Neshvaćeni ‘Miloš Obrenović’ u borbi za litij

Rio Tinto i kopanje litijuma u Srbiji je i dalje goruća tema o kojoj ne prestaju da se lome koplja. U nedostatku prave stručne rasprave i analize, glavni protagonisti za kopanje su pravnik, administratorka i dojučerašnja bankarka. Ovaj trio je spreman da ponizi i uvredi svakog iole učenog čoveka vičnog zadatoj temi ko ne misli kao oni i da ga razapnu na krst. Vlast prihvata samo mišljenje za, a opozicija kao da se i dalje bori sa vetrenjačama.

Prošla je i skupštinske rasprava u kojoj je vlast prihvatila da se na dnevnom redu zasedanja nađe predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma. Većina je taj predlog zakona na glasanju odbila, tako da je sada u Srbiji potpuno jasna situacija – vlast je za kopanje litijuma, opozicija je protiv.

Prema svim istraživanjima javnosti u Srbiji, jasno je da je većina građana Srbije protiv litijuma. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pravnik u pomenutoj ekipi, i taj procenat ljudi omalovažava. Kada su se pojavili prvi rezultati istraživanja o podršci za kopanje, ćutao je i pričao kako je narodu u Srbiji dosta protesta. Nedavno je, konačno i on pomenuo ta istraživanja, ali je slagao što mu je postao manir u komunikaciji.

Vučić živi da bi Srbiji bilo bolje

Prema njegovim rečima, protiv kopanja litijuma u Srbiji je bilo više od 80 odsto, što niko nikada nije objavio kao rezultat. Vučić, dalje navodi, da taj broj svakim danom opada i da je protivnika Rio Tinta sve manje.

Suština je da je 55 odsto građana Srbije bilo protiv kopanja litijuma, a posle Vučićeve turneje po Podrinju taj procenat je porastao na 60 odsto. Zanimljivo je da je samo 25 odsto građana Srbije nedvosmisleno za kopanje litijuma. Vučić i poslednji atom svoje snage koristi da ubedi građane Srbije da je on neko poput Miloša Obrenovića koga tadašnji narod nije razumeo kada je krenuo u izgradnju železnice. Niti je on Obrenović, niti je litijum nešto poput pruge i vozova. Svakodnevno nastoji da protivnike kopanja litijuma predstavi kao kočničare razvoja Srbije, da je reč o stranim plaćenicima kojima je interes Srbije uvek bio stran i da građani moraju da mu veruju na reč, jer on živi da bi Srbiji bilo bolje.

Druga persona je, administratorka po obrazovanju, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, koja je svojevremeno stavila tačku na projekat “Jadar” kao predsednica Vlade. Možemo slobodno reći da je ceo ovaj cirkus rezultat njenog rada, jer da nije stavila tačku na litijum, danas ne bismo bili u situaciji u kojoj se nalazimo. Nejasno je samo kako je od nekoga ko je stopirao celu priču, sada postala najvatreniji pobornik kopanja litijuma i Rio Tinta.

Brnabić će ostati upamćena i po tome što je rudnik lignita u Nemačkoj predstavila kao aktivan rudnik litijuma, ne razmišljajući o tome da ugalj i metal nisu isto. Bez obzira na to, ona i dalje poput džuboksa vrti istu priču. Sada je otišla korak dalje i protivnike kopanja litijuma optužila da žele građanski rat i da nasilno svrgnu dragog joj predsednika Vučića. Za nju je svako pozivanje na protest protiv litijuma, u stvari – poziv na građanski rat. Time ona, zapravo, pokušava da uplaši onaj deo građana Srbije koji se protive rudarenju litijuma, a nisu pristalice opozicionih stranaka, i da im poruči da im je bolje da sede kod kuće nego da izlaze na ulicu i tako rizikuju svoje živote u “građanskom ratu”.

Splasnula energija za proteste

Treći glasnogovornik Rio Tinta je bankarka Dubravka Đedović Handanović, ministarka energetike, koja se u litijum razume očigledno kao i u svoj sektor. Neko ko je sa plate od 10.000 evra prešao na platu od hiljadu ili dve evra nikako da prvo objasni taj potez, a zatim i zašto je za Srbiju dobro kopati litijum. Za nju je protivljenje kopanju litijuma čista politika sa ciljem da se vlast sruši mimo izbora.

Za to vreme, ekološke organizacije su organizovale još jedna protest u Loznici i najavile blokade po Srbiji. Energija za proteste je splasnula, ali se nije ugasila i vlast svojim svakodnevnim nadmenim nastupima drži taj plamen upaljenim. Najavljuje se konkretnija saradnja sa opozicionim partijama, jer ih je litijum sve ujedinio. U međuvremenu, grupa cenjenih ekonomista je objavila analizu da godišnja zarada države od litijuma iznosi svega 2,6 evra po glavi stanovnika, što očigledno govori o neisplativosti ovog projekta.

Zanimljivo je da i Rio Tinto ne sedi skrštenih ruku. Ta ogromna rudarska kompanija, koja nema nikakvog iskustva sa rudarenjem litijuma, kupila je američku kompaniju za proizvodnju litijuma Arkadijum Litijum za 6,7 milijardi dolara, odnosno za 5,85 dolara po akciji, objavili su vodeći svetski biznis mediji i tako proširila svoj portfolio. Na taj način su oni stavili tačku na priču da nemaju iskustva sa litijumom.

Što se tiče tačke u Srbiji, kada je o ovoj priči riječ, daleko smo od nje. Vlast je odlučna u nameri da što pre krene u eksploataciju litijuma, a građani se protive. Dosadašnje borbe protiv vlasti su imale katastrofalan rezultat po građane i pitanje je da li će ova borba uroditi plodom. Činjenica jeste da je litijum jedina tema koja je dotakla i birače SNS-a. Svesna toga je i vlast koja sigurno neće mirno stajati po strani i dopustiti da “zlatna koka” u vidu Rio Tinta i projekat “Jadar” odu u zaborav.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.