Putinovo ordenje na srpskim prsima

Beograd se iz petnih žila trudi da cijelom svijetu pokaže i dokaže da mu je Moskva bliža od Brisela i da je potpuno jasno opredjeljenje Vučićeve vlasti.

Doskorašnji šef Bezbednosno- informativne agencije Aleksandar Vulin dobio je, ne jedno, već dva ruska ordena u Moskvi (EPA)

U danima kad se o Srbiji govori kao o državi u kojoj je korupcija razvijenija od one u Ruandi ili kada Evropski parlament raspravlja o izbornoj krađi, a u iščekivanju rezolucije tog istog parlamenta, vesti koje stižu iz Srbije ne donose nikakvo ohrabrenje. Doskorašnji šef Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin dobio je, ne jedno, već dva ruska ordena u Moskvi.

Tako se na njegovim junačkim prsima našlo mesto, najpre za orden koji mu je dodelio šef Ruske obaveštajne službe (FSB) general armije Aleksandar Bortnikov i to onaj za “izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe”. Još nismo uspeli da takvu informaciju dovoljno apsorbujemo, a na njegovom stranačkom sajtu se pojavila nova vest, ovoga puta o priznanju koje mu je dodelio predsednik Rusije Vladimir Putin.

Za razliku od prvog ordena koji mu je lično predao onaj koji mu ga je i dodelio, šef FSB-a Bortnikov, orden „Prijateljstva“ za veliki lični doprinos u razvoju i unapređenju saradnje Bezbednosno-informativne agencije Srbije i Spoljne obaveštajne službe Rusije u oblasti obezbeđivanja državne bezbednosti i zaštite nacionalnih interesa Srbije i Rusije, Vulinu je predao Putinov izaslanik.

Osim za Vulina, nedavno su iz Moskve stigla još dva ordena za Srbe. Orden pod nazivom Zaslužni energetičar Ruske Federacije dobio je doskorašnji ministar Nenad Popović, inače biznismen sa dobro poznatim vezama u Rusiji. Popović je, kako je objašnjeno, prvi strani državljanin koji je dobio taj orden.

Svega dve nedelje pre Popovića, orden je dobio i Dušan Bajatović, verovatno čovek sa najvišim primanjima u Srbiji u državnom sektoru – direktor Srbijagasa i potpredsednik SPS-a. On je, kako je saopštio SPS, primio orden za doprinos u međunarodnoj saradnji, koji su uspostavili ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i ministar odbrane Sergej Šojgu. Za razliku od Vulina i Popovića, Bajatović nije morao da leti do Moskve pošto mu je orden u Beogradu uručio ruski ambasador.

Putinovo ordenje

Dok ceo svet osuđuje Rusiju zbog agresije na Ukrajinu, Srbija se kiti Putinovim ordenjem. Vulin je apsolutno zaslužio oba ordena. Oni se tiču bezbednosne saradnje koja je tokom Vulinovog službovanja Rusiji u Srbiji bila besprekorna. On je pratio sve one koje je Kremlj označio kao protivnike, a našli su se u Beogradu. Podnosio je izveštaje, samo možemo da pretpostavimo kome sve i potpuno se posvetio služenju interesima neke strane države. Ako to nije čin veleizdaje Srbije, pitanje je šta je.

Da zamislimo samo nešto drugačiju situaciju – da je neko u Srbiji dobio orden zahvalnosti za uspešnu saradnju sa CIA-om, taj se ne bi nadisao svežeg vazduha. Verovatno bi ga odmah uhapsili, a možda bi ga i progutao mrak. Garantovano bi bio proglašen za stranog agenta, špijuna i domaćeg izdajnika. Znamo uostalom kako su se proveli pojedini građani Srbije samo zato što su položili cveće na grob sedmogodišnje albanske devojčice u Drenici na Kosovu.

Umesto da, poput Selme Bajrami, Vulinu bude zabranjeno da uđe u zemlju čije je interese izdao, sarađujući sa Moskvom i dobivši priznanje zbog toga, Vulinov povratak u zemlju sa dva ordena se iščekuje sa velikim nestrpljenjem. Vrata svih televizija biće mu širom otvorena i moći će beskonačno dugo da priča o tome kako je ponosan na to ordenje, kako će i dalje svaki atom svog tela da napregne ne bi li se našao ruskom narodu na ispomoći.

Vulin je velika sramota i bruka Srbije, ali sve to što radi i kako radi, sigurno ne radi na svoju ruku. Nije slučajno upravo Vulin bio i ministar vojni, i ministar policije, a i šef BIA-e. Jasno je da je Vučić na taj način provocirao svoje zapadne partnere i merio je dokle može da ide. Na kraju nije daleko stigao, jer je Vulin posle kratkog šefovanja državnom službom bezbednosti, morao da podnese ostavku na to mesto. Sve je to, sigurno, ovako ili onako koštalo Srbiju. I tek će.

Bliskost s Moskvom

Dok ceo svet gleda da se distancira i ogradi od Rusije i Putina, u Srbiji je potpuno drugačija situacija. Beograd se iz petnih žila trudi da celom svetu pokaže i dokaže da mu je Moskva bliža od Brisela i da je potpuno jasno opredeljenje Vučićeve vlasti. I onda je potpuno logično postaviti pitanje kako taj Brisel i ta Evropa nemaju mehanizme koji će sprečiti da se jednom malom zemljom u srcu kontinenta upravlja krvlju umazanim prstima iz Moskve?

Zar ne postoji način da se Vučić, ne Srbija, već upravo on obuzda i vrati na onaj kolosek kojem Srbija pripada. Ljudima poput Vulina je nemoguće objasniti da Srbija ne graniči sa Rusijom i da su baćuške tu odmah iza ugla. U stvarnosti, Srbija nema od Rusije nikakvu, ni ekonomsku, ni bilo kakvu drugu pomoć. Ona je zavisna od Evropske unije, ali joj se i dalje suprotstavlja. Dokle će tako da bude, to isključivo zavisi samo od Brisela i spremnosti evropskih partnera da ne preduzimaju bilo kakve mere protiv ovakvog ponašanja Beograda.

Građani Srbije, očigledno, nemaju snage da se suprotstave Vučiću, Vulinu i Putinu. Treba im pomoći, čak i ako to ne žele. Svi oni koji u Putina gledaju kao u Boga, setili bi se demokratije i slobode samo kada bi se jednom našli u njegovoj nemilosti.

Uostalom, Srbija nije imuna na “putinizaciju”. Ako Evropa nema ništa protiv činjenice da je Vučić pobedio u svim mestima gde su održani izbori, zahvaljujući neviđenoj krađi, onda je jasno da je potpuno nezainteresovana za sve ono što Srbiju danas čini zemljom kojoj Ruanda može da posluži kao dobar primer.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada