Zašto Vučić spominje izbore kada je svjestan da oni neće biti održani?

Predsednik Srbije slamku spasa iz situacije u kojoj se našao vidi jedino u izborima, iako to nije zahtev Protesta protiv nasilja. Izbori sigurno, u ovom trenutku, nisu rešenje, a glasanje je sada gotovo nemoguće i toga je potpuno svestan i Vučić. Da nije tako, on bi te izbore već raspisao, umesto što ih i dalje nudi nadajući se da će neko da se na njih primi.

Možda je, što bi premijerka Srbije Ana Brnabić rekla, brutalno tako reći, ali izbori u Srbiji u ovom trenutku nisu mogući i zbog međunarodne zajednice, odnosno stava Sjedinjenih Američkih Država. Oni se ne uklapaju u agendu kada je reč o normalizaciji odnosa između Beograd i Prištine. Taman se kosovska tema pokrenula sa mrtve tačke, a Srbija se našla u društvenom problemu koji bi Vučić da reši izborima. To bi bukvalno ponovo zaustavilo proces implementacije prihvaćenog francusko-nemačkog predloga.

Prema nekim diplomatskim izvorima, specijalni izaslanik Vašingtona za Zapadni Balkan Gabriel Eskobar je jasno stavio do znanja Vučiću da nikakvi izbori ne dolaze u obzir dok se ne stavi tačka na pregovore. Završi Kosovo, pa organizuj izbore do mile volje, u prevodu.

Vučićeva agenda

Na stranu stav međunarodne zajednice, problem je u tome što Vučić nastavlja da sprovodi svoju agendu, bez obzira na ono što se u Srbiji dešava. Prilikom formiranja Vlade Srbije posle izbora aprila 2022. godine, predsednik Srbije je treći kabinet Ane Brnabić oročio do 2024. godine. To se bukvalno poklapa sa najavom novih, vanrednih parlamentarnih izbora. Ako bi se organizovali na jesen, poštujući praksu kojom se rukovodi Vučić, nova vlada bi bila formirana minimum četiri, pet meseci od dana izbora.

Narod na ulicama Beograd i pojedinim gradovim u Srbiji ne zahteva izbore, već odgovornost za zločine i nasilje koje je raznelo Srbiju. Realno, da je iole zdrave pameti i da je Srbija normalna država, neko poput Bratislava Gašiča, ministra policije, i Aleksandra Vulina, šefa Bezbednosno-informativne agencije, ne bi ni mogao da se nađe na tim mestima. Pre svega zbog obrazovanja, a onda i zbog svega ostalog. Kada na takva mesta postavite političke komesare, naravno da je moguće da se na konferenciji za štampu prezentuje spisak za egzekuciju đaka u “Ribnikaru”, ili da 600 policajaca nije uspelo da cele noći uhapse dvadesetogodišnjeg masovnog ubicu iz Mladenovca. Zli jezici govore da bi Rambo okupirao Srbiju kada bi je napao imajući u vidu ko vodi računa o bezbednosti zemlje.

Izbora ne sme biti u situaciji kada REM ne radi svoj posao. To telo godinama prenebregava sav onaj jezik uvreda i nasilja koji se širi programima koje emituju Pink i Happy. Predstavnici opozicije, u ovom trenutku, čvrsto stoje na stavu da nikakvih izbora neće biti dok Pink i Happy ne izgube dozvolu za emitovanje programa na nacionalnoj frekvenciji. Vučić, uz Gašića, ne zarezuje ni ovaj zahtev. Te dve televizije brani žešće nego Kosovo, o čemu je, takođe, na ovom mestu više puta bilo reči.

I neće Pink i Happy da demokratizuju srpsko društvo. Javni servis, RTS je taj koji to može i zato Vučić ne želi da popusti ni po ovom pitanju. Iako se ni njemu ne sviđa kako RTS izveštava, jer se, možete zamisliti, drznuo da je nekoliko puta izveštavao više nego korektno sa beogradskih ulica tokom protesta. Kada bi RTS počeo da radi svoj posao na koji je to predviđeno Zakonom, Pink i Happy bi mogli da se samougase, jer ih niko ne bi pratio.

Protesti protiv nasilja

Vratimo se, međutim, na Vučića. Opozicija se, za sada, kune da nema pregovora sa Vučićem dok se ne usvoje zahtevi Protesta protiv nasilja. Vučić uporno odbija, nudi izbore i ponavlja da nikakve tehničke vlade neće dozvoliti, mada mu ni to niko ne traži. Svestan je da onog trenutka kada se krene u izbore, počinju aktivnosti političkih stranaka i nikakvi protesti više nisu u igri. Treba prikupiti potpise, osmisliti kampanju, ujuriti novac, sastaviti listu, naći kontrolore. Na svu sreću, ovoga puta se, međutim, malo pitaju i ljudi sa ulice koji šetaju Srbijom. Za njih izbori nisu opcija i čak kada bi opozicione stranke izašle na njih, oni ne bi i te stranke koje bi na izbore izašle, teško da bi se oporavile od odgovora naroda.

I ne samo to. Vučić i dalje sve poluge vlasti drži čvrsto u svojim rukama i ne popušta. Kompletna medijska mašinerija radi punom parom, a možemo samo da zamislimo kako bi izgledala u kampanji u koju bi Vučić po prvi put ušao iz potpune defanzive i pada koji je veoma prisutan u istraživanju javnog mnjenja.

Vučić računa i na leto i odmore, ali teško da će i to da mu pomogne, jer je energija i odlučnost ljudi na ulicama do sada neviđena i on se sa takvom situacijom nikada nije susreo. Protest protiv nasilja je nešto što je prevazišlo i Vučića i opoziciju. Predsedniku Srbije su izbori mili, ali u ovom slučaju su mu se samo snili. Barem tako deluje. Od njih, po svoj prilici, neće biti ništa, jer su građani, ovoga puta, jasno i glasno poručili vlastima da se ne kopčaju na leđima.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.