Nova Dodikova prijetnja o otcjepljenju je poruka Vučiću

Po ko zna koji put Milorad Dodik je iskoristio priliku da u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u glavnom gradu Srbije, ponovi svoje stavove o otcepljenju Republike Srpske. U stvari, ako hoćemo da budemo određeniji: pretnje da će Republika Srpska izaći iz Bosne i Hercegovine.

Ono što je mnogo zanimljivije od te pretnje, jeste činjenica da Dodikovo izlaganje nije ni taklo Vučića, što je dvosmerna reka. Nemoguće je da u razgovoru dvojice predsednika, koje se desilo pre nastupa pred novinarima, o tome nije bilo reči.

Državnik koji drži do sebe, zemlje kojom predsedava i situacije u kojoj se i on i zemlja nalaze, verovatno bi rekao: “Mile, ostavi to, imamo mnogo ozbiljnijih problema, ‘ajde da ih rešavamo”.

Tako nešto, barem kada je Vučić u pitanju, nije moguće. Znajući šta će Dodik da kaže, predsednik Srbije je, takođe po ko zna koji put, rekao da Srbija podržava Dejtonski sporazum, Bosnu i Hercegovinu kao državu i Republiku Srpsku u okviru Dejtonskog sporazuma. I to je to.

Ume Vučić da zavuče u diplomatsku oblandu mnogo toga, ali i ovoga puta to nije učio kada je reč o Dodikovom nastupu u Beogradu. Da se ne lažemo, njemu sve to dobro dođe, jer se dodatno upumpavaju njegovi lažni mišići kojima se predstavlja kao neko ko je jak i bitan. To je uvek argument za kojim poseže pred strancima kada zagusti: “Nećete mene? OK. Evo vam onda Dodika, a dobro znate da ja mogu da ga spustim na zemlju”.

Vučićevo očijukanje sa Dodikovim protivnicima

Do sada je to uspevao, ali prvi put u proteklih desetak godina, pojavili su se šumovi na relaciji između njih dvojice. To se najbolje videlo tokom i posle izbora koji su održani prošle godine. U Beogradu je bez mnogo euforije prihvaćena Dodikova pobeda na izborima za predsednika (entiteta) Republike Srpske. Od tih izbora, u Srbiji se sve glasnije priča o tome da će Vučić “uskoro” da pusti Dodika niz vodu i da se okreće Drašku Stanivukoviću i/ili Jeleni Trivić. To se, doduše, još nije desilo, ali je sve očiglednije da je to očijukanje Beograda sa Dodikovim političkim protivnicima sve konkretnije.

U toj situaciji, naravno da se Dodik okreće dobro uigranom “guslanju” o referendumu i otcepljivanju Republike Srpske. Dobro zna da je ta priča melem za dušu za većinu srpskog stanovništva u Republici Srpskoj i da tu nema greške. Mudro prebacuje loptu na Vučićev teren, a ovaj još mudrije ćuti i u medijima koje kontroliše apsolutno prećutkuje Dodikove poruke. Kao da nije bio u istom trenutku i u istoj prostoriji sa njim. Ali, kao što rekosmo, vodeći računa o sebi, Vučić je uspeo da dođe do takvog stepena samozavisnosti da sve oko sebe koristi za svoje potrebe onoliko koliko on to proceni da mu je potrebno.

Kompletnu mašineriju koja spremno, u niskom startu čeka svaki njegov mig, Vučić je pasivizovao po pitanju Dodika. Nema tekstova u tabloidima kako je Dodik u pravu, nema priloga na njegovim televizijama gde se veliča mudra poruka Mileta Dodika…Sve je nekako utulilo.

To je i normalno, jer Srbija ima veliki posao pred sobom. On se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom. Verovatno da Vučiču sada ne treba još i Dodik da visi nad glavom sa pričom o otcepljenju Republike Srpske i zato ne potencira mnogo Dodikovu priču o otcepljenju. Da nema gužvu, pre bismo rekli muku, Vučić ne bi oklevao da svojim specijalnim metodama dodatno začini situaciju u regionu, jer to konstantno radi.

Dodikova računica

Dodik se sa druge strane uzda u svoje birače, veliki broj građana Srbije poreklom iz Bosne i Hercegovine i ne da se da postane “druga liga”. Njegovu govoranciju u Beogradu, možda, valja shvatiti pre kao dokaz da je živ, žilav i da Vučić mora da računa na njega, a ne kao realnu pretnju. Dodikova pretnja o otcepljenju je, u okviru rečenog, 100 posto poruka i Vučiću. Gledajući sa političke strane, Dodik takvu pretnju može da sprovede, jer ima većinu u Republici Srpskoj, tamo gde je za takvu odluku ona potrebna. Čak ni referendum ne bi bio mnogo neizvestan, jer građanske opcije u Republici Srpskoj danas teško da ima. I na sve to računa Dodik.

Vučić sigurno nije neko ko bi, u ovom trenutku blagonaklono gledao na otcepljenje Republike Srpske. Ako bi otcepljenje podrazumevalo i pripajanje Republike Srpske Srbiji, premali je to prostor za takve dve “veličine” – Vučića i Dodika. Tek da ne govorimo o tome kako bi na sve to reagovala međunarodna zajednica. Ona bi, doduše, morala već sada da reaguje. Možda ona mnogo bolje čita Dodika od svih nas i ne želi da troši vreme i energiju neke stvari koji se više tiču pozicioniranja pojedinaca, nego na nešto što se nalazi tu iza ugla.

Problem sa Dodikom je sigurno u tome što niko ne može da pretpostavi kako bi mogao da reaguje ukoliko se Beograd i zvanično okrene od njega. Teško da bi bilo ko u tom slučaju mogao da računa na njegov racio. Opreza nikada dosta kada je reč o ljudima koji su na vlast došli sa jednom pričom, a na vlasti opstaju zahvaljujući onoj drugoj, koja je i dovela do krvoprolića na našim prostorima.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.