Prilika opoziciji u Srbiji koja ima potencijal da ne propadne

Prošlo je više od dva meseca od kada su građani Srbije izašli na ulice, najpre u Beogradu, a zatim i u 30-tak gradova širom države, sa idejom da se prekine svaki vid nasilja, kao i sa konkretnim zahtevima povodom moralne i stvarne odgovornosti za dva masovna ubistva 3. i 4. maja.

Na početku tih protesta, bili su to skupovi sa možda i najvećim brojem ljudi od petooktobarskog okupljanja građana na ulicama Beograda. Ogromna je energija pokrenuta sa ciljem da se stavi tačka na ponašanje države kada je u pitanju svaka vrsta nasilja. Zahtevi su više nego jasni i u direktnoj vezi sa onim sa čime se Srbija po prvi put suočila.

Tu se pre svega misli na smenu ministra policije Bratislava Gašića, šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, rukovodstva Radio-televizije Srbije, članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, ukidanje rijaliti programa i programa koji promovišu nasilje, ukidanje dozvole za nacionalnu frekvenciju televizijama Pink i Hepi, i zabrana rada tabloidima koji promovišu nasilje i krše novinarski kodeks.

Prelazna Vlada

Mnogi u Srbiji nisu dobro shvatili ove zahteve, uključujući pre svega vlast. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi partijski saborci u ovim zahtevima vide želju opozicije da se nasilnim putem dokopa vlasti, što apsolutno nije tačno. Pokušali su sa “desnog političkog spektra” u Srbiji da nametnu i zahtev za formiranjem prelazne Vlade, ali to nikada nije bio zahtev i učesnika protesta. Upravo se za ovu priču najčvršće uhvatio Vučić i nedeljama unazad uporno poručuje da nikada neće da pristane na formiranje prelazne vlade.

Umesto ispunjavanja tih zahteva, Vučić nudi pregovore i vanredne izbore i to na svim nivoima, sem za predsednika Srbije. Opozicija to odlučno odbija i tvrdi da nikakvih izbora neće biti dok se svi zahtevi ne ispune, niti pregovora sa predsednikom Srbije. Vlast još odlučnije poručuje da neće ispuniti nijedan od tih zahteva. Uprkos svemu navedenom, iako u znatno manjem broju, građani svake nedelje izlaze na proteste.

Pod pritiskom javnosti, Vučić je “zamolio” vlasnika Pink televizije Željka Mitrovića da ukine rijaliti program “Zadruga” što je i uradio desetak dana posle te molbe. Mitrović se, u međuvremenu, dodatno osnažio i poručio da nikada nije pristao da ukine, već da prekine emitovanje “Zadruge”, što je demantovano time što je u javnosti ostao sačuvan njegov twitt u kojem kaže da je pristao, na predsednikovu molbu, da ukine taj program. S tim u vezi, Mitrović je najavio kasting za narednu sezonu “Zadruge”.

Bez obzira na činjenicu da nijedan od zahteva nije ispunjen, a prema tvrdnjama vlasti – niti će, Protesti protiv nasilja su ostvarili nekoliko važnih rezultata. Prvi je, možda i najvažniji, da u Srbiji ima mnogo ljudi koji su protiv ove vlasti i da su pobedili strah. Energija sa ovih protesta je fenomenalna. Elan ljudi još bolji. Cifre koje govore o broju ljudi na ulicama su misaoni za vlast koja bez ucena i pretnji toliko ljudi ne može da okupi ni u snu. Kao pobeda se smatra i to da je RTS veo korektno proteklih nedelja izveštavao o Protestu protiv nasilja. Sve to daje nadu.

Dvije primjedbe

U Srbiji sve više sazreva svest o tome da se radi o procesu i da borba protiv ove vlast neće biti ni kratka, ni laka. Svako ko misli da se 11 godina ovakvog načina vladavine može ugroziti sa nekoliko protesta, grdno se vara. Velike se nada polažu za septembar kada će situacija biti bitno drugačija. Postoji ideja da se bojkotuje početak nove školske godine, jer nijedan od zahteva nije usvojen. Ono što posebno boli sve roditelje su činjenica da vlast još nije odgovorila ko je i zašto u javnost pustio spisak za likvidaciju dece u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. O Pinku i Hepiju da ne pričamo.

Dve primedbe su veoma prisutne u javnosti kada je reč o organizatorima ovih protesta. Prva je da je potrebna radikalizacija protesta, ali niko to ne ume da definiše šta bi ona značila, a druga je da zahtevi moraju da budu oročeni sa jasnom idejom šta i kako dalje. Odgovore na ova pitanja svi željno očekuju.

Kada je reč o opoziciji, veoma je važno što se u celoj ovoj priči desilo to da su građani Srbije konačno upoznali neke nove ljude u opozicionom korpusu koji su se dokazali kao veoma istrajni i pravi borci protiv SNS vlasti. Pitanje je da li će ovi protesti iznedriti nekog novog lidera, ili će možda sve to prerasti u neki ujedinjeni front protiv vlasti. To je nešto što mnogi silno žele.

Sigurno je da su ovi protesti jedna od najvećih prilika i šansi koje su se našle pred opozicijom. Potrebno je mnogo mudrosti i pravih poteza da bi sve to dalo željene rezultate. Ovoga puta, čini se, mnogo toga je u njihovim, a ne Vučićevim rukama. Za sada do javnosti ne dopiru informacije o neslaganjima, sujetama i ogovaranjima unutar opozicionih krugova, što takođe daje nadu da opozicija u Srbiji konačno sazreva u pravu političku snagu.

Ono što opozicija mora da učini, bez obzira koju cenu to donosi, da istraje u svojim zahtevima i da ne popusti pred pritiscima da se izađe na vanredne izbore. Ta odluka je u njenim rukama i za nju imaju podršku naroda.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.