Ministrica desničarka pozvala na ‘demografsku obnovu nacije’ u Srbiji

Ono što Đurđević Stamenkovski traži od žena u Srbiji je da zapravo, shodno epskoj tradiciji, ‘rađaju Obiliće’, odnosno junake koji će biti spremni da se žrtvuju za više ciljeve, piše autor.

Ministrica za brigu o porodici i demografiju Milica Ðurđević Stamenkovski (Đorđe Krstić / Ministarstvo za brigu o porodici via Tanjug)

Srpska ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski pozvala je građane Srbije da “započnu demografsku obnovu nacije”, što samo po sebi nije neobično s obzirom na to da je Srbija između dva poslednja popisa stanovništva “izgubila” pola miliona ljudi, a za zemlju od 6,7 miliona ljudi to je značajan gubitak.

Ono što međutim brine su ne baš tako roditeljski nagoni na koje se Đurđević Stamenkovski svim svojim nacionalističkim bićem oslonila kada je uputila poziv na obnovu.

Budući da kao ministarka smatra da je njeno mišljenje superiorno u odnosu na besprizorne plebejce o čijoj sudbini nemilosrdno odlučuje Vlada Srbije čija je ona članica, Đurđević Stamenkovski je dala sebi za pravo da svoje lične stavove i shvatanja pretoči u državne kriterijume o tome zašto je potrebna “demografska obnova nacije”.

Poznata po svojim desničarskim, izrazito nacionalističkim stavovima, ona je istakla da je strateško opredeljenje države “da sačuva tradicionalnu porodicu nasuprot pokušajima woke kulture da se izvrši eutanazija porodice kakva oduvek postoji”.

Konkretno, to znači da bi deca trebalo da budu odgajana u duboko patrijarhalnim, po mogućstvu pravoslavnim porodicama, u kojima bi primarna uloga žene bila da rađa i da se povinuje. S obzirom na to da veruje u superiornost svoje nacije, za Đurđević Stamenkovski bi bilo idealno i da se “demografska obnova nacije” doslovno shvati, i da se, ako je moguće, obnavlja samo dominantni, većinski nacionalni korpus u Srbiji.

To što woke kultura koja po njenim rečima želi da eutanazira “porodicu kakva oduvek postoji” znači i da bi decu u Srbiji trebalo vaspitavati tako da ne preispituju svoje staleško stanje, i da, ako su rođena u siromašnim porodicama, prihvate to kao sudbinu, da verno služe Otadžbini, a u korist novostvorene elite koju čine neretko šovinistički političari , kakva je i sama Đurđević Stamenkovski, ali i ekonomski “pobednici tranzicije”, tajkuni i kontroverzni biznismeni bliski vladajućem režimu.

Uvreda porodiljama

Kada je reč o “porodici kakva oduvek postoji” za koju se zalaže, ne bi trebalo smetnuti sa uma da to u Srbiji, između ostalog znači i da žena ne bi trebalo da se oseća potčinjeno ukoliko je njen suprug shvata kao vlasništvo. Kako drugačije objasniti što je u proteklih 10 godina u Srbiji uporodičnom nasilju, od ruke supruga ili partnera, stradalo više od 300 žena.

Iako su nevladine organizacije u Srbiji tražile da se zakonom obezbedi dečiji dodatak za maloletnu decu čije su majke žrtve femicida, upravo je ministarstvo koje predvodi Đurđević Stamenkovski odbilo taj predlog, ostavljajući tu decu i rođake koji su o njima preuzeli brigu bez ikakve državne pomoći.

Ono što Đurđević Stamenkovski zapravo traži od žena u Srbiji je da zarad “demografske obnove nacije” kao na traci rađaju što je više moguće dece sa “ispravnim” nacionalnim i verskim obeležjima, ali da taj broj ipak ne prelazi četiri, jer država Srbija subvencioniše samo prvih četvoro dece, i to na dugih, predugih 120 rata. Majka koja dobije i peto ili šesto ili sedmo dete za tu decu neće dobiti ni cvonjka.

Upravo taj njen zahtev je posebno ciničan. Ona je, baš sa pozicije ministarke, govoreći o akušerskom nasilju i lošim uslovima u porodilištima u Srbiji, rekla da su te “priče deo globalne agende protiv rađanja u Srbiji”.

“Dvadeset godina se ovde vodi kampanja protiv rađanja dece u Srbiji, i to je deo globalne agende. I zato se potencira i akušersko nasilje, i loše stanje u porodilištima, i loša hrana i zato se na tome uporno insistira”, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Tom izjavom ne samo da je uvredila porodilje u Srbiji, koje se zaista susreću sa akušerskim nasiljem i opštim očajnim tretmanom u porodilištima, nego je potvrdila da joj je zaista mesto u nacionalizmu ogrezlom državnom vrhu Srbije koji svaki svoj neuspeh, a mnogo ih je, pravda zaverom sa strane.

Đurđević Stamenkovski je tom svojom izjavom sugerisala da je to što se medicinsko osoblje u Srbiji redovno izdire na žene koje se porađaju i što i doslovno skaču po stomacima trudnica ne bi li što brže izgurali bebu – zapravo zamešeteljstvo mračnih sila, podrazumeva se, sa Zapada, jer su njoj Rusija, Kina i ostali “slobodarski svet”, iako stranci, prirasli srcu.

Odsustvo empatije

Odsustvo njene empatije prema porodiljama posebno je beskrupulozno zato što je i ona majka, ali se zbog očitih prednosti koje u nepravdenom srpskom društvu imaju povlašćena politička vlastela i “kontroverzni biznismeni” bliski vlastima, nikada nije suočila sa problemima žena u Srbiji od kojih se, baš u ime “demografske obnove nacije” koju Đurđević Stamenkovski zagovara očekuje da budu samo mašine za rađanje.

Simptomatično je i što je njen poziv usledio nakon najava srpskog državnog vrha da će ponovo biti uvedeno obavezno služenje vojnog roka za muškarce. Srbija, zapravo njeno izabrano rukovodstvo, obuzeto nacionalizmom i megalomanijom, sve jasnije i sve bolnije shvata da teritorijalne pretenzije prema susedima ne mogu da se ostvare na političkom planu, pa se pod plaštom odbrane zemlje sprema za buduće ekspazionističke poteze za koje je neophodna vojska.

Ono što Đurđević Stamenkovski traži od žena u Srbiji je da zapravo, za te poduhvate, shodno epskoj tradiciji – rađaju Obiliće, odnosno junake koji će biti spremni da se žrtvuju za više ciljeve. To je očigledno iz samog naziva partije kojom ona rukovodi – “Zavetnici”. U Srbiji može biti svakakvih obećanja, amaneta i izjava vernosti, ali kada je reč o zavetu tačno se zna – to je kosovski zavet, koji se nalazi u osnovi srpskog nacionalnog identiteta.

Povratak Srbije na tu teritoriju, koju smatra svojim izvorištem, suština je kosovskog zaveta, ali je Đurđević Stamenkovski, smatrajući se više nacionalno osvešćenom od ostatka građana Srbije, uzurpirala to ime i dala ga svojoj partiji.

Neko bi pomislio da osoba sa tako visokim mišljenjem o sebi, s tolikom drskošću da preuzme nacionalno zavetovanje kao svoj brend, ima čvrste, nepokolebljive stavove. Međutim, Đurđević Stamenkovski uskočila je u ministarske cipelice direktno iz neugodnih opozicionih bakandži, iz kojih je, dok ih je nosila, najprimitivnijim mogućim izjavama kritikovala predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegov režim. Nakon katastrofalnog izbornog rezultata Vučić se sažalio nad njom i dao joj šansu da revidira stavove, što je ona i uradila.

Ako je tako neprincipijelno spremna da žrtvuje svoje stavove, šta li je tek spremna da uradi sa tuđom decom koja bi trebalo da budu deo “demografske obnove nacije”?

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Reklama