Dodik se nada Trumpovoj hoklici

Milorad Dodik vjeruje da bi ga Donald Trump podržao ako bi odlučio Republiku Srpsku otcijepiti od Bosne i Hercegovine.

Pitanje je kakav bi interes imao SAD da pozdravi Dodikove korake po pitanju nezavisnosti RS-a (Pixsell)

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pitanje nezavisnosti ovog entiteta vezao je uz Donalda Trampa.

Gostujući na jednoj od beogradskih televizija, izjavio je da će proglasiti nezavisnost RS u slučaju pobede Trampa na predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama. Dodao je i to da je mnogo pogrešio što to nije uradio kada je Tramp postao predsednik SAD-a 2020. godine.

Ponovo je Beograd bio mesto Dodikovog srbovanja i isticanja nezavisnosti RS. Slučajno ili ne, ova izjava je usledila neposredno posle podrške koju je Dodik pružio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za predstojeće izbore. Dodik je to učinio, kako je rekao, uprkos činjenici da Vučić njega nije podržao na poslednjim izborima za predsednika RS. Vučiću je ova podrška sigurno mnogo više prijala nego Trampu koji, usput, još zvanično nije ni kandidat.

Neracionalan stav prema Trumpu

Dodik, kao i ogroman broj Srba, ima krajnje neracionalni stav prema Trampu. Pošto je Tramp za protivnicu na tim izborima imao Hilari Klinton, jasno je bilo da će zadobiti podršku velikog broja Srba zbog uloge Klintonovih u bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Može se reći da je unapred dobio blanko podršku svih onih koji su se veoma obradovali njegovoj pobedi u Srbiji.

Podsećanja radi, u Srbiji su se pojavili i bilbordi podrške Trampu kada je izabran za predsednika SAD. Bilo ih je i u Beogradu, ali i u Severnoj Mitrovici na Kosovu. Albanci su navijali za Hilari Klinton. Doduše i Vučić je u jednoj tv emisiji rekao da je podržao Klintonovu “zato što je pametan”. Abrovi govore o tome da je čak i neke novca dao Klintonovima za kampanju, jer je pametan. Koliko je pametan, govori činjenica da je Tramp pobedio Klintonovu.

Tramp mu to nije uzeo za zlo. Pitanje je da li je to ikada čuo i video, ali nije da se nije bavio Srbima. U znak zahvalnosti što su Srbi slavili njegovu pobedu, pozvao je na hoklicu Vučića i tadašnjeg kosovskog premijera Avdulaha Hotija, koji su potpisali tzv. Vašingtonski sporazum. Ti dokumentom, između ostalog, Kosovo je pristalo da poštuje jednogodišnji moratorijum na kampanju za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Srbija da će obustaviti lobiranje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Moratorijum je produžavan i nakon roka iz sporazuma, sve do proleća prošle godine kada je Priština aplicirala za Savet Evrope. Kosovo je sporazumom pristalo da otvori ambasadu u Jerusalimu, a zauzvrat da Izrael priznao nezavisnost Kosova.

Jasno je bilo da se radi o nekoj vrsti političkog hira Trampove administracije koja je htela uoči novih predsedničkih izbora da evidentira još jedan pozitivan međunarodni skor na kontu aktuelnog predsednika. Danas taj sporazum više niko i ne pominje, ali ostalo je da je Izrael posle njegovog potpisivanja priznao nezavisnost Kosova što se svakako ne može tumačiti kao izraz zahvalnosti Srbima za podršku kojom bezrezervno kitili Trampa.

Vjerovanje u bajke

Sve ovo govori o tome da se Vašington rukovodi sopstvenim interesima, što je i normalno. Pitanje je kakav bi SAD imala interes da pozdravi Dodikove korake po pitanju nezavisnosti RS. Dodik veruje da bi ga Tramp podržao ako bi se odlučio se RS otcepi od Bosne i Hercegovine. Tramp jeste malo poremetio američku spoljnu politiku kada je osvojio mandat za predsednika, ali teško da bi SAD išle toliko daleko da bi zbog Trampa, ili Dodika, rušili Dejtonski sporazum čiji su garant sprovođenja.

Biće pre da je to verovanje u bajke koje nije strano srpskim političarima. Ovo Dodikovo verovanje u Trampa je slično onim ubeđenjima da će američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil uspeti da demokratizuje Srbiju. Jasno je da je Vučić i dalje na čelu Srbije zato što ima podršku i Vašingtona i Brisela. I nije to samo zbog Kosova, već i zbog BIH, jer Vučić nikada nije podržao Dodikovu ideju o otcepljenju i nezavisnosti RS. Barem ne javno. Vučić stalno govori o tome da Beograd snažno podržava Dejtonski sporazum i u javnosti ne pothranjuje Dodikove snove. Ovaj, međutim, ne mari mnogo i svaki put kada boravi u Beogradu iskoristi priliku da najavi nezavisnost RS.

Za predsednika RS je Tramp, verovatno, neko ko je isti kao i Vladimir Putin. Sigurno da se nada da bi i njega Tramp mogao da primi u ovalnoj sobi u Beloj kući. Čak možda bi mogao i da dobije, ako ne onaj plastični ključ od sedišta američkih predsednika, ono barem plajvaz koji bi kasnije iskoristio da potpiše akt o nezavisnosti RS. I tu se završava bajka između Trampa i Dodika.

Mnogo je Dodik potcenio i Trampa i SAD. To je uostalom njegov manir. Taj bi sa crnim đavolom napravio pakt, samo da je protiv Sarajeva, a Tramp je daleko od tog i takvog đavola. Čovek nikako da shvati situaciju, da se primiri, da krene da razmišlja o miru i prosperitetu. Potezi koje konstantno najavljuje ozbiljno bi narušili mir. Ni Vučićeva Srbija ne bi blagonaklono gledala na to, a opšte je poznato da na ovim prostorima granice se nikada nisu menjale mirnim putem. Taj mir danas treba sačuvati.

Ako već ne možemo da računamo na Dodikov racio, onda puno prava imamo da se nadamo da ta Amerika ne želi da se u BIH otkopavaju stare rane i otvore novi rovovi. A, što se Trampa tiče, dokazano je već da hoklice postavljene ispred njegovog stola nemaju nikakvu istorijsku vrednost sem dokaza poniznosti i nebitnosti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada