Izbori na sjeveru Kosova za izlazak iz krize

Nadgornjavanje između Beograda i Prištine ništa nikome dobro donelo nije. Dok sa jedne strane Albin Kurti, kosovski premijer, konstantno vuče potpuno neracionalne poteze koji štete narodu na Kosovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poput slona u staklarskoj radnji ruši sve ono što je teškom mukom dogovoreno.

Pored naroda koji je najveći gubitnik svih ovih godina, međunarodna zajednica je svakako neko ko se nema čime pohvaliti. Jedan Briselski sporazum, koji je postao mrtvo slovo na papiru, jedini je konkretni rezultat u proteklih 11 godina od kada je Vučič preuzeo na sebe rešavanje kosovskog čvora.

Za sve to vreme, sa kosovske strane su se menjali pregovarači, a samo je Vučić bez obzira na poziciju u državi, bio taj koji je donosio odluke.

Kako su Srbi postali dio Vlade Kosova

Tako je doneo i najgoru moguću odluku po Srbe na severu Kosova da napuste sve kosovske institucije. Da se razumemo, Vučić je Srbe na Kosovu uvukao u te institucije. Ni Boris Tadić, niti bilo ko drugi.

Prihvatanjem Briselskog sporazuma on je ukinuo paralelne institucije Srbije na Kosovu. Policija, pravosuđe, kao i kompletan izborni proces predat je u ruke Kosova. Vučić je bio taj koji je Srbe sa Kosova ubedio da će im budućnost biti mnogo sigurnija i bezbednija ako budu deo kosovskih institucija. I tako su Srbi postali deo svake Vlade Kosova.

A, onda su se desili potresi na Kosovu koji su doveli do verovatno i najveće krize od početka procesa normalizacije. Vučić se na kraju odlučio za potez očajnika i povukao Srbe sa Kosova iz svih institucija. Srbi su tako ostali bez ikakve zaštite u policiji, pravosuđu, a izašli su i iz lokalnih samouprava.

Kurti kao da je samo na to čekao i organizovao lokalne izbore u srpskim sredinama na Kosovu koje su Srbi, ponovo odlukom Vučića, bojkotovali. Bez obzira što je na te izašlo svega nekoliko procenata birača, tačnije 3,5 odsto birača.

Tako smo došli u situaciju da su kosovski Albanci osvojili vlast u Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici sa par stotina glasova. Bez obzira što su oni za Zapad bili legalni, takvi izbori nikako ne mogu da budu legitimni, ali to nije sprečilo međunarodnu zajednicu da prihvati i takve rezultate.

Odgovornost međunarodne zajednice

Ovako nešto nije smelo da se dozvoli. I tu je, pored Vučića i Kurtija, možda i najveća odgovornost međunarodne zajednice. Ona kao da uživa u rađanju novih problema, umesto da na stare stavi tačku. Bilo je jasno šta će i kako da se desi, a sve je kulminiralo otvorenim fizičkim sukobom Srba sa NATO snagama.

I sada smo došli do toga da je jedino rešenje za postojeću situaciju raspisivanje novih lokalnih izbora u ove četiri sredine uz učešće Srba. Da je to jedino rešenje, polako ali sigurno shvata i Vučić. Prilikom svih pregovora proteklih nedelja, nijednom se nije negativno izjasnio po toj ideji.

Kurti je to odavno prihvatio, ali ne pristaje da se iz opštinskih prostorija povuku “novoizabrani” gradonačelnici i kosovska policija. Istovremeno insistira na poštovanju zakonske procedure prema kojoj bi predstavnici Srba formalno zatražili raspisivanje novih lokalnih izbora.

Raspisivanje novih lokalnih izbora u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom je jedino normalno rešenje za izlazak iz krizne situacije u koje su se sami doveli protagonisti ove priče. Vučić nikada neće priznati da je pogrešio, a jeste. Pre će pokušati da ubedi svet da nije on taj koji je rekao Srbima da napuste kosovske institucije, kao što i radi, nego da prizna da tako nešto, zbog bezbednosti Srba, nije smelo da se desi.

Nema igara iza kulisa

Izlaskom Srba na te nove izbore, cela priča na severu Kosova bi se vratila u neku polunormalu. Pitanje je kako bi Vučić uspeo da Srbe ubedi da treba da odustanu od toga da se prvo formira Zajednica srpskih opština, što je navodno i dalje uslov za bilo kakve naredne poteze na Kosovu. Više puta je ponovljeno – Prvo formiranje ZSO, pa onda sve ostalo.

Sada je stvarno na potezu međunarodna zajednice. Evropski izaslanik Miroslav Lajčak posetio je ovih dana i Prištinu i Beograd. Nisu se davale velike izjave posle tih razgovora što nam daje nadu da će se stvari pomeriti sa tačke u kojoj smo se svi našli zbog neodgovornih politika. Nema više nikakvih isprika i igara iza kulisa. Ukoliko bi tako nešto bi dozvoljeno Vučiću i Kurtiju, francusko-nemački plan i plan za njegovu realizaciju iz Ohrida postanu mrtvo slovo na papiru, koji je i dalje nepotpisan.

Ono što je najvažnije, a tiče se pregovaračkog procesa, on ne bi bio ugrožen održavanjem lokalnih izbora na severu Kosova. Za razliku od vanrednih izbora u Srbiji ili na Kosovu, Vučić i Kurti bi mogli da pregovaraju bez obzira na kampanju i rezultate tih izbora.

Srbi se moraju vratiti u neke od institucija, kako bi se ceo proces oko normalizacije odnosa između Beograd i Prištine konačno priveo kraju. Više puta je rečeno da je kraj godine poslednji termin za završetak tog procesa. Bez jasnog opredeljenja i želje Brisela, Berlina, Pariza i Vašingtona, pregovori će teško biti završeni.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.