Predstojeća suđenja za ubistva u Srbiji bez prava na grešku

Svega nekoliko dana pre isteka zakonskog roka, Tužilaštvo u Srbiji je podiglo optužnicu protiv oca maloletnog K. K. koji je 3. maja ubio devetoro đaka i čuvara u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu. Koji dan, posle toga, podignute su i optužnice za zločin u Mladenovcu.

U trenutku kada je izvršio masovni zločin u svojoj školi, maloletni K. K. nije imao 14 godina što znači da mu se za počinjeno delo ne može suditi. Istog dana kada je sin oduzeo deset života, uhapšen je i njegov otac iz čijeg je oružja maloletni ubica pucao u školi.

Zajedno sa ocem, optužnica je podignuta i protiv majke čiji je DNK pronađen na jednoj od čaura, kao i protiv dve osobe iz streljane u koju je otac vodio svog sina da vežba pucanje. Tužilaštvo je zatražilo najveću kaznu za oca i to 12 godina zatvora.

Kada je reč o zločinu u okolini Mladenovca, kada je 4. maja U.B. (20) ubio devet, a ranio 12 ljudi, Tužilaštvo za počinitelja traži kaznu od 20 godina zatvora. Više ni ne može, jer se radi o mlađem punoletniku. Optuženi su i njegov otac, ujak i brat od ujaka iz Kragujevca.

Djeci nije mjesto u streljani

Ovaj, zločin kao i onaj u Mladenovcu od 4. maja i dalje privlači ogromnu pažnju i to ne samo javnosti u Srbiji. Istovremeno, mnoge stvari vezane za ove zločine su i dalje nejasne. Državi je najvažnije bilo da pokuša da ubedi javnost da “sistem funkcioniše”, a ništa funkcionisalo nije, niti funkcioniše danas.

Jasno je da u slučaju masovnog ubistva u Ribnikaru otac maloletnog ubice ne može da odgovara za čin ubistava koji je počinio njegov sin, ali je i dalje nejasno kako je roditelj uspeo da svoje dete dovede u streljanu i omogući mu da puca. Svako iole razumno biće se pita odakle maloletnik u streljani. Deci tamo nije mesto.

Psiholog i pedagog u Ribnikaru nisu reagovali na netipično ponašanje maloletnog ubice u ranijem periodu. Sada je otkriveno da njegov premeštaj u drugo odeljenje, koje je podnelo najveću žrtvu tokom njegovog pomahnitalog pira, bio van svake propisane procedure.

Nedavno smo saznali da su pucnjavi prisustvovala i dva studenta. Jedan od njih je video kako K. K. puca na čuvara i samo je otrčao u drugi deo škole, bez glasa, nije vikao i nije nikoga upozorio. Drugi student se našao u učionici odeljenja VII2 u kojoj je ubijeno sedam đaka. On je skočio kroz prozor i prvom prilikom pozvao policiju.

U situacijama u kojima država ne reaguje na način na koji bo trebalo, glasine caruju. Tako se sve češće pominje veza oca K. K. sa nekima od najviših predstavnika vlasti, a majka je bila je u komisiji biologa koji su zabrljali veštačenje DNK tragova nađenih na mestu ubistva karatiste Vlastimira Miloševića na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta u Beogradu. Upravo te greške u veštačenjima bile su od ključnog značaja da sud oslobodi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića kojima se sudilo za ovaj zločin, pisala je beogradska štampa.

Suđenje iza zatvorenih vrata?

Ono što u ovom trenutku posebno iritira javnost u Srbiji jeste namera da se suđenje za “Ribnikar” održi iza zatvorenih vrata, što mnogo toga dovodi u sumnju. To suđenje bi trebalo da bude barem nekakva uteha porodicama stradalih. Ono, niti bilo koja kazna, sigurno ne može da vrati decu i njihovog čuvara, ali isključiti javnost sa suđenja nije nešto što će pomoći da se iz tog ponora Srbija, kao društvo, barem malo izvuče. U nedostatku pravih i proverenih informacija, ceo slučaj dobija tabloidnu konotaciju, a žrtve tako nešto nisu zaslužile.

Ubica iz Mladenovca je u istrazi rekao da su mu sugrađani zavideli zbog toga što se družio sa poznatim ličnostima učesnicima rijaliti programa, i da je zato pucao. I ranije je bio poznat policiji, ali sve je to zataškivano, navodno zbog oca, pripadnika Vojske Srbije koji je bio veoma uticajan. Javnost u Srbiji je ubeđena da je zločin u Malom Orašju i Duboni, dan posle masakra u Ribnikaru, mogao da bude izbegnut da je država reagovala na vreme.

Umesto toga, u Srbiji je i dalje rijaliti najgledaniji program, a nasilje je sve prisutnije. Medije više zanima kako ubica uči, šta jede i kakvu komunikaciju ima sa spoljnim svetom, od toga kako da se očuva sećanje na stradale. Stradale u Mladenovcu su gotovo svi zaboravili. Zato bi ova dva suđenja morala da budu transparentna i u skladu sa zakonom kako se ne bi povele priče koje mogu da naštete, naročito, oštećenima.

Ovo je situacija kada se ne sme ni pomisliti na to da bilo ko od osumnjičenih bude zaštićen. Niko nije kriv dok sud to ne presudi i to je jasno, ali kada je reč o “Ribnikaru” i Mladenovcu nikakvi više propusti ne dolaze u obzir, bez obzira o kome se i čemu radi. Srbija je željna pravde, a tolike žrtve u ova dva zločina su dovoljna kazna za sve nas.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.