Poruka političara: Rađajte se, množite se i napunite dijasporu

Dok mladi planiraju masovnu bježaniju u zemlje zapadne Evrope, SAD i Kanadu, državni funkcioneri okomljuju se na ljude koji nemaju djecu.

Ima u životu i drugih mogućnosti, ne mora svaka generacija da završi kao hrana za topove, piše autor (Reuters)

Krovna organizacija mladih Srbije objavila je izveštaj za 2023. godinu, prepun brojnih zanimljivih podataka koji daju preciznu sliku budućnosti ove zemlje. Rezultati istraživanja ove organizacije pokazali su da gotovo polovina mladih (49,2 odsto) planira da se iseli iz Srbije. Reč je o ozbiljnim planovima, jer 23,6 odsto ispitanika već planira odlazak, dok 25,6 odsto još nije ušlo u proces planiranja. Pritom, to nije ukupan broj onih koji su voljni da potraže bolji život na nekom drugom mestu, daleko od domaje: svega 11 odsto mladih tvrdi da neće napustiti Srbiju. Svi ostali su potencijalni iseljenici, njih gotovo 90 odsto.

I do sada je Srbija prednjačila po opadanju broja stanovnika, prema statističkim podacima nalazi se na devetom mestu u vascelom svetu kad je ova kategorija u pitanju. Sudeći po najsvežijim podacima, izgleda da će u budućnosti malo ko ostati da živi u ovoj zemlji. Kao glavne razloge za potencijalni odlazak iz zemlje mladi navode viši životni standard (32,2 odsto), a odmah iza njega je dostojanstveniji život (27,7 odsto). Potom slede ostali razlozi: bolje javne usluge, više slobode, veće šanse za zaposlenje, bolje okruženje za zasnivanje porodice.

Djeca i kućni ljubimci

Dok mladi planiraju masovnu bežaniju u zemlje zapadne Evrope, SAD i Kanadu, čime se bave naši državni funkcioneri? Okomljuju se na ljude koji nemaju decu, rugaju se vlasnicima kućnih ljubimaca, žale se što kuce i mace zamenjuju potomstvo, zapomažu zbog niskog nataliteta, te insistiraju na rađanju što više beba u vaskolikom srpstvu. Sudeći po navedenim rezultatima istraživanja, naši političari su izrazito nesebične osobe koje misle na budućnost razvijenih država, pa se zalažu da budućih srpskih emigranata bude što više. Što veći natalitet u Srbiji – to veća srpska zajednica širom planete. Da parafraziram drevnu biblijsku zapovest: Rađajte se, množite se i napunite dijasporu.

Na osobe koje nemaju decu svom silinom obrušio se ovog leta Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave. Tokom skupštinske rasprave, ministar je napao poslanike opozicije koji se – što bi rekli poklonici loših prevoda i nakaradne terminologije – nisu ostvarili kao roditelji. Zagrmeo je Martinović zevsovski gromovitim glasom: “Ja hranim troje dece. Šta vi hoćete da kažete, da samo vi imate decu? Samo vi volite decu? Hoćete da sad nabrajamo koliko ko od vas niti je u braku, niti ima decu, nego umesto dece hrani kuče, hrani mače, zlatnu ribicu itd. Kako vas, bre, nije sramota?” Potom se usredsredio na jednog poslanika i potom razrađivao istu temu: “Ti voliš decu? Koliko, Milivojeviću, imaš dece? Sada te ja pitam – koliko imaš dece?”.

Martinovićev nastup gnevne diskriminacije izazvao je omanju buru u javnosti, čak je i Aleksandar Vučić reagovao, pa je ministar bio prinuđen da reterira i da ponudi nekakvo lažno izvinjenje. Doduše, u izvinjenju koje to nije Martinović je ipak uspeo da se izvini jednom čoveku, predsedniku Vučiću, kog nije ničim uvredio. Svejedno, zna dobro Martinović da se našao na ministarskom mestu samo zahvaljujući milosti predsednikovoj, nije zgoreg da ponudi izvinjenje kad ga ponese jurišnički zanos, pa malo pretera.

Doprinos državi

Vučić je u početku malo kritikovao Martinovića, pozivajući se na žene u svojoj porodici “koje bi sve na svetu dale, a ne mogu da budu majke”, ali se potom tokom dugačke govorancije na TV Pink pridružio stavovima svog ministra. Ništa čudno, pošto pomenuti argument nije baš validan. Besedio je predsednik kako bi voleo da građanke i građani Srbije uz ili umesto kućnih ljubimaca – imaju više dece.

Lepo je to da imate mace i kuce, rekao je, ali je izrazio žaljenje što se kućnim ljubimcima zamenjuju deca. Zborio je i kako ljudi “u soliterima” imaju manje dece nego oni koji ne žive po gradovima. Na kraju je izgovorio ključnu stvar na koju javnost nije odveć obratila pažnju. Reče Vučić kako svoju poruku o rađanju beba upućuje “onima koji mogu da imaju decu”, a za one koji ne mogu, rekao je da ”i oni čine i doprinose, ali nešto drugo za državu”.

Na potonji predsednikov argument ćemo se još vratiti, ali za početak bi valjalo malo pretresti floskuletinu o kućnim ljubimcima. Stav da ljudi imaju kučiće i mačiće umesto dece, te da je to pogubna praksa nije potekao od naprednjačkih vedeta. Iste reči mogu se pročitati diljem asocijalnih mreža i čuti u svakodnevnom životu. Pošto je ta fraza već toliko uzela maha, bio bi red i da utvrdimo otkud je došla. Pre skoro stotinu godina Adolf Hitler je u Mein Kampfu iscrpno pisao o tome da Nemci treba da imaju što više dece, naravno zdrave i prave, određivao je i ko sme a ko ne sme da ima potomstvo, pa se u tom kontekstu okomio i na nesrećne vlasnike kućnih ljubimaca.

“Narodnom pogledu na svet u narodnoj državi mora najzad da uspe da donese ono plemenitije doba u kom ljudi svoju brigu više ne vide u gajenju pasa, konja i mačaka, već u uzdizanju samog čoveka, doba u kom se jedan uviđajući ćuteći odriče, a drugi se radosno žrtvuje i daje“, pisao je budući vođa Trećeg Rajha, ozlojeđen ljubiteljima domaćih životinja. Da li je neko pre Hitlera potezao navedeni argument nije mi poznato, ne bi me čudilo da jeste, ali je zanimljivo da i danas mnogi ljudi razmišljaju poput nacističkog firera, a da to čak i ne znaju.

Totalitarne težnje

Roditeljstvo je stvar lične odluke, ličnog izbora, u to niko ne bi smeo da se meša, a pogotovo to nije posao državnih funkcionera. Sva takva zadiranja u privatni život građana imaju totalitarni prizvuk i znak su bliskosti sa ideologijama koje su sprovodile Lebensborn programe kako bi napunile Lebensraum. Tome u prilog govori i navedena izjava koju je Vučić izlanuo, blaženo nesvestan šta govori. Jer ako oni koji ne mogu da imaju decu doprinose i čine nešto drugo za državu, to znači da roditelji donose decu na svet kako bi dali svoj doprinos državi, kako bi za nju nešto učinili. Dakle, po Vučiću je glavni razlog roditeljstva – pokornost prema državi, ispunjavanje dužnosti prema toj apstrakciji uzdignutoj u rang božanstva.

Žreci etatističke religije veruju da je država iznad svega i da je svaki živi čovek došao na svet kako bi služio tom novom bogu koji ne zna za milost. Smisao života svakog ljudskog bića treba da bude služenje državi, tako misli predsednik. A država – to je on, jer je Vučić jedini koji ima istinsku vlast i moć. Poistovetivši sebe sa Srbijom, predsednik je počeo da izdaje hatišerife i fermane građanima, dajući im uputstva za život, uključujući tu i pitanje rađanja dece.

A šta će državi tolika deca? Sudeći po dosadašnjoj Vučićevoj praksi, nije teško pogoditi. Taj čovek celog veka zastupa politiku i ideologiju koje od dece prave topovsko meso. Taj isti Vučić bio je deo zlikovačkog režima ‘90-ih koji je tuđu decu slao u besmislene ratove da ginu zarad zločinačkog projekta. Dok su nečija deca stradala, Vučić je gradio karijeru i useljavao se u stan koji je dobio od države za svoje ratnohuškačke delatnosti. Dakle, neka deca su državi potrebna kako bi ih slala na front, kako bi ih ubila ili bar osakatila, a neka druga deca, ona koja zagovaraju patriotsku politiku od te iste države dobijaju sve moguće beneficije, povlastice, privilegije, novac i moć.

Vampiri bez stida i srama

Kad su se ratovi okončali, kad je Vučić zaseo na vlast, udario je da hvali one nesrećne mladiće stradale na Košarama, koje je njegova Vlada slala da ginu bezrazložno, i da priča kako je “otadžbina važnija od života”, i kako su mrtvi mladići “odlučili da je smrt bolji izbor od poraza”. Prema Vučićevoj neonatološkoj doktrini, roditelji tih nesrećnih mladića dali su doprinos državi tako što su rodili i odgajili decu koju im je država oduzela i poslala u grob.

A ti mladići su takođe dali doprinos državi, tako što su poginuli za otadžbinu i slične zvučne apstrakcije. U realnosti, jedina svrha svih tih smrti, celokupnog razaranja i ratovanja bila je da Vučić i njegovi pajtaši naprave karijere, da steknu bogatstvo, vlast i moć. Vampiri bez stida i srama.

Ta krvopijska ekipa dala je sve od sebe da razvali društvo i državu, da Srbiju učini zemljom u kojoj građani ne žele da žive. Učinili su sve što je bilo u njihovoj moći da se deca ne rađaju, a sad zapomažu što je u Srbiji nizak natalitet. U svojoj destruktivnoj raboti postigli su rezultate koji su premašili čak i najoptimističkija očekivanja, o čemu rečito govore podaci o broju mladih koji se spremaju da daju petama vetra i napuste naprednjačku pećinu.

Uzalud Vučićevi mediji najavljuju nove ratove, uzalud njegovi huligani pišu po zidovima Kad se vojska na Kosovo vrati, uzalud njegov ordonans Aleksandar Vulin projektuje srpski svet. Mladi ljudi nisu raspoloženi da služe državi koja se preobrazila u Moloha. Ima u životu i drugih mogućnosti, ne mora svaka generacija da završi kao hrana za topove.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera