Sloboda štampe u Srbiji: Kad novinari pokažu zube

U priči o NIN-u i njegovom profesionalnom ugledu se, kao i obično, pojavljuje Aleksandar Vučić, hodajuća sikiracija za izmaštane državne interese, vlasnik istine.

Uvod u drugi život NIN-a bio je intervju sa Aleksandrom Vučićem; uzjogunilo se čitateljstvo, znajući u kakvoj državi živi, ali nije u tom trenutku bilo razloga za dovođenje u pitanje odluke glavnog urednika Milana Ćulibrka, piše autor (Reuters)

Redakcija najstarijeg nedeljnika na Balkanu NIN-a otišla je iz ove medijske kuće i uoči 90-godišnjice  izlaženja zatvorila jednu uspešnu i profesionalno odgovornu stranicu novina koje su u prošlosti imale uspone i jezive padove. Otkaz je dalo dvanaestoro ključnih novinara i urednika koji su podigli ugled ovog političkog magazina i ponovo ga uvrstili među štiva koja ne izbegava pristojan svet – naprotiv. Najavili su, ovde se stvar komplikuje, odnosno postaje interesantnija, da će svi preći u magazin koji će osnovati Junajted media, medijska kuća u vlasništvu biznismena Dragana Šolaka.

Ninovi odmetnici vratili su staro i pridobili novo profilisano čitateljstvo koje iz broja u broj očekuje nastavak istraživačkih i analitičkih priča i redovno dobija ono što traži. Čitateljstvo koje autorima veruje, i one kojima smetaju, ali im ne mogu ništa.

Najavljeno je da će, zbog otkaznog roka u ugovorima, dosadašnja redakcija urediti poslednji broj koji će izaći 8. februara.

U priči o NIN-u i njegovom profesionalnom ugledu se, kao i obično, pojavljuje Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, hodajuća sekiracija za izmaštane državne interese, vlasnik istine i okrutni protivnik svima koji mu nalaze mane i utemeljeno ispisuju tekstove o državnim poslovima kakvi su valjanje kanabisa i oružja (o deci nije bilo reči), te o investicionoj mafiji i svim ostalim gangovima i koncentričnim razbojničkim krugovima koji čine moćnu paradržavnu građevinu.

(Biće i o toj hronici još detalja).

Gazdarica bi da unovči poklon

S druge strane, nije istina neka kurentna roba, pogotovu ona do koje treba doći čitanjem; neomiljen je taj glagol u državi u kojoj je svaki treći vlasnik poslovne sposobnosti funkcionalno nepismen i utoliko je teže kreirati i prodavati nedeljnik od integriteta. Takav je bio NIN u poslednjoj deceniji svog bitisanja na nepredvidivom tržištu štampe, na kojem je imao ozbiljnu konkurenciju uglednog, stilski doteranog Vremena, sporadično interesantnog i na momente žovijalnog Nedeljnika, materijalno nejakog Novog magazina, te, kao i svi nabrojani, ratnohuškačkog i nacionalističkog, dakle najtiražnijeg Pečata.

Sam nagoveštaj vlasnice NIN-a Jelene Drakulić Petrović da će se unekoliko menjati koncepcija novina, u potrazi za oglašivačima, značio je kraj igre započete avgusta prošle godine, kada joj je medijski koncern Ringijer poklonio NIN pod nerasvetljenim okolnostima.

Vraćamo se na hroniku najavljene likvidacije; po slovu saopštenja iz avgusta 2023.  Ringier Serbia d.o.o Beograd-Stari grad, kompanija u stopostotnom vlasništvu švajcarske Ringier AG i glavni akcionar medijske kuće NIN od 2009. godine i izdavač nedeljnika NIN objavljuje prenos celokupnog vlasničkog udela u NIN-u d.o.o. generalnoj direktorki Ringier Serbia d.o.o. Jeleni Drakulić Petrović.

U službi države i naroda

Izvesno je u ovom darivanju to da je nova vlasnica dvadesetak godina bila na različitim direktorskim funkcijama u Ringieru, kao što je više nego izvesno i dokazano da ta firma baš i ne želi da bude u iole narušenim odnosima sa vlastima države u kojoj posluje. Idealno za to da Drakulić Petrović i u NIN-u, kao i u odumirućem tabloidu Blic, trenira strogoću, odnosno primeni sintagmu-pronalazak “integrisana redakcija”, što je zapravo zajednička radna brigada za izvršenje svih poslova kojima se preduzeće bavi kao izdavaštvom (informisanje, sajt, žene, lepota, život, zdravlje); redakcija, dakle, nalik na proizvodnu traku sa koje se pakuju roto proizvodi sumnjivog kvaliteta, odnosno široki asortiman nečitljivog smeća.

Obećala je Drakulić-Petrović na početku gazdovanja da se neće mešati u uređivačku politiku NIN-a, a novinarima se prvi put obratila pred Novu godinu, kazavši da čitatelje zanima nešto drugo, više nego što je to ključni sadržaj političkog magazina.

“Direktorka nam se pred Novu godinu obratila, pokazala nam je neko istraživanje koje je pokazalo da ljude više interesuju ekonomija, IT, sport, region… Dakle, ne interesuje ih ono što je suština političkog nedeljnika, a to je da bude politički nedeljnik koji je kritički okrenut prema događajima u stvarnosti, nego se širimo u prostorima u kojima ima vise marketinga, reklama, ima možda vise para… svega drugog, a manje onog što je suština političkog nedeljnika”, kazala je Vesna Mališić, doskorašnja zamenica glavnog i odgovornog urednika koja je prva napustila redakciju.

Ona konstatuje i to da je redakcija videla opasnost po svoj profesionalni angažman: “Osećali smo da počinje proces koji treba da nas  učini sve beznačajnijim, na tržištu sve beznačajnijim slabijim, a da se nekako podiže sajt koji će biti širi po koncepciji, nešto drugo donositi. I da NIN umre prirodnom smrću.”

Koncepcija umiranja

Uvod u drugi život NIN-a bio je intervju sa Aleksandrom Vučićem; uzjogunilo se čitateljstvo, znajući u kakvoj državi živi, ali nije u tom trenutku bilo razloga za dovođenje u pitanje odluke glavnog urednika Milana Ćulibrka. On je, kao urednik, postupio profesionalno, a ne aktivistički, budući da nema odgovorne osobe koja bi odbila intervju od predsednika države (pojednostavljeno, Vučić je kazao vlasnici, a ona uredniku), pritom, uradio je vrlo dobar intervju sa čovekom koji tokom čitave političke karijere ili laže, ili izmišlja (ređe koristi neku kombinaciju tih postupaka), postavljajući mu prava pitanja.

I konačno, 10. januara redakcija odlučuje da ode iz kuće NIN, te saopštava: “Nova vlasnica NIN d.o.o. Jelena Drakulić Petrović najavila je promenu koncepcije nedeljnika NIN, ali nas nije uverila da ćemo svoj posao moći i dalje da radimo kako smo dosad činili – beskompromisno i rukovodeći se isključivo imperativima profesionalnog novinarstva. Zbog toga smo, oslanjajući se na svoje iskustvo i rešeni da očuvamo profesionalni integritet svakog od nas, odlučili da posao nastavimo u novom nedeljnom listu, u kome ćemo nastaviti da, kao i do sada, radimo u javnom interesu“, zaključuje se u saopštenju kolegijuma NIN-a.

Milan Ćulibrk najavio je i to da će svi koji su napustili NIN preći u novi nedeljnik koji će izlaziti u okviru Junajted medije. Nedeljnik zasad nema naziv, a jedna od najužasnijih (konkurencija je velika) srbijanskih tiskovina u nepotpisanom hibridnom napisu postavlja retorsko pitanje: “Odjeknula je ova vest danas u 12:50. Pa zar baš cela redakcija? Gde će to sada svi ovi čestiti ljudi, gde će se beskompromisno i profesionalno baviti svojim poslom i brutalno servirati istinu i samo istinu, usred medijskog mraka u kome živimo?(…) U ono što nije uspela Jelena Drakulić Petrović, uverio ih je Dragan Šolak, inače poznati pokrovitelj i mecena istine i objektivnog informisanja u Srbiji”, zapisaće najstariji balkanski dnevnik.

Imamo samo integritet

Nije se od Politike očekvalo da podrži one kojima može samo da zavide njeni ustravljeni uposlenici; na hrabrosti i ljudskosti, na privrženosti poslu i javnom interesu. Na nekoj vrsti fanatizma. “Mala smo redakcija, radili smo pod lošim uslovima, jedino što nas je održavalo bila je sloboda da pišemo po savesti i da sačuvamo integritet, najvažnije što u karijeri imamo”, kaže Vuk Cvijić, novinar koji je otkrio i temeljno pratio brojne afere koje razotkrivaju sistem Vučićeve vlasti.

Novinar Zoran Preradović, pak, kaže da redakcija nije bila sigurna u to gde će se kretati najavljene promene. “Kada smo se uverili u kom će smeru ići uređivačka politika, odlučili smo da odemo, a ne da uđemo u problem i da ga onda rešavamo”.

Hrabrost i solidarnost novinara, jedinstvenu u Srbiji, ispoljili su novinari i urednici NIN-a, ali pred njima je veliki izazov, kretanje od početka, u okruženju medijske kuće na čijem je čelu biznismen koji se ne bi ustezao da i sa novim nedeljnikom učini isto što i sa dnevnikom Danas. Od koga je, temeljitom devastacijom, napravljen printani bolesnik sa slabim izgledima da preživi. I u Danasu je, naime, redakcija “integrisana”, sajt je dobio prioritet, kulinarski recepti status ekskluzive; favorizovani su poslušnici i dojavnici, otpušteno je petoro dopisnika, neki od njih najbolji novinari koje je Danas imao, sindikalno organizovanje je najpre strogo zabranjeno, potom dozvoljeno, “ako će biti neprimetno”(takvo i jeste). Jednostavno, novine koje su 1997. pokrenute da budu “novine novinara” nisu izdržale; nakon prodaje medijskom mogulu obezglavljena redakcija nije sačuvala svoj dignitet. Fizionomija nekad najuglednijeg srbijanskog dnevnika je sada takva da se, pod besmislenim izgovorom tobožnje druge strane, u novinama poput metastaze šire opskurni likovi kojih je katkad više nego u prorežimskim tabloidima. Zarade novinara i dela uredništva su ispod beogradskog, pa i republičkog proseka, ali je bilo i nestvarnih inovacija: prvi put u istoriji štampe postoji fluktuirajući uređivački tim koji se svakodnevno rotira. Nejasno? Tačno, nikom nije jasno kako to da urednik sportske rubrike sutra uređuje ekonomiju, a preksutra spoljnopolitičku. I obrnuto.

Iako je bilo sumnji u to da Dragan Šolak o tome išta zna, suština je, zapravo, u njegovim odlukama koje bespogovorno realizuju beogradska ispostava Junajted medije, odnosno poslovodstvo Danasa.

Teško je, dakle, opstati u Šolakovom medijskom carstvu; novinari NIN-a imaju integritet i jedni druge, jedinstveni kapital koji može da bude presudan. Nemaju, nažalost, kapital da naprave svoj magazin.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada