Koliko će recesija u Njemačkoj koštati Balkan

Predugo je nemački ministar finansija Christian Lindner ubeđivao domaću javnost da ne veruju da će nemačka ekonomija sklizne u recesiju. Predugo je nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habeck ubeđivao javnost da nemačka „privreda ostaje snažna“ te da je za Nemačku „ogromna prilika“ to što će „postepeno svoju socijalno tržišnu privredu razvijati u socio-ekološko tržišnu privredu“. I zaista u drugoj polovini prošle godine se činilo zaista da je nemačka privreda mnogo otpornija nego što se činilo, uzimajući u obzir da se suočava sa ogromnim udaruma, od prelaska sa jeftinog ruskog gasa na mnogo skuplji američki i katarski tečni gas, preko rekordne inflacije i manjka radne snage, do američko-trgovinskog rata.

Međutim, kada su stiglo podaci o tome da je u poslednjem kvartalu 2022. bruto društveni proizvod (BDP) pao za 0,5 odsto, a u prvom kvartalu 2023. za 0,3 odsto, sva obećanja u uveravanja su pala u vodu. Ali, nisu pala u vodu uveravanja da će sve biti u redu. Pa tako se u medijskim izveštajima insistira na terminu „tehnička recesija“, optimističnim procenama Nemačke centralne banke i ministarskim okrivljavanjem prethodne vlade i zavisnosti od ruskog gasa nego na tome kao dalje.

Svojevrsni ‘zemljotres u najavi’

Eksperti Bundesbanke sigurno su u pravu da bi kretanje BDP-a moglo da izaže iz minusa budući povećanja plate bi mogla da stabilizuju nemačka domaćinstva, čiji su se kućni budžeti protekle dve godine našli pod jakim udarom skoka cena hrane, energenata i stanovanja. Ali, sve to ne rešava ključni problem a to je da se Nemačka nalazi u situaciji da mora da menja svoj dugogodišnju strategiju ekonomskog rasta zasnovanu na tome da je sve podređeno uspehu izvozno orijenisanoj industriji.

I dok se u Nemačkoj tek stidljivo govori o potrebi za tektonskim promenama u sopstvenoj ekonomiji, Međunarodni monetarni fond predviđa da će svojevrsne crne ovce po pitanju ekonomskog rasta biti Nemačka i Velika Britanija, kojima se predviđa recesija dok ostale evropske ekonomije se mnogo uspešnije oporavljaju od pandemije, energetske krize i inflacije.

Upravo recesija u Nemačkoj može da predstavlja svojevrsni „zemljotres u najavi“, ne samo za evrozonu koja poprilično zavisi od uspeha najjače evropske ekonomije, već i zemlje Zapadnog Balkana koje su dobrim delom ekonomski oslonjene na nemačke investicije i trgovinsku saradnju. Konkreno, uspeh dobrog dela zemalja Zapadnog Balkana u podizanju privrednog rasta ili čak i samo održanju aktuelne privredne aktivnosti u mnogome zavisi od toga koliko će njihovi kreatori ekonmske politike prepoznati kude ide „nemački brod“ i kako će se završiti neodložna tranzicija nemačke privrede.

Od Lige šampiona do druge lige

I dok su vodeći nemački ekonomski instituti pre dva meseca tvrdili da će Nemačka izbeći recesiju ali ne i visoku inflaciju, Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK) upozorava da se nemačka ekonomija spustila čak na pandemijski nivo te da nema naznaka sistemskog oporavka što je „znak za uzbunu“. Štaviše, DIHK-a prognozira veliki pad u građevinskom sektoru u drugoj polovini godine, zbog podignutih kamatnih stopa i skupog građevinskog materijala, što će se osetiti ne samo na BDP, već i na celu privredu.

Nemačkoj u najboljem slučaju sledi privredna stagnacija, ističu u komori, ističući da se nemačke firme suočavaju sa brojnim problemima i neizvesnostima. Od toga da ne znaju koliko će ih koštati prelazak na zelenu energiju, preko narastajućih poreskih opterećenja do sporog izdavanja dozvole i previše komplikovane birokratije. Kada se na to doda hronični manjak kvalifikovane radne snage, zavisnost od drugih zemalja po pitanju ključnih sirovina i postepeno zaoštravanje kinesko-američkog ekonomskog rata, „nemački brod“ se nalazi u ekonomskoj buri u toku koje mora da promeni kurs.

„Imamo potencijal da igramo u Ligi šampiona, ali brzo možemo da završimo u drugoj ligi, ako filozofiramo o četvorodnevnoj ranoj nedelji i novim subvencijama umesto o konkurentnosti“, rekao je nedavno nemački ministar finansija Christian Lindner u razgovoru za Handelsblatt.

Ima li ‘njemački brod’ kormilara?

I dok Lindner, kao šef nemakih liberala, nastoji da time uteši svoju glasačku klijantelu, mnogi se pitaju: Ima li „nemački brod“ kormilara? Kada se pripremao budžet za 2024. godinu, videlo se da ne postji baš jedinstven koncept o reformi nemačkog ekonomskog modela te da liberali, Zeleni i socijaldemokrate, svako vuče na svoju ideološku stranu.

Čak i kada su saglasni oko nečeg, poput nedavno usvojenog Zakona o kvalifikovanoj radnoj snazi koji predviđa da se godišnje u Nemačkoj doseli 400.000 ljudi, ostaje pitanje da li je to dovoljno da idrži nemačku privredu. Naime, ugledna ekonomistkinja i čkanica vladinog savetodavnog tela Monika Schnitzer procenjuje da je Nemačkoj neophodno milion i po doseljenika godišnje a ne 400.000.

Istovremeno, broj nesolventnih preduzeća u Nemačkoj naglo raste i u prvoj polovini ove godine bilo je oko 8.400, što je 16,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine. To je najveća stopa rasta nelikvidnosti u poslednjih 20 godina, što ukazuje da se „nemački brod“ suočava i sa talasom stečaja. Doduše, svaki prosečni Nemac to može primeti u svom gradu u komercijalnoj pečaškoj zoni, gde se zatvaraju prodavnice i robne kuće najpoznatijih nemačkih brendova, kao što Galeria, Peek&Cloppenburg, Gerry Weber ili Reno.

Što dalje od Njemačke, to bolje

Da sva neizvesnost u Nemačkoj može da ima i gorke posledice i na ostatak Evrope, pa i Zapadni Balkan, počeli su da ukazuju i najeminentniji ekonomski stručnjaci, koji prate i prave ekonomske prognoze za istočnu i jugoistočnu Evropu. Bečki institut za međunarodne ekonomske studije je u svom nedavnom izveštaju ukazao  da što više pojedinačne ekonomije istočne Evrope zavise od nekad glavnog ekonomskog pokretača Evrope, Nemačke, to su njihovi ekonomski izgledi u doglednoj budućnosti lošiji. S druge strane, zemlje kao što su Belorusija, Moldavija i Rusija pokazuju rast ekonomske aktivnosti. Pa se čak i ratom zahvaćenoj Ukrajina prognozira blagi rast BDP-a.

Od 23 ispitane zemlje, tri koje su posebno blisko povezane sa nemačkom industrijom, a to su Poljska, Češka i Mađarska, pokazuju u prvom kvartalu 2023. godine smanjenje privredne aktivnosti ali i pad realnih prihoda građana što utiče na smanjenje domaće potrošnje. Uz dovicifrenu stopu inflacije, ove zemlje beleže osiromašenje onih grašana, koji zavise samo od svog rada i male ušteđevine. Slična situacija je i u baltičkim zemljama i Slovačkoj. Jednostavno rečeno, nemačka recesija uvlači u krizu zemlje dobavljače, koje su nekad prosperirale na investicijama nemačke industrije.

Negativan uticaje nemačkih ekonomskih previranja se zasad ne oseća previše u dobrom delu Balkana, sa izuzetkom Srbije i Kosova. Stručnjaci Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ukazuju da, posle pandemije, ekonomija raste na Balkanu i to u Hrvatskoj i Bugarskoj zahvajujući turizmu, u Rumuniji zahvaljujući stranim investicijama, a u ostalim zemaljama prevashodno što opet rastu doznake od gastarbajtera koje imaju značajan udeo u BDP-u a koje su pale u vreme pandemije.

Najbolje prolaze Albanija, Crna Gora i Kosovo

S druge strane, tenzije na severu Kosova, prema oceni ovog austrijskog instituta, ne doprineose dobrim izgledima Srbije i Kosova i mogli bi da utiču na njihovu atraktivnost po pitanju budućih investicija. Osim toga, Srbija je potencijalno ranjiva zbog ogromnih nemačkih investicija, a Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Slovenija zbog toga što veliki deo njihovog izvoza ide upravo u Nemačku.

Rumunija i Hrvatska su sagledane kao zemlje EU, koje ostvaruju rezultate iznad proseka, po pitanju rasta BDP-a čemu su porilično doprinela i sredstva koje su ove dve zemlje dobile iz spcijalnog fonda EU za oporavak. U grupi zapadnobalkanskih zemalja, po pitanju rasta BDP-a najbolje prolaze Albanija, Crna Gora i Kosovo, čije ekonomije nisu toliko zavisne od Nemačke.

Sve ostale balkanske zemlje bi morale da pomno prate kako se „kormilari“ u Berlinu i kako da ne budu kolaterlane šteta predstojeće tranzicije nemačke privrede. Štaviše, kako bi mogli da budu kolaterna dobit u trenutku kada nemačka industrija bude pod geopolitičkim pritiscima prinuđena da bar deo svojih pogona preseli iz Kine na neko drugo mesto. Na Balkan? Nemački privrednici bi to rado prihvatili, samo kada bi bilo dovoljno kvalifikovane ali i nisko plaćene radne sage.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.