Ko smije poslati djecu u Srbiju 1. septembra u školu?

Srbija sa velikim nestrpljenjem dočekuje početak nove školske godine 1. septembra. Masovno ubistvo dece 3. maja u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu dovelo je do potpunog raspada obrazovnog sistema u Srbiji, bez obzira što vlast ulaže maksimalne napore da građane ubedi da sistem nije zakazao i da funkcioniše. Roditeljima je na prvom mestu bezbednost. Nju, posle 3. maja, ali i 4. maja, kada je drugi pomahnitali ubica sejao smrt u okolini Mladenovca, niko više ne može da garantuje. Naročito ako imamo u vidu činjenicu da vlast nije spremna da preuzme odgovornost; kako stvarnu, tako i moralnu za ono što se desilo u ta dva majska dana.

Vlada Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova i dalje, a prošlo je 100 dana od masakra u Ribnikaru, sprovode istragu o tome kako je spisak za likvidaciju dece u Ribnikaru dospeo u javnost. Na taj način dodatno ponižavaju ne samo žrtve, njihove roditelje, već i preživelu decu sa tog spiska, njihove roditelje i kompletnu srpsku javnost, koja i dalje ne može da se oporavi od onoga što se desilo. Spisak je pokazao direktno u kamere načelnik beogradske policije Veselin Milić na konferenciji za novinare u zgradi Vladi Srbije 3. maja u 13:15 sati. Milić je taj spisak isporučio javnosti uz prisustvo direktno nadređenog ministra policije Bratislava Gašića i sada već bivšeg ministra prosvete Branka Ružića. I danas se ne zna zašto je to uradio i, što je još važnije, ko mu je rekao to da uradi.

Prosvjetari su potplaćeni i ‘ušutkani’

Pojedina deca sa tog spiska i danas imaju probleme, jer dobijaju pretnje od poštovalaca lika i dela maloletnog ubice K.K., koji je ubio devetoro školaraca i njihovog čuvara, kako će da “završe posao”. Neka su se i ispisala iz “Ribnikara”. Kako će ta deca krenuti u školu 1. septembra? Da ne govorimo o odelenjima koja su ostala bez ubijene dece. Vlast se “pravi luda”, iako je utvrđivanje odgovornost i smena onih koji su to uradili jedan od zahteva roditelja ubijene dece. To je jedini zahtev koji vlast nije ispunila sa tog spiska. Smena ministra policije Gašića je jedan od zahteva i protesta Srbija protiv nasilja koji se mesecima unazad organizuju širom Srbije. Građani traže njegovu smenu upravo zbog to famoznog spiska, ali i propusta prilikom akcije hapšenja ubice iz Mladenovca. Vlast je sa prezirom i podsmehom odbila ovaj zahtev, kao i sve druge zahteve sa protesta.

Srbija nije spremna za početak nove školske godine. Roditelji su sluđeni, deca i dalje zbunjena, a nastavni kadar je u potpunoj neizvesnosti. Tuga i bol su i dalje prisutni u velikoj meri. Nasilje tokom leta se nije smanjilo. Prethodna školska godina je naprasno prekinuta odlukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a da je pravi razlog prećutan. Država jednostavno nije znala kako da se uhvati u koštac sa sve većim nasiljem u školama posle 3. maja te je “odsvirala” kraj školske godine pre planiranog datuma. Šta nas sve čeka od 1. septembra niko ne sme ni da pretpostavi. Vlada Srbije je sve ovo vreme radila na tome da ubedi javnost da je sve u redu, da se takve tragedije dešavaju i u mnogo većim i razvijenijim zemljama, da je čak povećala plate prosvetnim radnicima za nekoliko procenata i da je sve spremno za početak nove školske godine. Na dve nedelje od početka nastave nova ministarka prosvete je i dalje na godišnjem odmoru.

Ubeđivati roditelje u ono u šta Vlada veruje, bez obzira na ono što vide, nije dovoljno. Roditelji treba svoju decu da prepuste tom sistemu, koji očigledno i ne postoji, verujući na reč vlastima. To je veoma opasno. Sistem toliko ne postoji da je čak i predsednik Srbije priznao da deca učiteljima i nastavnicima više ne ustaju u učionicama, naročito u višim razredima osnovnih i u srednjim školama. Potpuno je nelogična i apsurdna situacija sa prosvetnim radnicima. Mnogo toga su preživeli u poslednjih nekoliko godina. Što od dece, što od njihovih roditelja. Država ih i dalje ponižava sa niskim platama, što je prosto nedopustivo.

Srbija definitivno nije naučila lekciju

Jedna od prosvetnih radnica je teško ranjena 3. maja. Druga je morala da napusti svoj grad posle situacije kada su joj učenici izvukli stolicu, a ona završila na podu. Na sve to oni ćute. Nikako da se probude i izbore se za minimum normalnosti u svom poslu. Ne čineći ništa, i oni doprinose nepostojanju sistema koji funkcioniše. Oni su ti koji moraju da ustanu i da jasno vlastima stave do znanja da u tom nepostojećem sistemu neće da rade. Ne mogu političke partije i narodni poslanici na protestu da proglase “nepočetak” nove školske godine.

Nasilje je i dalje okovalo srpsko društvo. I to ne samo fizičko, već i ono verbalno, psihičko i medijsko. Uporedo sa početkom nove školske godine, kreće nova sezona rijaliti programa na televiziji Pink, koja je glavna udarna pesnica Vučićeve vlasti i koja je glavni promoter nasilja u društvu. Situacija se ni po jednom parametru nije popravila na bolje od tog 3. maja. Srbija od tada definitivno nije naučila lekciju. Praveći se da je sve u radi, vlast čini atmosferu u društvu nezdravom i neizvesnom. Prilike da se situacija popravi je sve manje, a ožiljci nikako da zarastu. Sistem koji funkcioniše svakoga dana uzima danak, a roditeljima ostaje samo nada da će sve biti u redu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.