Hronika najavljenog raskida

Jedna od faza sukoba unutar koalicije na vlasti započela je prošle nedelje kada je Socijalistička partija Srbije, slabiji koalicioni partner u vlasti, progovorila glasom članstva i otkrila vidljiv, neskriven, sada pojačani animozitet prema svemogućoj, naizgled nedodirljivoj Srpskoj naprednoj stranci predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Nastavljena je Vučićevim izlivima besa, nakon što je u javnost procurio snimak na kojem četvrti sa liste socijalista u Blacu (mala nerazvijena opština na jugoistoku Srbije) Dejan Dimitrijević peva uvredljivu navijačku pesmu o šefu države.

Ekspresno izvinjenje Dačića i obećanje da će Dimitrijević biti razrešen svih funkcija nije ništa popravilo, naprotiv; negodovali su naprednjaci, a Dimitrijević je ostao kandidat za odbornika i član Privremenog organa koji je predložen ispred SPS-a, a imenovala ga je Vlada Srbije.

O čemu razmišlja…

Odgovor naprednjaka mogao bi da se svede na rečenicu predsednika Vučića iz intervjua nedeljniku NIN: “Ne razmišljam o Dačiću kao premijeru.“ Žestoko je, dakle, kada nosilac liste vladajuće stranke uputi ovakav pozdrav koalicionom partneru čija lista nosi naziv “Ivica Dačić – premijer Srbije”.

Zvuči kao “prekoračenje nužne odbrane”, ali, po svemu sudeći, iza ovakvog Vučićevog nastupa stoji namera lidera naprednjaka da osvoji natpolovičnu većinu glasova kojom će moći da formira vladu bez zahtevnih partnera.

Ali i vidljivo povređena sujeta šefa države koji ne može da se uzdrži: “Je l’ vi verujete da je moguće da vam ljudi iz opštinskih odbora pevaju ’Vučiću, p….u’, a da to nema veze sa atmosferom koja je kreirana u samoj stranci? Naravno da je to nama jasno. Jer niste čuli ni Dačiću, ni Ružiću, ni Zagrađanine, ni Tončevu, p….u, niti bilo šta slično. Niti ćete da čujete”, besneo je Vučić u pomenutom intervjuu.

I trudio se, navodno, da bude razložan, podsećajući da je “vrlo jasno, fer i precizno poručio da ne može da se snalazi u kohabitaciji”.

“Mene to ne zanima. Pobede li, čestitaću im isto veče. I odmah ću reći da sam spreman da razgovaram, da vidimo hoćemo li na predsedničke izbore u maju ili u septembru 2024. godine, jer znam da ovako neću moći da postižem ozbiljne rezultate. I to je kraj priče”, izustio je šef države.

Ubiti pticu rugalicu

Kao ozbiljno ohrabrenje članstvu zvučala je Vučićeva prognoza: “Neće nam biti potrebne čak ni manjine… Sami ćemo da imamo apsolutnu većinu, osim ako se nešto dogodi u poslednjih devet dana. Na poslednjim parlamentarnim izborima dobili smo 42 odsto, a sada ćemo dobiti značajno više”, rekao je Vučić.

Primitivni performans lokalnog socijaliste koji je zapevao u mikrofon rugalicu sa stadionskih tribina bio je – Vučić u takvim procenama ne greši – svojevrsni vox populi socijalista koji su se zaigrali i očito traže veći komad vlasti. U očekivanju boljih rezultata, a sada su, po respektabilnim procenama, ispod deset odsto.

I naprednjaci su u izbornu trku uložili previše da bi olako pristali na dosad prećutnu disciplinu u odnosu sa socijalistima. Sa stranica tabloida koje se čitaju kao obavezujuće uputstvo stizala su ohrabrenja u vidu ljaganja vrha SPS-a, a i lokalna vlast je primamljiv kolač zbog kojeg ne treba posebno podsticati netrpeljivost u odnosima sa ključnim koalicionim partnerom u velikom broju opština.

S druge strane, Ivica Dačić bi, verovatno, ozbiljnije kalkulisao, ali ne želi sukob u svojoj stranci koja zasad – o tome svedoče tonovi sa poslednjeg partijskog kongresa održanog usred predizborne kampanje – nema problema sa jedinstvom, “akcionim i personalnim”.

Intima opozicionara i sukob u koaliciji

U ovoj crnoj društvenoj hronici odnosa u vrhu vlasti zapažen je i žestoki napad premijerke u tehničkom mandatu Ane Brnabić na koalicione partnere.

Potpredsednik SPS-a Branko Ružić gostovao je na nerežimskom mediju, gde je uzdržano govorio o naprednjačkom adutu, objavljivanju privatnih snimaka jednog od opozicionih prvaka Đorđa Miketića. Ružić je kazao da su “privatni život i intima nešto što ne bi trebalo da bude predmet političke borbe”.

Ana Brnabić rekla je da Branko Ružić ne želi da osudi to što predstavnik opozicije “konzumira drogu” i da je takvo Ružićevo ponašanje “diskutabilno”, uporedivši ga sa satanizovanim predsednikom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom. Istakla je i to da je Ružić dao “intervju kakav bi dao Đilas”, podsetivši na to da je Ružić bio ministar obrazovanja.

“Upravo ljudi koji vrše tako važne funkcije, kao što je ministar prosvete, treba da kažu – ljudi ovo je neprimereno i ovo ne sme da prođe. A ne – trt-mrt, tamo-ovamo, pa daj da vidimo, da budemo malo pesnici, umetnici, da se pozicioniramo i ovamo i tamo”, kazala je Ana Brnabić. Naglasivši, takođe, da SNS shvata “šta joj poručuju”.

Izazov biračkog tela

Ivici Dačiću ostala je predizborna kalkulacija, budući da SPS procenjuje, kako je to objasnio jedan od potpredsednika Dušan Bajatović, da nijedna stranka ne može sama da osvoji natpolovičnu većinu, te da su “trzavice u predizbornoj kampanji logične, jer se te dve stranke bore za isto biračko telo”.

Ostaje pitanje o kojem biračkom telu je reč, ko ga čini, jer, već danas prošlogodišnji rezultati parlamentarnih izbora deluju nerealno. Naprednjaci su, naime, osvojili 42 odsto i 120 mandata, a lista SPS Ivica Dačić – Premijer Srbije 11,42 odsto (31 mandat).

Moguće je da se sukob SPS-SNS odvija u nadmetanju za glasove na desnici (Dveri, Zavetnici, NADA), pod realnom pretpostavkom da koalicija “Srbija protiv nasilja” neće izgubiti nijedan procenat prošlogodišnjih glasova, naprotiv. Ova lista kojoj su nosioci Miroslav Aleksić i Marinika Tepić tada je uknjižila 13,7 odsto glasova i 38 mandata, ali je startna pozicija partnera na vlasti unekoliko oslabljena, u korist opozicije, dok su takozvane proevropske stranke nesumnjivo dobile paralelnom kampanjom Proglas, kojom ugledne javne ličnosti pozivaju starije birače na prekid apstinencije i nove na izlazak koji će obezbediti promene u društvu.

Opšte je mesto da se ni pred jedne višestranačke izbore u Srbiji nije znalo šta će odlučiti; Vučić kao da zna nešto više od građana Srbije (sigurno zna, na dnevnom nivou), ali, u isto vreme, afektivno reaguje i ostavlja utisak primetno paranoidne osobe. A možda i predvodnika koji se hrabri.

Da li su desničari ‘kupljeni’?

Ko misli da ima vredne pokazatelje, odnosno dobru intuiciju da pogodi rezultat, može i u kladionicu. Kladioničari retko gube, a jedna od najvećih u Srbiji predviđa pobedu naprednjaka u Srbiji i Beogradu. Na parlamentarnim izborima, predviđa kladionica, SNS će osvojiti 42,5 odsto glasova a drugoplasirana će biti proevropska lista Srbija protiv nasilja sa 21,3 procenta. Lista SPS, JS i Zeleni Srbije osvojiće 10,2 odsto, a slede koalicija Zavetnika i Dveri sa 6,2 odsto i koalicija NADA sa 5,4 odsto.

Čaršijske su procene da su desničari “već kupljeni”, što znači da se koaliciona ljubav prekida, ali Ivica Dačić stalno podseća da je SPS “lojalan koalicioni partner”.

Saznaćemo rezultate, a kandidata za premijera, sudeći po Vučićevoj navici, u poslednjem trenutku (rok za formiranje vlade je 90 dana od izbora). Dosad je važilo i pravilo po kojem šta je bilo u predizbornoj kampanji – ostaje u njoj.

Možda, po toj logici, premjer bude sa liste “Ivica Dačić – premijer Srbije”. Ne bi mu bilo prvi put, bio je premijer u vreme Vučića, ali je od bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića čak isposlovao i ničim zasluženu indulgenciju za ratnu, agresorsku SPS i njenog zapovednika Slobodana Miloševića. Za sebe kao tadašnjeg glasnogovornika smrti i stradanja.

Opozicija se gotovo približila intenzitetu angažmana nestranačke koalicije Proglas. Ima i ozbiljnijh procena izbornog skora, nego što su kladioničarske, ali se agencije uspešne u prognozama još nisu oglašavale.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.