da skrpi budžet za 2025. godinu a poskupljenja samo povećavaju broj siromašnih. Optimizam u napredak sve više manjka među Nemcima. A kako stvari stoje, nijedan od kancelarskih kandidata ne izgleda kao osoba koja će povratiti taj optimizam.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.