Zašto u Srbiji nema para za prosvjetu?

Kako stvari stoje u Srbiji, para ima za sve sem za povećanje plate prosvetnim radnicima i to do nivoa prosečne zarade u zemlji. Ekonomski tigar je, ipak, posustao baš kada je reč o učiteljima, nastavnicima i profesorima.

Država je odlučna da ne popusti i nudi prosvetarima povećanje od 12 odsto za nastavno osoblje, a nešto manje za nenastavno, i to od januara 2025. godine. Zaposleni u prosveti su višestruko nezadovoljni ovakvim predlogom i sa svakog sastanka sa nadležnim u Vladi Srbije izlaze sve ljući. Nezadovoljni su što i pored, kako vlast kaže, dvocifrenog povećanja oni su i dalje ispod proseka zarada u Srbiji, kao i situacijom da je ovim predlogom Vlada Srbije prvi put podelila zaposlene u prosveti na nastavni i nenastavni kadar.

I dok vlast tvrdi da nije realno povećanje koje bi prosvetu dovelo do proseka zarada u Srbiji i da budžet nije zlatni ćup za ispunjavanje želja, ostaje nejasno kako to da država obezbeđuje novce za potpuno irelevantne projekte. U trenutku dok se prosvetari bore za veće plate, građevinske mašine punom parom špartaju Surčinom u okviru izgradnje nacionalnog stadiona za koje je država spremna da plati i milijardu evra. Toliko nije plaćen nijedan stadiona na svetu.

Pare za EXPO 2027

Ta ista država je spremna da spuca 20 milijardi evra u nešto što se zove specijalizovana svetska izložba EXPO 2027, iako je ogromna većina organizatora i domaćina dosadašnjih manifestacija morala da proglasi bankrot. U okviru te izložbe vlast planira da napravi delfinarijum i leteće automobile.

Prema rečima aktuelnog ministra za saobraćaj Gorana Vesića, 20 kilometara auto-puta Ruma – Šabac i dva kilometara mosta preko Save sa po dve saobraćajne trake u oba smera, plaćeno je 467,5 miliona evra, 21 milion evra po kilometru. Grad Beograd je spreman da plati pet milina evra da bi prefarbao gradske autobuse iz soc-realistične crvene u plavu boju Nemanjića. U istom nastupu za medije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se hvali kako specijalci u Srbiji imaju platu od 3.000 evra, ali i da neće da popusti pred zahtevima prosvetara, jer ne reaguje na pritisak. Za sve, dakle ima novca, samo ne za prosvetare.

Sindikati u prosveti su svojim članovima uputili svojevrsnu anketu sa tri ponuđena odgovora i na osnovu dobijenih rezultata odlučiće o narednim koracima. Prosvetarima je ponuđeno da prihvate ponudu Vlade Srbije, da potpuno obustave nastavu do ispunjenja svojih zahtela, ili da stupe u zakonski štrajk uz minimum nastave koja je predviđena pravnim aktima.

Neko je davno rekao – ako želiš da uništiš budućnost neke zemlje, uništi obrazovanje. U Srbiji se upravo to dešava. Davno pre masovnog ubistva u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu prošle godine, krenulo je urušavanje srpskog obrazovanja. Početak i kraj je zaposlenje kadra, a onda finansijsko potcenjivanje. Jednostavno, teško je naći nekoga ko je u proteklom periodu dobio posao u prosveti, a da nije član neke od vladajućih stranaka. I svi su oni na ugovorima na određeno vreme. Tako je i sa rukovodećim kadrom.

Izgubljeno poštovanje

Profesori su izgubili poštovanje u očima đaka. Više niko ne ustaje kada učitelj, nastavnik ili profesor uđe u učionicu. Deca u školu dolaze u trenerkama. Roditelji se teško mire sa činjenicom da im deca nisu odlikaši i krive nastavnike za slabije ocene. Svedoci smo sve agresivnijih napada na nastavno osoblje u školama od najnižih do najviših razreda.

I onda se desio masakr u Ribnikaru. Bila je to prilika da se resetuje ceo sistem, da cela Srbija stane i da se krene u promenu sistema. Umesto toga, problemi su se stavljali pod tepih, a o Ribnikaru više niko i ne govori. Počela je i druga školska godina od tog maja 2023. godine, a da nijedan minut nastave nije posvećen žrtvama masovnog ubistva u osnovnoj školi.

Utisak je da vlast namerno zapostavlja prosvetu o čemu govori i činjenica da je na čelu resornog ministarstva žena koja uveliko gazi osmu deceniju života. Ne postoji niko drugi ko bi mogao da bude na čelu tog sistema. Fakulteti koji treba da školuju nastavni kadar su sablazno prazni već nekoliko godina. Uskoro decu neće imati ko da uči fiziku, hemiju, biologiju…

Plate su mizerne. Kako neki prosvetni radnik da ubedi đaka da se isplati učiti kada sva ta deca posle nastave sretnu svoje profesore na nekim drugim poslovima koje moraju da obavljaju ne bi li prehranili svoje porodice. O kakvim vrednostima da uče decu kada im 24 sata svakodnevno serviraju programe u kojima im se poručuje da se više isplati biti glup i prost u rijaliti programima, nego školovati se za neki ozbiljni posao.

Partijska članska karta

Nisu deca glupa i jasno vide da se sa partijskom članskom kartom u životu bolje prolazi, nego sa knjigom u rukama. A, kada si u partiji, i fakulteti ti nisu problem. Oni manje spretniji kupe diplome, a oni drugi dobiju na poklon. Nekada su Univerziteti bili udarna pesnica svakog progresa i slobodnog mišljenja. Sada su i oni pasivizirani, kako profesori, tako i studenti. I svi, uglavnom ćute.

I na kraju samo jedan zanimljiv detalj. U sred protesta prosvetara, Skupština Srbije je razmatrala rebalans budžeta Srbije. Tim rebalansom, prosveta nije dobila nikakvo povećanje, ali je zato Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije dato da raspolaže sa 17 milijardi dinara, što je nešto više od 145 miliona evra. Taj novac Generalni sekretarijat treba da potroši u narednih mesec dva, do usvajanja novog budžeta.

Prosvetari, očigledno, ne zanimaju ovu vlast i njihov odnos prema obrazovanju dece u Srbiji je apsolutno poražavajući. Ostaje da se vidi da li prosvetari imaju u sebi snage i energije da se tome suprotstave i konačno izbore za dostojan status u društvu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.