Vučićeve prijetnje uniformom, ali za domaću upotrebu

Dobro su poznati neuspešni pokušaji Aleksandra Vučić da bude zanimljiv, duhovit ili barem simpatičan. Nepoznanica je šta je od svega toga hteo da ispadne kada je rekao da je dobro sve dok ga ne vidimo u uniformi, ali je sigurno da je višestruko neumesna. Sigurno da je u pitanju bila neka vrsta pretnje, jer i sam kaže da je jezivo nesimpatičan.

On, kao neko ko je na čelu države, a samim tim i vrhovni komandant Vojske Srbije, naravno da ima pravo na uniformu i primereno je da je ponekad i obuče, naročito kada prisustvuje vojnim vežbama. On je poprilično unizio vojsku svojim poslednjim pojavljivanjem u patikama i majici na vojnoj vežbi, jer je ličio na sve drugo sem na vrhovnog komandanta.

Vrhovni komandant se tako ne ponaša, ali to je Aleksandar Vučić. On pomera granice gde god mu se to prohte.

Paradajz i marihuana

Njegovi ministri vole da se pojavljuju u svakakvim uniformama. Najpoznatiji je onaj najmanje dostojan bilo koje od nje – Vučićev imenjak Vulin. Čak i kada je bio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, pojavljivao se u nekoj crnoj uniformi.

Od uniforme nije bežao ni kada je bio ministar za rad. Bila je to radnička uniforma, odnosno plavi kombinezon kada je brao paradjz na tada javnosti nepoznatoj farmi Jovanjica. Predstavljeno je to kao farma za organsku hranu, a kasnije smo saznali da se radilo o najvećoj fabrici marihuane u Evropi. Vulina tada nisu uhvatili, ali ga je kasnije “onjušio” mađarski pas za otkrivanje droge. Tada je bio u poseti svom kolegi mađarskom ministru policije i to u odelu. Od tada smo ga češće viđali u uniformama, nego u odelu.

Vulin je menjao razne vojne i policijske uniforme, a da nije služio vojni rok onda kada je to bio red. Nikada zbog toga nije zavredio poštovanje, a verovatno neće ni Vućić, naročito ako imamo u vidu činjenicu da nam je tom izjavom poručio da je dobro što nije u uniformi. Da je u uniformi, šta bi onda to značilo?

Vučić je ostao nedorečen, ali ako smemo da se prepustimo njegovim mislima, sigurno je mislio da je dobro što ne nosi uniformu, jer da je nosi bilo bi neko zlo. Verovatno bi se desila neka ozbiljna kriza, možda i rat na Kosovu koji ne tako retko pominje.

Tanka linija za domaću upotrebu

Doduše, za taj nepostojeći rat on uporno krivi kosovskog premijera Albina Kurtija, ali izuzev njegove verne publike koja upija njegove reči poput vrhovnih i nedvosmislenih misli, niko to ne uzima za ozbiljno. Sada je krenuo da preti uniformama. Čini se, ipak, svom narodu.

Vućić voli da igra na toj tankoj liniji, ali isključivo za domaću upotrebu. Time i na taj način želi da predstavi sebe kao Mesiju koji će srpski narod izvesti na put pravednosti. Ako za taj čin bude potrebno da obuče i vojnu uniformu, šta mu je teško. Naći će se u fundusu Predsedništva, odakle se inače oblači kako kaže, i neka moderna uniforma. Ostale je sigurno od Tomislava Nikolića i Borisa Tadića.

Imajuću u vidu njegov ukus, a i dokazanu borbenost i hrabrost, ne bi nas iznenadilo da u “rat” krene u Emilia Zegna patikama, bez obzira što malo asocira na “zenge”, i sa duksericom Abercrombie and Fitch koji bi morao da bude prilagođen za specijalne prilike i to nekom kevlar navlakom.

Zamisliti Vučića u uniformi nije teško, ali je veoma neprijatno i tako nešto ne bi smelo da se dozvoli, jer bi Srbiji sledio dobro poznati scenario već viđen 1999. godine. Nema Srbija sa kime da ratuje sem sa NATO-om, i to na Kosovu. Svima je jasno kako bi se to završilo. Toga je svestan i Vučić, nije da nije.

Problem je u tome što on pokušava iz petnih žila da se udvori Zapadu nadajući se da će jednog dana NATO i KFOR ostaviti Kosovo na milost i nemilost Srbima i Albancima. Uživajući u toj neispisanoj bajci, Vučić sebe vidi u uniformi kako pobeđuje u novoj kosovskoj bici i vraća Srbima svetu srpsku zemlju Kosovo. Vidi sebe kao cara Lazara, ali ovoga puta sa glavom na ramenima u ulozi pobednika.

Koliko god to delovalo naivno, Vučić nije daleko odmakao od dečaka koji veruje u bajke. Njegove su priče sve na nivou bajki u koje veruje i ubeđuje svet oko sebe u njih. Nešto mu slabo polazi za rukom i to nam, ipak, svima daje nadu.

Čišćenje parka od lišća

Za to vreme, on nastavlja da hoda utabanom stazom. Bez obzira na majicu i patike koje je imao na sebi, održao je predavanje svim generalima u borbenoj uniformi da vojska mora da čisti kasarne, toalete, hodnike.

To ne treba da im bude teško i ne bi smeli da se žale zbog toga. To on njima govori sa visine vrhovnog komandanta, njima koji su decenije proveli obučavajući se vojnu doktrinu i koji nikada nisu izašli iz uniformi. Govori im on, koji, ne daj Bože, sutra treba da obuče uniformu i povede ih negde.

Sudeći po zadacima koje im daje kao vrhovni komandant, pitanje je da li bi vojska uspela da ga isprati, jer je važnije očistiti park od lišća nego imati obuku.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.