Krah Vučićeve politike prema Kosovu

Ponovo pričamo o sankcijama, umjesto o ubrzanom pristupanju Evropskoj uniji čitavog regiona, piše autor.

Slučaj 'Banjska' je nešto što ima potpis Beograda, u to sada više nema dileme, piše autor (Reuters)

Politika Aleksandra Vučića prema Kosovu doživljava apsolutni krah. To se najbolje ogleda ovih dana kada se rastrčao po inostranim medijima i međunarodnim skupovima ne bi li izmolio izostanak sankcija prema Srbiji, umesto da se privodi kraju sprovođenje postignutog sporazuma iz Brisela i Ohrida.

Ako je neko zaslužio sankcije, to je Vučić, i ne samo zbog Banjske. Nemoguće je uvesti sankcije njemu, a da najveći teret ne padne na građane. Umesto da se polako stavlja tačka na pregovore, mi smo bliži sukobu. Ponovo pričamo o sankcijama, umesto o ubrzanom pristupanju Evropskoj uniji čitavog regiona.

Nekoliko je nespornih situacija ovde u pitanju. Država Srbija, a svi znamo da je to Vučić, jer nijedna institucija u zemlji izuzev predsednika Srbije ne postoji, nedvosmisleno je involvirana u sva dešavanja na severu Kosova. Svako ko misli da je drugačije, taj je u ogromnoj zabludi. Slučaj “Banjska” je nešto što ima potpis Beograda i to sada više nema dileme, ili su se kosovski Srbi toliko osilili da je njih 30 krenulo u akciju oslobađanja Kosova od Albina Kurtija. To je manje verovatna teorija, jer se polako sklapa mozaik i mnogo toga je jasnije. Možda o svemu tome najviše govori pokajnički stav Milana Radoičića.

Sa 30 naoružanih ljudi se ne brani srpska nejač i živalj, to je valjda svakome jasno. Beograd možda nema direktne veze sa samim činom okršaja koji je, po svoj prilici bio neočekivan, ali sa onim što je prethodilo pre i posle same akcije itekako ima. Neko je te ljude naoružao, obukao, obučio i poslao u neku akciju. I to je jasno. Ostaje samo i dalje pitanje zašto je postavljena barikada u tri ujutru. Mnogi danas pretpostavljaju da je u pitanju bila isporuka oružja. Tako se čini. Ne dao Bog da su ti “srpski junaci” obezbeđivali neku drugačiju kriminalnu radnju. Jezivo bi bilo da su ljudi izginuli da bi Radoičić napravio još jednu terasu na Gazivodama.

Ppotkusurivanje sa Zapadom

Početak paranja Vučićeve politike prema Kosovu bio je kada je naredio, ili u najblažem slučaju, ohrabrio Srbe da onako teatralno napuste kosovske institucije. Kurti je taj poklon primio sa obe ruke, više nego zadovoljan. Srbi su ostali bez lokalnih samouprava, policije i sudstva, i sve to zbog nepostojanja Zajednice srpskih opština. Ta ZSO nije postojala dugi niz godina i pitanje je zašto se baš u tom trenutku donela takva odluka.

Druga situacija koja je Vučićevu politiku prema Kosovu porazila jesu njegove prazne rači i lažna obećanja. Koliko je samo u ovoj godini ponovio da će Srbija da brani i odbrani Srbe na severu Kosova ako se Kurti drzne da ih napadne. Srbi su napadnuti više puta i očekivali su od Vučića ono što im je obećao – da će da ih odbrani. On to nikada nije uradio, niti će. Koliko je puta samo rekao da on nije ni Milošević, ni Koštunica, ni Tadić. Ko njega, kako je rekao, neće biti kreni, stani. Ne samo da je bilo kreni, stani, već je bilo i povuci se, i to posle samo jednog telefonskog razgovora sa američkim državnim sekretarom.

Vučić, međutim, samo brani sebe i svoj opstanak na vlasti, i to je svakome jasno. Izgleda da jsu toga postali svesni i Srbi na Kosovu, i to je veliki problem. Ogromna količina oružja se nekako našla među običnim svetom. Sve varniči, sve je na ivici. Rešenje problema je skroz na drugoj strani, a od tog ishoda beži i Beograda, i Priština.

Naravno da ne treba dozvoliti da do većeg oružanog sukoba dođe, ali upravo je to Vučić obećao kada je pričao o odbrani. Niko ne žali rat. Verovatno ni on. Ali, kada neko ceo svoj politički marketing zasniva na lažima, te laži mu se na kraju olupaju o glavu. Konačno je iluzija o povratku srpske vojske na Kosovo razbijena. To je nemoguća misija. To zna i Vučić, a i narod na Kosovu.

Taj narod je žrtva Vučićevog potkusurivanja sa Zapadom u kojem on deli lekcije svetu gde godstigne. Srbi na Kosovu su odavno postali taoci kriminalnih struktura koje su na direktnoj vezi sa Beogradom. To nije nikakva tajna. Jasno je ko su svi ti Radoičići. Onakvo velelepno zdanje na Gazivodama, koje Vučićeve pristaše nazivaju vikendicom, ne stiče se normalnim poslom. U Srbiji šale i govore o tom da se, od kada su prikazani prizori te “vikendice”, povećavalo interesovanje mladih za patriotizam. Oduvek je tako bilo. Srpski patriotizam je doživeo puni krug – Od bele tehnike, do Gazivoda. I gotovo uvek je tu bio Vučić.

‘Vučić je u velikom problemu’

Utisak je da je sada i Vučićev opstanak u pitanju. Više da igra na kartu na koju je do sada stavio sve što je imao, ne prolazi. Sankcije bi, psihički, u velikoj meri građane vratilo u 90-te i sa njima se ne treba igrati, naročito pred izbore. Verovatno da bi građane Srbije više pogodilo ukidanje bezviznog režima nego bilo kakva priča o Kosovu. Takva je situacija. Guslanje o Kosovu je sve tiše, a i publike je sve manje. Kada je Kosovu u pitanju, Beograd po svoj prilici nije sposoban da nađe pravu politiku. Nijedna vlast to nije uspela, ali ova Vučićeva je, uz Miloševićevu, udarila najveći pečat kosovskoj nezavisnosti.

Vučićev opstanak na vlasti će značiti nastavak mrcvarenja Srba na Kosovu. Puštanje Radoičića na slobodu je deo dogovora i jasno nam kazuje da je on nezgodan svedok. Pitanje je koliko je veran i odan Vučiću. Verovatno i on ima neku crvenu liniju koju nije spreman da pređe zbog “srpstva”. Zato je na slobodi.

Vučić je u velikom problemu koji je sam sebi napravio. Zbog toga je i opasan, jer niko ne zna šta je sve spreman da uradi da bi opstao. Da je normalan, podneo bi ostavku kao vid odgovornosti, upravo prama Srbima sa Kosova. Ta ostavka je, međutim, još jedna iluzija koja, gotovo sigurno, neće bit tako lako razbijena.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera