Novi debakl u Briselu: Ni dogovora, ni normalizacije

Pregovori između Srbije i Kosova očigledno su doživeli debakl. Osam meseci se ništa nije uradilo po pitanju postignutog sporazuma iz Brisela o normalizaciji odnosa na osnovu francusko-nemačkog predloga. Došlo je do eskalacije na terenu, a poslednji pregovori u Briselu su pokazali da smo od normalizacije veoma daleko.

Posle svakog pokušaja Brisela da se cela priča vrati u tok koji je donosio nadu, posle onog susreta u Ohridu, svaki pokušaj nastavka završavao se gore od prethodnog. Tako je bilo i ovog puta. Dok vlasti u Srbiji insistiraju na ispunjavanju obaveze Kosova o formiranju zajednice srpskih opština, koja je preuzeta i ozvaničena Briselskim sporazumom iz 2013. godine, vlastima Kosova tako nešto ne pada na pamet.

Nema kompromisa, ima kraha pregovora

Premijer Kosova Albin Kurti kao prvi korak traži međusobno priznavanje, ili barem primenu mape puta iz Ohrida. Evropska unija, kao vodeći posrednik, nudi kompromis po kojem bi se krenulo od mrtve tačke istovremenom realizacijom onoga na čemu dve strane insistiraju. Kurti, kako je objavio evropski komesar za spoljnu politiku Josep Borrell, nije prihvatio ponuđeni kompromis, za razliku od predsednika Srbije Aleksandra Vučića. I – eto kraha pregovora.

Ovo nije prvi put da Kosovoa odbija ponuđena rešenja. Nekako smo svi navikli da to radi Srbija, ali situacija kao da se malo promenila. Sada je i zvanično Kosovo označeno kao neko ko ne prihvata predloge. Ako se vratimo u prošlost, Srbija je mnogo puta kažnjavana zbog odbijanja raznih rešenja. Od plana Z4 do Rambouilleta. Sve je to dovelo do teških sankcija i NATO bombardovanja. Kosovo se i dalje nije suočilo sa posledicama odbijanja, ali EU konačno mora da nađe rešenje za ovaj spor. Niko ne traži takav odgovor međunarodne zajednice, ali vreme je za odlučne poteze.

Zašto Unija ništa nije učinila u proteklih osam meseci, velika je misterija. Šta Brisel sprečava da odlučnije krene u realizaciju sopstvenih postignutih sporazuma i dalje je nejasno. Uporno se EU suočava sa opstrukcijama i nikako da ih reši. Da li je Brisel uopšte sposoban da se u ova vremena nosi sa ovakvim problemima? Pitanja naviru, a odgovora nema.

Kako smo se našli u začaranom krugu?

Nema dileme da obe strane snose odgovornost za kočenje primene sporazuma, ali moramo biti realni i da priznamo da je ovoga puta tas na vagi malo teži na kosovskoj strani. Srbi jesu kompletno napustili institucije Kosova, i to je potez koji je dosta otežao pregovarački proces, ali i situaciju na terenu.

S druge strane je nejasno kako je moguće da je Unija dozvolila da Kosovo uporno odbija svoju obavezu iz Briselskog sporazuma čiji je garant upravo bio Brisel. I dok se kosovski Albanci pravdaju uticajem Beograda na dešavanja na severu Kosova, srpska strana insistira na ZSO-u. I tako smo se našli u začaranom krugu.

Kurti je pokušao da nekooperativnost opravda tako što je na nedavnom susretu sa koleginicom iz Srbije Anom Brnabić govorio o tome da njemu nije lako da normalizuje odnose sa državom koja nije napravila jasan otklon od politike Slobodana Miloševića, koja nije uvela sankcije Rusiji i u kojoj je evidentirano ogromno nepoverenje prema EU. Za razliku od Srbije, Kurti je podsetio da je Kosovo uvelo sankcije Rusiji i da je 95 odsto stanovnika za EU, naspram 35 odsto u Srbiji.

Ko hoće, a ko ne želi provesti izbore

Bez obzira što je Kurti u pravu sa navedenim, međunarodne obaveze moraju da se poštuju i sve dok Unija, zajedno sa partnerima, ne bude našla način da primora vlasti Kosova na dogovor imaćemo problem. A, sa kakvim se problemima susreće Brisel kada je reč o ovim pregovorima dovoljno govori podatak da je nemoguće dogovoriti način kako doći do novih izbora za četiri opštine na severu Kosova, što bi svakako dovelo do smanjenja tenzija.

Srbi insistiraju na tome da aktuelni gradonačelnici podnesu ostavke i time omoguće održavanje lokalnih izbora u Zubinom Potoku, Leposaviću, Zvečanu i Severnoj Mitrovici. Kurti, međutim, odbija tako nešto i ističe da je ostavka ličan i moralan čin i da on ne može nikoga da natera da to uradi. On je, doduše, malo “pecnuo” Vučića kada je rekao da je Kosovo demokratska država, gde je takvo “naređenje” nemoguće, dodavši da ne zna kakva je situacija u Srbiji po tom pitanju.

Kurti je to je rekao u trenutku kada Vučić treba da prelomi pitanje vanrednih izbora u Srbiji, jer, pored parlamentarnih i izbora za Beograd, on želi da umetne i lokalne i pokrajinske izbore. Tako nešto bi bilo moguće tek kada bi svi gradonačelnici i predsednici opština u Srbiji podneli ostavke, jer nema drugog zakonskog rešenja. Što je najgore, Vučić upravo to pokušava da uradi, da natera sve te lokalne glavešine na ostavke. Za razliku od Kurtija, on nema problema sa time da im naredi urade taj “ličan i moralan čin”.

Vučić čeka američke predsjedničke izbore

Vučić je, bez obzira što trenutno deluje za nijansu razumniji od Kurtija, životno zainteresovan da se normalizacija odnosa prolongira koliko god je to moguće, jer se nada promeni u američkoj administraciji posle novembarskih izbora sledeće godine. Uz podršku Rusije, koju i dalje nepokolebljivo više ljubi od Unije, veruje da je moguće doći do povoljnijeg rezultata po Srbiju u pregovaračkom procesu.

Sada je jasno da bez jasnog odgovora Brisela, a dodali bismo i Washingtona, cela ova zavrzlama neće biti dovedena u red. Vreme je za ozbiljne odluke ili će se priča o normalizaciji odnosa ne samo prolongirati, već i raspršiti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.