Tek ćemo vidjeti Vučićev utjecaj na Crnu Goru

Rezultat predsedničkih izbora u Crnoj Gori, kada je reč o pogledu iz Srbije, više su nego očekivani. Utisak je da se su se mnogi više obradovali porazu Mila Đukanovića, nego pobedi Jakova Milatovića.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dva puta je čestitao Milatoviću, jednom razmenivši poruke putem telefona. Optužio je kompletan region da je navijao na ovim izborima i pomagao jednom kandidatu, ne preciziravši kojem, a da je jedino zvanična Srbija ćutala i nije se mešala. Vučiću i možemo da poverujemo da se Srbija držala po strani, ali kompletna vlast, plus Vojislav Šešelj, navijali su za Milatovića, kao i dobar deo opozicije.

Mnogi su prokomentarisali da je pobeda Milatovića, pobeda Vučića, ali predsednik Srbije nije hteo to da prihvati. Vučić se nada da će novoizabrani predsednik Crne Gore izabrati upravo Beograd kao jednu od prvih gradova u regionu koje će da poseti posle inauguracije. Niko ga, doduše, nije pitao zašto i posle toliko godina na vlasti, još nije zvanično posetio Crnu Goru. Bio je privatno, kako je to rekao, na sahrani mitropolita Amfilohija i tom prilikom posetio porodičnu kuću Andrije Mandića. Najavljivao je da će jedan pravoslavni Božić da provede u Crnoj Gori, ali je ostao kod kuće, jer je bio siguran da bi “njegova poseta izazvala sukobe”, a on to ne želi. Vučića su, inače, zvanično pozvali da poseti Crnu Goru bivši premijer Zdravko Krivokapić i odlazeći predsednik Vlade Dritan Abazović.

Srbija Đukanoviću nikad nije oprostila razdvajanje

Ali, vratimo se na minule izbore. I u Srbiji preovladava stav da su građani Crne Gore u nedelju, ipak,  glasali protiv Đukanovića. Srbija nikada nije oprostila Đukanoviću što je referendumom iz 2006. godine razdvojio “dva oka u glavi”. Tako su njegov pad pozdravili i oni koji su zajedno sa njim bili protiv vlasti Slobodana Miloševića. Među njima je i bivši predsednik Srbije Boris Tadić. Vučiću odlazeći predsednik Crne Gore malo jeste, pa malo nije bio drag, ali ostaće sumnja da je iz tog “prijateljstva” nastao Beograd na vodi, kako tvrde pojedini predstavnici opozicije u Srbiji.

U Beogradu su pojedini Vučićevi analitičari već počeli da prave projekcije za buduću vlast u Crnoj Gori. Tako je nekadašnji savetnik predsednika Tadića, a današnji samo jedan u nizu megafona predsednika Vučića, Nebojša Krstić već izneo tezu da će novi premijer Crne Gore, posle vanrednih parlamentarnih izbora 11. juna, biti lider Demokratskog fronta Andrija Mandić. Upravo Mandić, noć uoči sahrane mitropolita Amfilohija, nije poslušao Vučića, i odlučio da podrži Vladu eksperata posle izborne pobede opozicije na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori avgusta 2020. Vučić je bio protiv te ideje.

Mandić će tražiti premijersko mjesto

Ikonografija sa proslave izborne pobede Milatovića u nedelju kao da daje do znanja da će i Beograd malo da se pita o budućnosti Crne Gore. Primećeno je dosta srpskih zastava, klicalo se Kosovu u Srbiji itd. Ne mora ništa da znači, ali iz iskustva znamo da bi trebalo upaliti lampicu za predostrožnost. U pojedinim beogradskim medijima su se pojavili naslovi u kojima se Vučiću direktno poručuje – Dalje ruke od Crne Gore. Poznavajući Vučića, bez obzira što je glavni promoter ideje o “Srpskom svetu” Aleksandar Vulin uhlebljen u Bezbednosno-informativnoj agenciji i po službenoj dužnosti nije predviđeno da se obraća javnosti, neće tako lako “dići ruke” od jedne od najvažnijih stavki tog “sveta”.

To je, međutim, samo jedan problem sa kojim će se suočiti Milatović u narednom periodu. Pojedini sprski političari, očekivali su i posle prvog Đukanovićevog poraza, već pomenutog avgusta 2020. godine, da će Crna Gora “otpriznati” Kosovo, izaći iz NATO-a i poništiti referendum o samostalnosti. To se nije desilo, i neće se desiti ni ovoga puta, ali će novi predsednik Crne Gore morati da pokaže izvesnu dozu sentimenta za prohteve Demokratskog fronta. Ne treba sumnjati da će Mandić tražiti premijersko mesto posle više nego verovatne pobede novih koalicionih snaga na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima. E, onda Srbija dobija ono što već ima u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, dobija nekog poput Milorada Dodika. E, tada bi se već upalila lampica za uzbunu.

Demokratski potencijal Crne Gore

Iz Srbije stižu i očekivanja da će nova vlast imati dvotrećinsku većinu u budućem parlamentu i da će bez većih problema moći da menjaju Zakone koje je prethodna vlast donosila. Okosnicu te vlasti bi, po prognozama iz Beograda, trebalo da čini upravo Mandić. Tek ćemo tada videti koliki je stvarni uticaj Vučića na situaciju u bratskoj državi.

Ni ta nova vlast u Crnoj Gori se, međutim, nije nešto preterano pokazala uspešnom u proteklom periodu. Dva puta je smenjen premijer u parlamentu, a treći premijer nije mogao da bude izabran, jer ga tada aktuelni predsednik Đukanović nije predložio kao mandatara iz nekih formalnih razloga. Ne treba zaboraviti da je novoizabrani predsednik Milatović, pre svega nekoliko meseci, 23. oktobra prošle godine, proglasio pobedu opozicije na lokalnim izborima u Podgorici i bio viđen za gradonačelnika. Do danas ta nova vlast u Podgorici nije uspostavljena, jer konačni rezultati nisu zvanično proglašeni zbog mnogobrojnih žalbi Ustavnom sudu.

Ako se Milatović u narednom periodu bude nametnuo kao snažan autoritet koji je snagu stekao izbornim rezultatom u nedelju, Crna Gora bi mogla većinu očekivanih problema da amortizuje. Taj će mu autoritet biti potreban da se odupre raznoraznim željama koalicionih partnera koji su željni vlasti. Ako na sve to dodamo i Beograd koji neće sedeti skršenih ruku, neće biti lako. Uostalom, kome je i kada u regionu bilo lako. Predugo smo, svi zajedno, žrtve i taoci promašenih politika, a poprilično nesposobni da stvari rešavamo u svoju korist. Čak i onda kada pomislimo da je nešto dobro urađeno, desi se novi sunovrat. Crna Gora, za razliku od Srbije, ima šansu i demokratski potencijal da to uradi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.