Trampizam drugi put u pohodu na Latinsku Ameriku

Žestoka je konkurencija među ljubiteljima Donalda Trampa. Ima svetskih lidera nekih i iz Evrope koji se takmiče ko će pre stići do novoizabranog predsednika SAD-a. Mora da su pozavideli kada ih je, jedan južnoamerikanac, argentinski predsednik relativni novajlija u političkim vodama, prestigao sve druge i ubedljivo pobedio.

Havijer Milei se prvi oči u oči, što se kaže uživo, izrazgovarao sa bišim predsednikom SAD-a nakon njegove nove izborne pobede 5. novembra.

Srdačnom sastanku u rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi pridružio se i biznismen Ilon Mask, koga novoizabrani predsednik SAD-a naziva svojim “najboljim drugarom” (best  buddy), a mediji već pričaju da je Ilon Mask najmoćniji građanin sveta, jer funkcija koju mu je Tramp dodelio nije,  za sada, u zvaničnom registru administracije.

Najomiljenijem predsedniku, Tramp je čestitao što je “ponovo Argentinu učinio velikom”. Krilatica je to čije reči na engleskom jeziku (Make Argentina Great Again) počinju istim slovima kao i Trumpova MAGA  kojom je svojim sunarodnicima obećao povratak  američke slave i veličine onako kako je on to zamislio.

Možda Milei pozajmi svoju testeru Masku

Vlasnik društvene mreže X, najbogatiji čovek na svetu, Ilon Mask biće u Trampovoj administraciji zadužen zavelike rezove birokratije, rezanje državnih troškova, svođenje uprava i institucija na minimum. Mask je obećao da će “protresti sistem” koji ga je i učinio miljarderom.

U tom smislu motorna testera kojom je u predizbornoj kampanji Milei privukao Argentince obećavajući da će tu “kriminalnu organizaciju” (kako je nazvao državu) svesti na minimum, može poslužiti i novoj administraciji u Vashingtonu zaduženoj za rezanje. Jednom rečju to u Argentini podrazumeva nemilosrdno testerisanje uprave, naročito onog dela koji se odnosi na socijalno odgovornu državu, skoro pa ukidanje visokoškolskih državnih ustanova, javno zdravstvo gotovo da više i ne postoji…

Milei sebe naziva anarhokapitalistom, pod njegovim vodstvom Argentina je kako je ponovio na Floridi “svetionik za svet koji je upao u duboku tamu” dok u zgradama univerzitetu Buenos Airesa u kome su se iškolovala šest argentinskih nobelovaca, nema struje, omiljeni Trumpov predsednik tvrdi da je svojom genijalnom politikom osvetlio putokaz za ceo svet.

Po ovoj zamisli  “sada kada na severu duvaju vetrovi slobode” čije su lučonoše Tramp i Mask, biće mnogo lakše da se iz Buenos Airesa pobedi planetarni mrak.

Argentinski mediji ne spore da je godinu dana pošto je pobedio na predsedničkim izborima, Havijer Milei na domaćem terenu uspeo da obuzda inflaciju, postigne izvesnu stabilnost, suzi jaz između paralelnog i oficijalnog kursa dolara na deset odsto, a da mu na spoljnom planu sa pobedom Trampa među pobornicima desničarskog populizma, cvetaju ruže.

Konzervativni buenosajreski list Nacion ocenjuje da Milei ovog novembra doživljava svoj debi u prvoj ligi međunarodne političke scene. Uprkos tome što je nesporni trumpista, ovaj dnevnik predviđa, da će Milei umeti da izbalansira argentinske interese i sa kineskim liderom Si Đinpingom. Iznad svega on se pokazuje kao čuvar konzervativnih vrednosti koje ga definišu kao maksimalnog protivnika buđenja woke kulture, dok se sve češće ističe i kao neprijatelj globalnog institucionalizma.

Tramp je za Mileia više od strateškog saveznika. Milei u njemu vidi model, vidi nekoga na koga se ugleda, skoro kao što fanovi gledaju na svog omiljenog rokera, piše Buenos Aires Times, dnevni list koji od početka postojanja izlazi na engleskom jeziku.

Mileieva stranka Sloboda napreduje (Libertad avansa) od samog svog postanka početkom 2021. poziva se na Donalda Trampa.

U to vreme se na okupljanjima novonastale stranke nosile crvene kape sa Trampovom krilaticom (MAGA), a Mileiu su predvidjali da će dobiti manje od pet odsto glasova u izbornoj trci za mesto u vladi u Buenos Airesu.

Milei je danas predsednik, a Tramp koji je tada bio optužen zbog toga što je podržao nasilnike koji su zauzeli Kapitol u januaru 2021. ponovo je na vlasti najveće svetske sile.

Kao što primećuje argentinski novinar pisac Sergio Berensztein “Tramp nije stigao na ovo mesto sam, već reakcionarni antisistemski talas već desetine godina zapljuskuje svet.

“U pitanju je opstanak ne samo dosadašnjeg sistema vrednosti, već i savezništva i međunarodnih organizacija koje su SAD promovisale još od kraja Drugog svetskog rata”.

Stoga pojedini  mediji u Buenos Airesu opisuju  da se u Americi prvi put desilo da u Americi za predsednika bude izabran čovek koji je uspeo da “izbegne društvenu osudu za nemoral, odsustvo empatije, nemerljivu egomaniju i pre svega prezir i omalovažavanje američkih demokratskih tekovina”.

Svašta se ispomešalo u latinoameričkom delu kontinenta u vezi sa novoizabranim bivšim američkim predsenikom. Ko bi rekao da će neki populistički lideri iz prošlosti Argentine, danas biti upoređivani sa novim i starim predsednikom SAD-a. Trampa na primer u rubrici mišljenje u jednom argentinskom nedeljniku nazivaju “Peronom sa severa”. I zaista, kao što je Huan Domingo Peron ka svom pokretu privukao široku masu ljudi međusobno suprotstavljenih ideologija, slično je pošlo za rukom i Trampu. I Peron se svojevremeno posle pauze, vratio na vlast. A šta je sve od Argentine uspeo da napravi peronizam, to je tek tema za koju u ovom trenutku nema mesta.

Slijedi li najveća deportacija u historiji SAD-a?

Toliko puta je ponavljana a da se još nije istrošila ona doskočica o jadnom Meksiku “tako daleko od boga, a tako blizu Amerike”.

Opšte je prihvaćena ocena da će Trampovom pobedom od svih latinoameričkih država najviše biti pogođen Meksiko. Jedna od stavki iz beskrajnog niza zapovesti koje su upućene Meksiku iz konzervativnih, Trampu bliskih krugova: Meksiko će već jednom i zauvek morati da zatvori ta zadnja vrata koja je otvorila za Kinu kako bi kineska roba preko Meksika ulazila u SAD.

Meksikance i državljane okolnih latinoameričkih zemalja naročito muči Trampova izrazita antiimigraciona politika. U prvom mandatu izbornu kampanju bazirao je na obećanju da će duž granice sa Meksikom duge više od tri hiljade kilometara nići zid izgradjen o trošku meksičkih državljana. Podaci govore da je taj Trampov poduhvat nije ni izbliza bio toliko monumentalan. Za četiri godine (2016-2020)  nikao je zid duž 64 kilometara granice.

Hoće li zaista Donald Tramp već od prvog dana na vlasti u januaru sledeće godine, početi da sprovodi najmasovniju deportaciju u istoriji Sjedinjenih Država?

Gotovo polovina od jedanaest miliona imigranata koji bez dokumenata žive u Sjedinjenim državama su Meksikanci. Njihova deportacija je jeftinija i lakša nego vraćanje ilegalaca u dalje zemlje kao što je Venecuela.

Prema onome što otkriva prestonički list Washington post, oslanjajući se na informacije iz pouzdanih izvora, planovi Trampove administracije da primeni stroge granične mere i otpočne masovno zatvaranje i deportaciju migranata su u toku.

Ljudi bliski predsedniku i njegovim pomoćnicima postavljaju temelje za proširenje pritvorskih objekata kako bi se ispunilo njegovo obećanje u kampanji.

Svakako, nemoguće je organizovati u odlazak jedanaest miliona ljudi iz zemlje u kratkom roku. Prema onome što izjavljuju novi ljudi iz Trampove buduće administracije, iz Amerike će godišnje biti izbacivano po milion ljudi i prebacivano u Meksiko!

To će izazvati velike poremećaje u mestima bližim granici. Povratnici, navikli na visoke dnevnice u SAD-u, moraće da se naviknu na znatno niža primanja u svojoj rodnoj zemlji.

Znatno će se smanjiti i doznake koje iz Amerike stižu u Meksiko, Gvatemalu, Honduras, Salvador… Samo prošle godine Meksikanci koji žive u SAD poslali su u svoju zemlju doznake u vrednosti od 60 milijardi dolara.

Upućeni tvrde da će planirana masovna deportacija najjače pogoditi sirotinju s jedne i s druge strane granice a da će istovremeno procvetati biznis mafijaških organizacija zaduženih za transport migranata.

Šta će Latinskoj Americi uraditi Marco Rubio

Novi državni sekretar Marko Rubio, sin migranata koji su iz Kastrove Kube prebegli  u Floridu, odlično poznaje Latinsku Ameriku. Od ranog detinjstva Rubio je u Majamiju od kubanskih azilanata  naučio da mrzi komunizam, kako ističu američki komentatori.

Rubio će predvidljivo prihvatiti populiste poput Havijera Mileija u Argentini, koga on definiše kao „dašak svežeg vazduha“, dok se distancira od levičarskih vlada u zemljama poput Meksika, Kolumbije ili Brazila. Pored toga, nastojaće da suspenduje bilo kakav pristup Kubi ili pregovore sa „narko-diktaturom“ Venecuele i zalagaće se za dodatne sankcije protiv nje.

U članku u časopisu National Interest, objavljenom u aprilu, Rubio je već zatražio od Sjedinjenih Država da pozdrave „novu generaciju potencijalno proameričkih lidera“ u regionu i naveo konzervativne vlade Argentine, Salvadora, Ekvadora i Perua kao moguće saveznici. „Svi su oni spremni da ojačaju svoje partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. Verujem da je u našem nacionalnom interesu da im pružimo prijateljsku ruku“, napisao je tada, jasno iskazujući svoju nameru.

Tramp će, kako se predviđa, posvetiti veću pažnju američkom zadnjem dvorištu nego što je to do sada uspevalo bivšim predsednicima. Kako latinoamerički analitičari ocenjuju on će u tom dvorištu podržati samo one drvoseče sa testerom sličnom onoj koju je patentirao Havijer Milei.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.