Zašto je Vučiću veća briga Crna Gora od Srbije

Vučiću je više nego bitno da poslije dugog niza godina konačno ima uticaj na izvršnu vlast i u Crnoj Gori.

Ideja o "Srpskom svetu" postaje sve očigledniji izraz Vučićeve vlasti (EPA)

Vlast u Srbiji sa mnogo više interesovanja gleda na političke prilike u Crnoj Gori nego što je brinu i sekiraju dešavanja unutar sopstvenih granica. Izgleda da je veća muka to što, prema najavama iz Podgorice, u novoj Vladi neće biti favorita Aleksandra Vučića liste “Za budućnost Crne Gore” koju čine bivši lideri Demokratskog fronta, pre svega Andrija Mandić i Milan Knežević, nego višemesečni protesti Srbija protiv nasilja, situacija na Kosovu ili neizvesnost oko evropskog puta.

Iako ne postoji nijedna jedina zvanična izjava predsednika Srbije u kojoj osuđuje najave da u novoj Vladi Crne Gore neće biti njegovih miljenika Mandića i Kneževića, jasno je na kakav je odijum naišla ta priča. Vučiću je više nego bitno da posle dugog niza godina konačno ima uticaj na izvršnu vlast i u Crnoj Gori. Na nju i dalje gleda kao na mlađeg, maleckog brata i voleo bih da se i tamo svira muzika po njegovim notama. On kao paravan za svoje namere koristi navodnu brigu o 30 odsto srpskog stanovništva u Crnoj Gori. Nije njega briga ni za sopstveni narod u Srbiji, a kamoli za onaj u Crnoj Gori.

Ideja o “Srpskom svetu” postaje sve očigledniji izraz Vučićeve vlasti. Dovoljno je samo da zamislimo situaciju da Mandić i Knežević imaju, na bilo koji način, kontrolni paket akcija u budućoj Vladi Crne Gore. Tog trenutka, budućnost Crne Gore više ne zavisi o njenog čojstva i junaštva, već isključivo od Vučićeve volje. Dovoljno je samo da pogled iz Crne Gore podignemo malo severnije i da vidimo šta se dešava i kako sve to funkcioniše u Bosni i Hercegovini.

Vučić će uvek reći da Srbija podržava Dejtonski sporazum i BiH, ali nijednom rečju neće da se ogradi od Milorada Dodika i njegove politike. O tome da kritikuje Dodika da i ne govorimo. Ne mora da znači da Vučić podržava svaki Dodikov korak, ali još se nijednom nije iskreno i snažno tome suprotstavio. Tu ideju o “Srpskom svetu” prihvatio je i Dodik, i on na Vučića gleda kao na predsednika svih Srba, a na Beograd kao glavni grad, takođe svih Srba. I tako će biti sve dok se predsednik svih Srba neće mnogo mešati u Dodikovo “gazdinstvo”.

Vučiću je potrebno učešće u Vladi Crne Gore onih koji više vole “dečanska zvona od Eltona Džona”, kako to na njegovom mitingu u Beogradu onomad reče Knežević, da bi poput kamenčića u cipeli smetao, nervirao, usporavao Crnu Goru. Nemojmo da zanemarimo i ekonomski uticaj i razne kombinacije u tom smislu. Vučić ne ume drugačije da se ponaša od načina na koji to radi kroz celu svoju političku karijeru. On će iskoristiti svaki trenutak da ponizi Crnu Goru, kao što je to uradio i nedavno pričom o tome da Crna Gora ima samo 40 kilometara auto-puta.

Željena dominacija

Crnu Goru koja je, definitivno u nekoj vrsti tranzicije i dejstva demokratije bez odgovornosti, sada je ranjiva i Vučić želi uticaj, a što ne iskoristiti pravu reč – dominaciju. Ništa ga ne košta, a mnogo toga donosi, naročito u njegovom narativnom odnosu prema Srbima u tom njegovom svetu. Taj uticaj on može da iskoristi u svakom trenutku, po uslovom da pomenuta zvona odzvanjaju u novoj crnogorskoj vladi. U situaciji da Crna Gora treba da donesu neku važnu i bitnu odluku na svom evropskom putu, a da se ta odluka tiče malo i Beograda, šta bi Vučić uradio? Verovatno bi “brinuo” o 30 odsto Srba u Crnoj Gori. Da se ne šalimo mnogo, jasno je da bi je sapleo kada god bi to mogao uz pomoć Mandića i Kneževića.

S druge strane nove strukture u Crnoj Gori bi trebalo da budu svesne situacije u kojoj se nalaze. Lista ZBCG, sa Mandićem i Kneževićem je realnost i to treba poštovati, bili ili ne deo nove Vlade. Problem je u tome što je izvesno da bi Mandić i Knežević pre poslušali Beograd nego ono što je stvarni interes Crne Gore i što je više nego sigurno.

Međunarodna zajednica ovu metastazu leči vitaminom C. Umesto da deluje tamo gde treba, ona se obrusila na mladu demokratiju u Crnoj Gori. Kako misli da Vlada koji će da sastavlja neki ambasador ima autoritet u toj maloj, ali ponosnoj i prkosnoj državi. Radi sve pogrešno, a cenu plaćaju obični građani.

Približava se rok u kojem će pobednici izbora morati da daju konačni odgovor na pitanje imaju li ili ne većinu, i sa kime. Izaći ponovo na izbore nije strašno, ali ni sa tim novim izborima neće se sprečiti uticaj Vučića na dešavanja u Crnoj Gori. Sve do komplikuje situaciju u Podgorici i može da dovede da rascepa pobedničke liste na minulim izborima.

Što se Vučića tiče, njemu sve ovo odgovora, jer je temelj njegove politike nestabilnost, manipulacija i moć. Sve dok mu je to omogućeno, on će biti na svom terenu i sprovoditi svoju agendu. Slobodan Milošević nije uspeo, ali Vučić je na dobrom putu da njegova slika visi na zidu tog “Srpskog sveta”. Crna Gora se ne da, ali dokle, videćemo. Vučić punom parom gura svoju agendu, ali i ceo srpski narod u još jednu provaliju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera