Srbija i ‘sestrinske službe sa Istoka’

Nije nikakva tajna da je vlast u Srbiji apsolutno proruska i da joj je Moskva mnogo bliža srcu od Brisela. Iz praktičnih, materijalnih razloga, zvanični Beograd i dalje tvrdi da je Evropska unija nešto čemu Srbija teži, ali dušom, telom i srcem je uz “majku” Rusiju. To, u krajnoj liniji, nije samo po sebi strašno. Vlasti u državama imaju pravo na svoj stav, ali problem sa ovom vlašću u Srbiji je taj što ona nije iskrena ni prema svojim građankama i građanima, niti prema ostatku sveta. Ono što je, svesno ili nesvesno, uradio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na stranačkom mitingu u Pančevu, međutim, najiskrenije je potvrđivanje pozicije Srbije u današnjem svetu.

Vučić je tom prilikom rekao da su obaveštajne službe “sa Istoka” sestrinske službe. Te “sestrinske službe”, kako je naveo, svakodnevno šalju informacije “sestrinskoj službi” u Srbiji da se sprema novi Majdan u zemlji kojoj Vučić predsedava. U današnjem svetu priznati da su službe sa Istoka sestrinske poprilično je neprimereno. Te službe mogu biti samo ruska i kineska. Sigurno nisu azerbejdžanska, kazahstanska ili tajlandska. Glas tih službi nadaleko je poznat.

Povezanost Beograda i Moskve

Vučiću nije bilo dovoljno da kaže da Srbija dobija podatke iz obaveštajnih službi sa Istoka o tome da se u Srbiji spremaju neredi koji za cilj imaju nasilno obaranje vlast. Na stranu što to nije tačno, jer onoliko ljudi na ulicama u Beogradu 19. maja bi u nasilju skinulo i Vladimira Putina, a ne njegovu bednu i bledu srpsku kopiju. U pitanju je miran protest protiv nasilja koje godinama generiše vlast, a ne nasilno preuzimanje vlasti bez izbora. Vučić je, međutim, morao da začini svoj iskaz sa pridevom – sestrinske. Šta to znači? Pa upravo ono što smo mesecima tvrdili – da su Beograd i Moskva povezani mnogo više nego što to izgleda. Vučić je to samo zapečatio nazivom sestrinske službe.

Dovoljna je činjenica da na čelu Bezbednosno-informativne agencije Srbije sedi Aleksandar Vulin. Isti čovek koji je, dok je bio ministar policije, prisluškivao ruskog političkog aktivistu Vladimira Kara-Murzu i prosleđivao Moskvi te podatke. Kara-Murza je, u međuvremenu, u Moskvi osuđen na 25 godina zatvora zbog izdaje i drugih optužbi povezanih sa kritikama rata u Ukrajini. Samo da je ovo uradio, kao ministar policije, Vulin bi trebalo da bude procesuiran. Ali, to je oličenje Vučićeve vlasti. Kriminalci svih nivoa nisu zanimljivi koliko je zanimljiv jedan, ili ko zna koliko, političkih protivnika Putina.

I kako sada ostatak sveta da gleda na Srbiju? Izjavom predsednika Srbije jasno je koja je to srpska tačka oslonca, a to su “sestrinske obaveštajne službe sa Istoka”. Na stranu to što kada god su prilici da budu na čelu Srbije, socijalisti i prerušeni radikali, uvek za sve krive Zapad, strane službe, domaće izdajnike i strane plaćenike. A kada neko sa tog omrznutog Zapada dođe u Beograd, taj Vučić je manji od makovog zrna. On, doduše, na svojim mediji redovno govori kako im sve u lice kaže, ali to što im on u lice kaže još nismo ni čuli, ni videli kada se zajedno sa njima pokaže pred kamerama.

Vučić uvijek razmišlja o rejtinugu

Vučić, sa druge strane, uvek razmišlja o rejtingu i o tome kako da opstane na vlasti. Po prvi put od kada je 2012. godine došao na vlast suočen je sa ogromnim gnevom svojih sunarodnika, koji lako može da doprinese njegovom skorom odlasku sa vlasti. Oni koji su ga nedavno načeli na temi Kosova, takozvana patriotska opozicija, sakrili su se u mišiju rupu i valja pokupiti njihove glasove. Zato, možda, sada sa ovakvim jasnim svrstavanjem uz Istok, Vučić pokušava iz sve snage da se povrati. Poljuljan je sa svih strana, bez glasa razuma kod sebe i kod svojih saradnika, svoju zemlju kao na poslužavniku servira u kandže Istoka.

Srbija je, to možda i ne vredi više podsećati, jedina zemlja u Evropi koja nije uvele sankcije Rusiji zbog agresije prema Ukrajini. Pravda to svojim principijelnim stavom o poštovanju međunarodnog prava. Vlast tvrdi i da je principijelno protiv uvođenja sankcija bilo kojoj zemlji, jer imajući sopstveno iskustvo da te sankcije pogađaju isključivo narod. Ono što je istina, međutim, jeste to da je Srbija uvela mnogim državama sankcije, ispod radara, i to na zahtev Evropske unije.

Dačić i Vulin na putu za Moskvu

Na sve to, Srbija je poslala put Moskve šefa diplomatije Ivicu Dačića i Vulina, i to na Međunarodnu bezbednosnu konferenciju. Počasni gost ove konferencije bio je i predsednik bh. entiteta Republika Srpska Milorad Dodik, a sve učesnike je pozdravio šef ruske službe Nikolaj Patrušev. Odakle Srbija, u ovakvo osetljivom trenutku, na ovom skupu, ne zna se, ali sigurno nije slučajno. Kada se predsednik jedne suverene države hvali i prihvata podatke od “sestrinskih službi sa Istoka”, jasno je da za Srbiju u Evropi ne postoji mirna luka. I neće je biti dok Srbija jasno i glasno ne odredi svoj pravac kretanja. Do tog pravca će biti jako teško doći, jer je na vlasti neko ko je neiskren, licemeran i opterećen isključivo opstankom na vlasti. Proevropske snage su slabe i bez jasnog stava kako dalje.

Između ova dva stava je narod, koji se polako budi i želi nešto novo i, možemo slobodno reći – normalno. Možda je rešenje u strpljenju, ali mnogo prilika je Srbija propustila. Postoji nada, nikada veća, da se konačno približava trenutak kada će Srbija znati šta želi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.