Gdje je kraj Vučićevim pobjedama na Kosovu
Odlukom Aleksandra Vučića, Srbi sa Kosova su napustili sve prištinske institucije u kojima su se nalazili poslije prihvatanja Briselskog sporazuma iz 2013. godine.
Vučićev neprekidni niz “pobeda” nad Prištinom nastavljen je prihvatanjem RKS tablica nepriznate kosovske države, ali i spoznajom da su Srbi sa Kosova jedini evropski narod kome su potrebne vize za ulazak u EU. Tako su posle izbora, sudstva, policije, elektrosistema, jezera Gazivoda, konstantnom pretnjom “kad se vojska na Kosovo vrati”, i svih drugih Vučićevih “pobeda”, Srbi sa Kosova došli u situaciju da nemaju mnogo izbora kada se radi o putovanju u EU.
Radi se o tome da je Brisel konačno doneo odluku o bezviznom režimu za građane Kosova, ali to ne važi za kosovske Srbe koji ne poseduju kosovski pasoš. Konkretno, Srbima sa Kosova koji imaju srpske pasoše, potrebna je viza za ulazak u EU. Ovu meru je, konkretno, izdejstvovala Vlada Kosova, jer insistira na tome da Srbi koji žive na Kosovu treba da imaju pasoše koje izdaje zvanična Priština.
Slično priči sa tablicama, Srbi sa Kosova veoma stidljivo i u malom broju uzimaju kosovske pasoše. Sećamo se da su u vazduh leteli automobili kosovskih Srba koji su na sebi imali RKS tablice. Sada gotovo da i nema Srbina na Kosovu koji na svoj automobil nije stavio te kosovske tablice. Nadamo se da niko neće da strada zbog uzimanja kosovskog pasoša. Prema nekim informacijama, do sada je izdato oko 8.000 kosovskih pasoša Srbima koji žive na Kosovu. Svi ostali poseduju srpsku putnu ispravu koju im je izdalo izvesna Koordinaciona uprava. Jasnoće radi, na Kosovu ne postoji nijedno policijsko odeljenje Srbije koje izdaje pasoše, već je osnovana Koordinaciona uprava koja je na sebe preuzela izdavanje srpskih pasoša Srbima na Kosovu, za koju Priština tvrdi da je nelegitimna.
Prve informacije sa Kosova govore o tome da je interesovanje za kosovske pasoše, među Srbima, naglo poraslo posle ove vizne liberalizacije koju je Kosovo dobilo sedam godina posle predloga da se to učini, naglo poraslo. Primera radi, u periodu od 1. januara 2023. do 30. jula 2023., u Leposaviću je za 97 odsto porastao broj aplikacija za kosovski pasoš. Mnogi od onih koji nisu razmišljali da uzmu kosovski pasoš, sada su pred odlukom da ga uzmu. Uostalom, na tako nešto će ih primorati život. Srpski pasoš im postaje nepotreban ako se ne promeni odluka Brisela. Sredinom novembra, Evropska komisija je predložila da i za Srba sa Kosova koji poseduju pasoše koje im je izdala ta Koordinaciona uprava, važi vizna liberalizacija, ali se na zahtev Prištine od toga odustalo.
Šta radi Beograd po tom pitanju? Bukvalno ništa, ili isto ono što je radio u sličnim situacijama. Ponovo se, ovom prilikom, vraćamo na tablice. Podsećanja radi, Srbija samo što nije krenula u oružani sukob na Kosovu zbog tih tablica. Odlukom Aleksandra Vučića, Srbi sa Kosova su napustili sve prištinske institucije u kojima su se nalazili posle prihvatanja Briselskog sporazuma iz 2013. godine. Srbi su tako izgubili vlast u Kosovskoj Mitrovici (severni deo), Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Velika se galama podigla oko toga. Navodno su podignuti i avioni sa vojnog aerodroma u Batajnici. Srbi policajci su teatralno skinuli uniforme kosovske policije. Došlo je i do sukoba sa pripadnicima KFOR u pojedinim sredinama na Severu Kosova. Svašta je moglo da se desi. Predsednik Srbije je tri puta ponovio na jednoj od konferencija za štampu da “predaja nije opcija”, misleći na prelazak na RKS tablice.
Krajem godine, mirno i daleko od očiju javnosti, Vučićeva vlada donosi odluku o slobodnom prolazu vozila sa RKS tablicama. Usledila je jedna konferencija za štampu direktora Kancelarije za Kosovo koji je, a šta bi drugo, okrivio bivšu vlast da je ona prihvatila sporazum o tablicama sa Prištinom.
Istovetan scenario je na delu i sada kada je reč o pasošima. Beograd ćuti, Vučiću ne pada na pamet da se tim povodom oglašava, a Srbi sa Kosova nemaju drugo rešenje izuzev da prihvate kosovske pasoše i da se pomire sa time da će bez viza u EU moći da putuju samo uz pomoć tih putnih isprava.
Dok bi za mnoge ovo držanje glave u pesku bio kukavički čin, Srbija hrabro brani svoju poziciju – disklejmerima. Na ulazu u Srbiju, na graničnim prelazima, postavljeni su ti disklejmeri na kojima piše da to što je Srbija prihvatila RKS tablice ne znači da je Srbija priznala Kosovo. Stidljivo se, tu i tamo, pojavi neki komentar tipa da uzimanje kosovskog pasoša ne znači integraciju u kosovsko društvo, već nužnost koju nameće život. Logično se nameće pitanje gde je kraj Vučićevim “pobedama” na Kosovu?
Srbi su se tako, zahvaljujući “mudroj” politici Aleksandra Vučića našli u veoma teškoj situaciji. Ne samo da su na svoje automobile stavili kosovske tablice i počeli Kosovu da plaćaju račune za utrošenu električnu energiju, već će uskoro u svoje revere i putne torbe zadenuti kosovske pasoše, a one srpske da okače o klin, barem kada je reč o putovanje u EU.
Sigurno je da i dalje ima onih koji veruju u tu “mudru” politiku Aleksandra Vučića i da će upravo on uspeti da omogući putovanje sa srpskim pasošima, ali ta mogućnost će biti moguća jedino ako Brisel bude odlučio da prihvati sopstveni pomenuti predlog od sredine novembra prošlog meseca. To, međutim, neće imati mnogo veze sa Vučićem.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.