Rusija u ulozi stvaranja velikosrpske Vojvodine

Sve je bilo upravo onako kako počinje školski sastav: Bio je divan, sunčani, prolećni dan. Procvetalom ulicom, opijeni beharom, ušli smo na glavni ulaz jedne od novosadskih osnovnih škola. Danas je za našeg sina Andreja najznačajniji dan – testiranje za polazak u prvi razred. Ono što me je otreznilo već na samoj kapiji je niz neonacističkih grafita (keltskih krstova), koji sve do glavnog ulaza dočekuju učenike.

Školski objekat je čist, pospreman, sve onako kako samo da poželite svakom detetu. Andrej je bio veseo, malo uzbuđen, ne manje od nas. Drugi hladan tuš bili su školski formulari i upitnici, sa sve detaljnim prebrojavanjima krvnih zrnaca i zagledanjem u donji veš. Ok, nije škola, to su ostaci starog sistema. Ni u porodilištu mu nismo nametali identitet zbog višenacionalnog porekla, neka se odluči kad bude punoletan. Od svih identiteta, za nas je nacionalni najnebitniji.

Uzbuđeni, ni disali nismo i brojali minute koliko je Andrej odgovarao na pitanja školskog pedagoga. U stvari, samo smo mislili da on odgovara na pitanja. Posle 15 minuta, pedagoginja je pozvala mamu. Za tren je sa naših lica nestala sva prolećna zanesenost. Dete neće da odgovara na pitanja, ne zna ni šta ide posle proleća, kaže pedagog. Izgrdili smo ga, mada nije neobično da razgovor sa nepoznatom osobom za dete u tom uzrastu može biti nelagodan.

Na kraju junior je sam izašao iz kancelarije. Pedagoginja je ponovo pozvala mamu. Kako to da dete ide na dva, odnosno tri jezika, to ne može, kaže stručnjakinja. To nije dobro za dete. Može, kaže mama, ja sam učila na srpskom i išla na dva izborna – slovački i rusinski – i ništa mi ne fali.

Treći udarac se odigrao kući, kad je sve utihnulo. Supruga mi je šapnula da je na zidu u kabinetu psihologa i pedagoga bio okačen kalendar sa velikim portretom Putina.

Zidne ikone zla

Mogu da verujem da su neonacistički i rasistički grafiti rezultat nemara i aljkavosti nadležnih da prekreče poruke mržnje. Pretpostavljam da nastavnici i uprava velikim delom ni ne znaju šta taj znak uopšte znači. Da ravnodušno, kao što uopšte celo naše lobotomizovan društvo reaguje, prosvetni radnici svaki dan prolaze pored ovog i drugih opasnih totema a da na zidu uopšte ne registruju njihovu pravu poruku. Ali učenici registruju i zato ih šalju jedni drugima. Grafiti, portreti, kalendari na zidovima određuju normu društvene prihvatljivosti, inače se srpski nacionalisti i navijači ne bi trudili da svoje ikone ratnih zločinaca ovekoveče na zidovima.

Potpuno je šokantno da u kabinetu vrhovnog moralnog i etičkog autoriteta prosvetne struke visi mačo Putin. Kancelarija školskog pedagoga nije ničija dnevna soba, već javni prostor i svi ti prosvetni radnici su itekako dobro informisani da je upravo lično Putin optužen od strane Međunarodnog krivičnog suda za otimanje i deportaciju hiljade ukrajinske dece. Najveća bizarnost je da se to odigrava u jednoj školi multinacionalne Vojvodine. Kakva se poruka šalje sa zida, znajući za Putinove porodične „filtracione logore“, gde se deca i porodice kod kojih je uočeno odstupanje od „ruskog sveta“, nasilno svakim danom razdvajaju i daju na usvajanje ruskim patriotskim porodicama. Novosadski stručnjaci za dečije umove ne mogu da ne znaju da su po Putinovom naređenju najsmrtonosnijim oružjem rušene i paljene škole, vrtići, bolnice i celi gradovi.

Prosvetni personal se može pravdati da su žrtve naprednjačke propagande, koja 100 odsto kontroliše nacionalne frekvencije i tabloide, i da ne znaju šta se tačno odigrava u Ukrajni. Da su jednostavno obmanuti. Ali roditelji i deca koji sede sa druge strane klupe – nisu. Apsurdno je da dete novinara i politikoga ne zna ko je Putin. Andrej, na žalost, zna i za naše suze zbog Irpinja, Buče i pakla u Bahmutu. Pitam se kako je nekom ukrajinskom detetu i njegovim roditeljima kada tu, u kabinetu, vide portret Hitlera. A kako je tek Rusima, hiljade kojih po govoru i zabrinutom licu preopznajemo po ulicama Novog Sada,  koji su od putinizma pobegli glavom bez obzira. Ukoliko potraže pomoć kod školskog psihologa ili pedagoga, kako će ta deca reagovati dok ih sa zida gleda najveći svetski psihopata i zločinac. Uostalom, psihijatrijska opsednutost istrebljenjem različitog i dugog na ovim prostorima uočena još kod stručnjaka za genocid dr. Dabića.

Treba li da imamo razumevanje za takve obrazovne profesionalce, možda su pod pritiskom da iskažu svoj rusofilski i srpsko-patriotski stav kako bi dobili ili sačuvali posao. Ako su iskreni srpski rusofili, sigurno je da nikada neće kročiti u Rusiji, niti jesti taranku, ili voziti ladu. Putovaće gejropom i slaće svoju decu u univerzitete na Zapadu, kojeg mrze iz dubine duše. Zlonamerni bi rekli, jedini lek bio bi barem nedeljni boravak u Rusiji koja se kao država cela pretvorila u gulag. Jer u Rusiji se danas na dugogodišnju tešku robiju ide samo zbog najobičnijeg lajka…

Ljubav prema fašizmu i vođi

Veza Putina sa kalendara na zidu školskog pedagoga direktna je sa Putinom počesnim građaninom Novog Sada. I slučaj portreta je paradigma za svako „Z“ u tom gradu. Putin je u Srbiji davno opšteprihvaćen kao lider i vođa „srpsko-ruskog sveta“ i njegov kult dobija novu ulogu – da opravda srpske zločince iz devedesetih. U Srbiji se opravdava ruska agresija na Ukrajinu, sa ciljem da nikada ne dođe do suočavanja sa prošlošću i preuzimanja odgovornosti za sistemsku zločinačku politiku Beograda kojoj je, kao što će biti Putinu, suđeno u Hagu.

Nakon svega što se dogodilo prvog dana u školi nisam bio besan. Bio sam bespomoćan pred sistemom koji će kroz razne ankete, upitnike i izjašnjavanja većini porodica za pola sata nametnuti ideologiju i odrediti pravila društveno-političke putanje. Najviše pogađa drskost tih prosvetnih autoriteta koji na radnom mestu otvoreno sa slikom na zidu javno iskazuju svoju ljubav prema fašizmu i vođi. Neonacistički grafiti adolescenata na ulazu u školu, direktna su posledica delovanja takvih autoriteta i društva.

Nisam bio ogorčen, već poražen i razočaran u školi gde će svoje prve obrazovne korake napraviti naš sin. Ovaj moj sastav ne završava se tipski, kao učenički hepi end, jer uz miris polena pre prvog zvona duboko ostaje strepnja da će neki od prosvetnih radnika biti manje hrabar, te ljubav prema Putinu, ratnim zločincima i totalitarnoj tradiciji provlačiti za roditelje neprimetno, kroz povez čitanke. O tome svedoči nedavno objavljeni rezultati popisa u Vojvodini, gde su nacionalne manjine od 1991. po broju pripadnika uglavnom prepolovljene.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.