Korona virus – šta to bješe?

Početkom marta prošlo je tri godine od kada je korona virus dospeo i u Srbiju. Tog 6. marta 2020. godine zabeležen je nulti pacijent i od tada je krenula borba sa Kovidom 19, kako je nazvana bolest koju izaziva ovaj virus. Virus dana više nije tako opasan, ukinute su sve mere, a posledice koje je ostavio svakako će trajati godinama. Bez obzira na to, u Srbiji na dnevnom nivou i dalje oboli nešto manje od hiljadu ljudi, a umre jednocifren broj obolelih.

Prema zvaničnim podacima, ukupan broj zaraženih u Srbiji je prešao cifru od blizu tri miliona osoba, a preminulo je blizu 18.000 obolelih. U Srbiji je u protekle tri godine iskorišćeno oko od 12,5 miliona testova. Brojke su svakako visoke, a uvek će ostati sumnja da je vlast kalkulisala i da nikada nećemo znati pravi broj umrlih. U Srbiji je danas od svih mera jedino vidljiva ona da ako treba da se ide na neku hiruršku intervenciju ili ozbiljniju dijagnostiku, potrebno je doneti negativan PCR test.

Kada je reč o svetskoj statistici, broj osoba kod kojih je potvrđeno prisustvo virusa iznosi skoro 626 miliona, a preminulo je više od 6,5 miliona građana sveta. Ugledni svetski virusolozi i epidemiolozi, bez obzira na opuštanje koje traje više od godinu dana i dalje tvrde da epidemiji još nije kraj.

Uvođenje vanrednog stanja

Srbija je vanredno stanje uvela deset dana od zvanične pojave koronavirusa, 16. marta, kada je zabeleženo oko 50 obolelih. Zatvorene su škole, obdaništa, fakulteti, a starijima od 65 godina je zabranjeno kretanje na otvorenom. Kasnije je uveden i policijski čas, a najduži je bio onaj za pravoslavni Uskrs i trajao je od petka 17. aprila u 17 časova do utorka 21. aprila u 5:00 sati. Najgore su prošli stariji ljudi od 65 godina kojima je mesecima onemogućeno da izlaze na ulicu, a onda im je tek ponekad dozvoljeno da idu u prodavnice u to u ranim jutarnjim satima.

Kada pogledamo taj period koji je za nama, prvo sećanje na taj period nam govori da je vlast u Srbiji iskoristila epidemiju da učvrsti svoj položaj. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je igrao ulogu Supermena i Mesije. Donosio je odluke kako mu se htelo, a državni vrh ga je u tim naporima pratio. Za razliku od svojih kolega u svetu, često je kršio mere koje je sam proklamovao.

Odmah je krenuo u nabavku velikog broja respiratora i nije krio da je to lično radio bez ikakvih tendera. Uspeo je da nabavi vakcine svih proizvođača, od kineskih, ruskih, do britansko-indijske, i dve američke. I tada je napravljena najveća greška. Umesto da se krene u veliku kampanju za vakcinaciju, pokrenuta je druga, koja je govorila o tome da je Vučić najuspešniji od svih i da je uspeo da da nabavi dovoljan broj vakcina o čemu su mnoge države samo mogle da sanjaju. Istovremeno, pojedine televizije sa nacionalnom frekvencijom su redovno gostile antivaksere koji su obeđivali ljude da te vakcine ne valjaju, da sadrže čipove i svakakve druge priče. Sve to je uticalo da se Srbija nađe na samom dnu po broju vakcinisanih, u odnosu na ukupan broj stanovnika. Od 33 evropske države, Srbija je zauzela 30. mesto. Valja pomenuti da je Srbija otvorila svoje granice za vakcinaciju i stranaca, naročito iz regiona.

Otvoreno je nekoliko kovid – bolnica, a najavljena je proizvodnja ruske vakcine Sputnik, kao i izgradnja fabrike za proizvodnju kineske vakcine protiv Kovida 19. Dokle se stiglo sa tom idejom, nije poznato, a koronavirus se, u međuvremenu smirio i postao je nešto poput sezonskog gripa sa kojim su građani navikli da žive.

Bunt protiv covida

Slično kao i u drugim delovima sveta, i u Srbiji se javio bunt protiv Kovida 19, mera za suzbijanje, ali i vakcina. Ugostitelji i hotelijeri su najviše trpeli, a država je u nekoliko navrata davala pomoć koju su ljudi nazvali “helikopter pare”. Bez ikakvog kriterijuma je taj novac deljen. Ista sredstva su dobile apoteke i prodavnice namernica koje su radile punom parom, kao i kafići i restorani koji su najviše bili na udaru restriktivnih mera.

Kada je reč o svetskoj solidarnosti, ona je izostala i veliki broj pitanja su se tim povodom postavljala. Današnji svet nije spreman da deli. Podela na bogate i siromašne još jednom je dobila na značaju. Mnoge siromašne zemlje, naročito u Africi, vakcine su mogle samo da sanjaju. Na ovom polju treba mnogo raditi, ali pitanje je da li smo na tako nešto uopšte spremni.

To nas sve dovodi do razmišljanja kako bismo se ponašali u nekoj mnogo smrtonosnijoj pandemiji. Umesto da se o tome razgovara i iznose ideje sa jasnim zaključcima i preporukama, mi i dan danas raspravljamo o tome da li je ova pandemija nastala kao rezultat ujeda šišmiša ili je delo neke svetske zavere koja je za cilj imala da smanji broj stanovnika naše planete na zlatnu milijardu.

Danas sve manje brinemo o koronavirusu. desilo se upravo ono o čemu su mnogi stručnjaci pričali, a to je da ćemo naučiti da živimo sa tim virusom. Virus je dožive svoj najveći pik i od tada pada. U međuvremenu su zaratili Rusija i Ukrajina i svet sve manje vodi računa o korona virusu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.