Afere koji bi prodrmale svijet u Srbiji posve normalne

Način na koju Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić izbegavaju probleme i afere je nešto što će se jednog dana izučavati na fakultetima političkih nauka. Tako je, samo u jednoj nedelji, vlast u Srbiji suočena sa četiri afere, a nijedna od njih bila bi dovoljna da je uzdrma. U svakoj demokratskoj zemlji desilo bi se, međutim, mnogo toga, a u Srbiji vest o njima čak nije došla ni do većeg dela javnosti.

Prva od njih se desila kada je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandar Martinović, tokom skupštinske rasprave o odgovornosti za dva masovna ubistva početkom maja, napao poslanike opozicije da nemaju empatiju prema žrtvama, jer nemaju decu. Po njemu, ko nema deci i šeta kučiće i mačiće, nema pravo da njima, vlastima, prebacuje odgovornost i drži predavanje zbog pogibiji dece.

Sutradan je Martinović ponovo došao na sednicu Skupštine kao da se ništa nije desilo. Opozicija nije dozvolila da se sednica nastavi dok je Martinović u sali. Na kraju je predsednik Skupštine morao da shvati da od sednice neće biti ništa, prekinuo je i zakazao konsultacije. Na tom sastanku je odlučeno da Martinović više ne prisustvuje sednici.

Bez ikakvog spomena ostavke

Do sutradan posle 12 sati niko se iz vlasti nije obratio javnosti tim povodom. Čekala se reakcija predsednik Srbije. On je saopštio da je Martinović pogrešio, da mu se lično izvinio i da se ministar junački borio protiv poslanika opozicije koji su tog dana govorili i mnogo gore stvari od naprednjačkog ministra. Posle toga je usledilo izvinjenje Martinovića svim građanima koje je uvredio svojom izjavom, a posebno se još jednom izvinio Vučiću. Nikakva ostavka pomenuta nije.

Sledeća afera koja se desila tiče se saobraćajnog udesa u kojem su povređene dve žene i za koji je kriv jedan od kumova Aleksandra Vučića. Narodna poslanica iz redova opozicije je u Skupštini Srbije Marinika Tepić je saopštila da je Vučićev kum, prilikom udesa, bio pod dejstvom kokaina i alkohola. Policijska službenica iz Valjeva Katarina Petrović je ubrzo uhapšena, jer je otkriveno da je ona dostavila Tepić policijski izveštaj o tom slučaju. Umesto da javnost u Srbiji bude na vreme obaveštena kako je Vučićev kum, koji je slupao jezivo skup meklaren i tom prilikom povredio dve žene, bio pod dejstvom narkotika i alkohola, ovaj slučaj se zataškava od trenutka kada se desio. Ceh je platila Katarina Petrović koja je provela dva dana u pritvoru i posle reakcije javnosti, ipak puštena da se brani sa slobode. Niko iz vlasti, uključujući i Vučića nije reagovao povodom ovog slučaja. Problem je što ovo nije ni prvi ni poslednji slučaj u kojem vlast u Srbiji pokazuje da su Vučićevi kumovi iznad zakona.

Slučajno ili ne, posle ove “epizode”, u javnosti je procureo audio snimak u kojem se čuje kako Vučić kaže direktorki Tanjuga šta da ga pita. Snimak je iz perioda kada je u Severnoj Makedoniji zabeležen upad demonstranata u parlament. Vučić je smatra da je veoma važno da se on, tada kao aktuelan predsednik Vlade Srbije i izabrani predsednik Srbije, oglasi po tom pitanju i da nešto poruči građanima Makedonije. Direktorka Tanjuga je dobro razumela šta treba da pita Vučića, ali da bi dobila odgovor, morala je dva puta da ponovi isto pitanje. Vučić je bitno promenio boju glasa prilikom odgovora i na kraju rekao direktorki Tanjuga da je veoma važno da ta izjava bude objavljena, na šta je direktroka odgovorila – naravno.

Posle 11 godina vlasti svima u Srbiji je jasno da Vučić “štimuje” pitanja i da to nije nikakva tajna. Nismo imali dokaz za tako nešto, a sada se i on pojavio u javnosti. Niko se iz vlasti nije potresao zbog toga, a novinari koji bi možda od Vučića zatražili odgovor nikako da dobiju priliku da ga to pitaju.

Vlast zasnovana na kontroli medija

Na kraju je jedan korisnik društvene mreže Twitter objavio spisak 14.310 navodnih botova Srpske napredne stranke iz cele Srbije. Radi se o ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru i koji u radno vreme, o državnom trošku godinama veličaju na društvenim mrežama predsednika Srbije, ali i najgori mogući način vređaju i prete svima koji drugačije misle i drznu se da to i javno kažu. Ne postoji gadost koja iz pera tih botova nije zagadila društvene mreže. Ono što je najgore, tu ima državnih funkcionera, narodnih poslanika, predstavnika gradskih i opštinskih vlasti, sudija, tužilaca, nastavnika, profesora, i ono što je posebno primećeno – veliki broj zaposlenih je u Centrima za socijalni rad.

Spisak, pored imena i prezime, okruga i grada  u kojem živi svako od njih sadrži i nalog svakoga od tih pojedinaca na društvenim mrežama. Neki imaju i po nekoliko naloga na istoj mreži. Nije proteklo mnogo od trenutka kada je taj spisak objavljen do onog kada su sugrađani krenuli da prepoznaju svoje komšije, poznanike, pa i rođake koji su sve ovo vreme vređali svakoga za kojeg je stigao nalog od nadležnog da se krene u akciju. To nije spisak koji je sačinio neko iz opozicije, već je to spisak koji je napravljen u SNS.

Nijedna od ovih afera, a moramo da priznamo da se radi o pravim aferama poput Jovanjice, Savamale, helikotera, nije ni takla naprednjake. Zajednička je stvar za sve njih da mediji pod kontrolom vlasti nijednom rečju nisu pomenuli nijednu od njih. Jednostavno su prećutali.

Upravo na taj način, kontrolom nad medijima, Vučić zasniva svoju vlast. U savremenom svetu, međutim, internet je postao dostupan velikom broju ljudi i pitanje je načina na koji neka vest nađe put do korisnika. Upravo su zato ti botovi i bili potrebni Vučiću.

Predsednik Srbije je poznat i po kontroli štete i do sada mu je polazilo za rukom da pokrije svaku aferu. Dokle će moći, to je drugo pitanje. Vučiću mnogo toga prolazi kroz prste, ali se i dalje drži, i to je činjenica. Možda odgovor na ovo pitanje vredi potražiti i među opozicijom, koja nikako da naprednjačke autogolove pretvori u svoju pobedu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.