Naprednjački juriš na Univerzitet

Redaju se novi članovi Savjeta visokoškolskih ustanova, a svi imaju nešto zajedničko – lojalnost Aleksandru Vučiću i njegovom režimu.

Ključ problema ne leži u naprednjačkom pritisku na ustanove, već u slabašnom otporu, u indolentnosti i nedostatku građanske kuraži kod ljudi koji čine institucije, piše autor (EPA)

Kad je u pitanju izbor članova za Savete visokoškolskih ustanova, Zakon o visokom obrazovanu Republike Srbije je jasan: “Kada je osnivač Republika predstavnike osnivača imenuje Vlada, iz reda istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede, vodeći računa o zastupljenosti pripadnika oba pola”. Čak i neobrazovani vrapci znaju da se Vlada Srbije drži zakona kao pijan plota, po tome je nadaleko poznata u zemlji i inostranstvu, pa se tim principom rukovodila i prilikom nedavnog izbora novih članova saveta univerziteta i fakulteta.

Brižljivo vagajući biografije potencijalnih kandidata, Vlada je u Savet Fakulteta političkih nauka izabrala Uroša Šuvakovića, profesora Učiteljskog fakulteta. Pored profesionalnih referenci, nameštenju je znatno doprinelo i to što je Šuvaković u Miloševićevo vreme bio generalni sekretar Mladih socijalista i službenik Državne bezbednosti, da bi potom postao predsednik udruženja „Sloboda“ koje se specijalizovalo za nemoguću misiju – odbranu lika i dela Slobodana Miloševića. Pored zasluga iz prošlosti za našu propast, Šuvaković i danas radi na istom projektu, kao deo nove naprednjačke elite, konkretno kao član Upravnog odbora Fondacije „Za srpski narod i državu“ koju je osnovala Srpska napredna stranka.

Režimski ljudi

Za člana Saveta Pravnog fakulteta Vlada je izabrala Novaka Nedića, što je sasvim razumljivo, reč je o kandidatu kog Vlada najbolje poznaje, jer obavlja funkciju generalnog sekretara Vlade. Ko će kome ako neće svoj svome. Nedić je poznat i po svojim vezama sa navijačkim grupama, pre svega “Janjičarima”. Sa vođama ove grupe Aleksandrom Stankovićem zvanim Sale Mutavi i Veljkom Belivukom (koji se kasnije specijalizovao za pravljenje ćevapa od ljudi) Nedić je vežbao gađanje na vojnom strelištu.

Sa njima je metu gađao i visoko pozicionirani pripadnik Žandarmerije Nenad Vučković Vučko, o kome je istraživački portal KRIK nedavno objavio zanimljivu priču, uz niz dokumenata, video i audio zapisa koji svedoče da je dotični službenik reda i zakona u slobodno vreme vodio i organizovao kriminalne klanove. Svojevremeno se pojavio interesantan snimak na kome se vidi Novak Nedić kako predvodi poveću grupu žestokih momaka, batinaša, jaše na čelu kolone, što je još jedan dokaz da se radi o najboljem kandidatu za narečeni Savet, jer čovek ima ekipu koja može lako da disciplinuje studente.

U Savet Filološkog fakulteta izabran je reditelj Dragoslav Bokan, nekadašnji vođa paravojne formacije “Beli orlovi”, osnovane pod okriljem partije Srpska narodna obnova. U novije vreme Bokan se ističe redovnim gostovanjima na režimskim televizijama, gde iz sve snage brani Aleksandra Vučića i sipa drvlje i kamenje na opoziciju, druge nacije i ostale neprijatelje srpstva. Zadužen je i za zvanične države proslave, pa je tako režirao godišnjicu “Oluje” i proslavu Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Nedavno se proslavio pokušajem da i od Rumuna napravi vekovne srpske neprijatelje, diskreditujući Mariniku Tepić na nacionalnoj osnovi, proglašavjući je neprijateljem srpstva i sumnjivicom, između ostalog i zato jer je studirala – rumunski jezik. Ima li bolje preporuke da takva osoba postane član Saveta na fakultetu gde postoji i katedra za rumunski jezik. Savršen izbor. Obradovaće se studenti raznih grupa, a ponajviše studenti rumunskog jezika, mada Bokan nije ništa blagonakloniji ni prema drugim nacijama i kulturama, pogotovo sa mrskog Zapada.

Studenti protiv bijelog orla

Ređaju se tako novi članovi Saveta: bivši ambasador u Rusiji Slavenko Terzić, nekadašnji funkcioneri Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković Baki i Branislav Ivković, nekadašnji lider JUL-a Ljubiša Ristić, naprednjačka funkcionerka Ivona Jevtić, naprednjačke ministarke Maja Gojković i Jadranka Joksimović, visoki funkcioner SPS-a Predrag J. Marković, razne aveti mračne prošlosti i naprednjački poslušnici. Skup raznolikih individua, ali svi imaju nešto zajedničko – lojalnost Aleksandru Vučiću i njegovom režimu. Reklo bi se da je ta odanost glavni razlog za izbor baš ovih ljudi u Savete visokoškolskih ustanova. Što bi rekla narodna izreka – dobar savet zlata vredi.

Akademska javnost za sada ne pruža veliki otpor nastojanju naprednjačkog režima da pokori univerzitet. Među malobrojnim činovima pobune izdvaja se peticija protiv imenovanja Dragoslava Bokana, koju su pokrenuli studenti Filološkog fakulteta.  “Dragoslav Bokan je nama, mlađoj javnosti, poznat kao osoba koja sa opskurnih jutjub kanala i televizija sa nacionalnom frekvencijom kao što su TV Happy i Pink, već godinama širi govor mržnje i promoviše netrpeljivost, netoleranciju i nasilje”, pišu studenti u peticiji.

Zatim navode da se dotični gospodin često bavi vređanjem nacionalnih manjina, susednih zemalja i političkih neistomišljenika, te zaključuju: “Smatramo da osoba koja truje mlade ljude mržnjom i rečnikom kojim dominiraju sramotne lične uvrede, nije etički i moralno podesna da obavlja funkciju u upravljačkoj strukturi fakulteta na kome se izučava lepa reč i kulture i književnosti na 37 jezika”.

Pitanja za razmišljanje

Studentskoj inicijativi pridružio se profesor Filološkog fakulteta dr Bojan Đorđević koji je podsetio na žestok otpor univerzitetskih profesora i studenata okupacionim vlastima 1941. godine. Podsetio je Đorđević i na snažan otpor javnosti sličnom pokušaju uzurpacije pre 25 godina, kada je došlo do masovnog protivljenja nedemokratskom zakonu koji je trebalo da potčini akademsku zajednicu.

Profesor je postavio niz pitanja nad kojima bi se valjalo ozbiljno zamisliti: “Jesmo li zaista zapali u takav amok da nam najopskurniji i najnemoralniji likovi, sa dna kace, sede u upravama beogradskih fakulteta? Je li zaista potrebno da nas naši studenti, na koje sam ponosan, uče šta treba da radimo? I sad postavljam otvoreno pitanje. Ko je taj profesor moga Filološkog fakulteta koji može da oćuti na ovakav udar na tradiciju? Da li i dalje možete sedeti na sednicama i časovima u Sali heroja, ispod frizova bivših studenata ovog fakulteta i univerziteta koji su dali život za odbranu zemlje?”

Preuzimanje odgovornosti

Za sada je organizovani otpor usmeren samo na Bokana, protiv ostalih članova Saveta nema nekih vidljivijih akcija. U demokratskim društvima građani vrše pritisak na vlast da radi zarad opšteg dobra. U hibridnim režimima poput našeg sve je naopako postavljeno – vlast vrši pritisak na institucije da rade u korist vladajuće vrhuške. Postavljanje lojalnih režimlija u univezitetska tela ima za cilj širenje uticaja na visoko školstvo i totalno podjarmljivanje i ove ustanove. Takvu taktiku slamanja institucija Vučić sprovodi od trenutka kad je došao na vlast.

Treba biti pošten i reći da ključ problema ne leži u naprednjačkom pritisku na ustanove, već u slabašnom otporu, u indolentnosti i nedostatku građanske kuraži kod ljudi koji čine institucije. Kao i svaki autokrata, Vučić nastoji da celokupan društveni život podredi sebi i svojoj družini nacional-skakavaca, ništa drugo i ne zna da radi. Na društvu, ustanovama, udruženjima, kritičkoj javnosti, pojedincima je da se odupru tom nasilništvu vlasti i da se izbore za sopstvenu slobodu. Niko slobodu nije dobio na srebrnom pladnju, svi se morali da se za nju lavovski bore, tako je bilo kroz čitavu istoriju, izuzetaka jednostavno nema.

Retko se ističe jednostavna istina da isključivo od građana zavisi kako će im izgledati društvo i država, kakve će biti institucije, da li će imati dobre obrazovne institucije, kakav će biti kvalitet zdravstvene zaštite, kakva će biti vlast, pa i kakva će biti opozicija. Ni od koga drugog to ne zavisi, samo od građana koji preuzimaju odgovornost za sopstveni život, za sebe i za druge, za društvo u kojem žive. Ako fakulteti istinski ne žele da im u Savetima sede kojekakvi Vučićevi poslušnici, to se neće ni dogoditi. Kad god je naišao na snažan otpor, Vučić je morao da popusti. Građanima Srbije je krajnje vreme da prestanu da glume žrtve i da postanu subjekti, bez obzira što im je pasivna pozicija bliža srcu, mentalitetu i navikama.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera