Novi talas represije u Srbiji: Nečastivi na Filološkom fakultetu

Otvara se zakonska mogućnost da država ostvaruje kontrolu nad informativnim sadržajem koji dolazi do miliona konzumenata i za stavljanje znaka jednakosti između informisanja i propagande, a univerziteti dobijaju članove saveta opskurnih ratnih biografija – izraziti primer je Dragoslav Bokan – i trenutnih angažmana.

Prve asocijacije na pomen imena novog člana Saveta Filološkog fakulteta Dragoslava Bokana su ratna biografija, nacionalističko divljanje i razbojništvo iz crnih hronika (Tanjug TV / Screenshot)

Režim Aleksandra Vučića novim talasom represije priprema Srbiju za parlamentarne i neke lokalne izbore (još nisu raspisani) koji će se verovatno održati 17. novembra, odnosno za produžetak svoje dugoročne vladavine nasiljem nad demokratičnošću i naznakama kritičke misli. Atmosfera u društvu može se porediti sa vladavinom Slobodana Miloševića, posebno tokom 1998, kada su doneti zakoni o informisanju i univerzitetu; njihovi pandani, svedočimo ovih dana, su predlog zakon o elektronskim medijima i, umesto novih represivnih paragrafa o univeritetu, izbor članova saveta fakulteta koji ima upravljačku funciju. Iza osmišljavanja oba zakona stajao je kreator posrtanja srbijanskog društva Vojislav Šešelj, Vučićev neosporni učitelj manipulacije.

Zakonom o elektronskim medijima koji će, gotovo je izvesno, Vlada uputiti Skupštini Srbije na usvajanje, ruši se Medijska strategija, doneta kao deo agende na putu ka Evropskoj uniji (dokument kakvih nema u susedstvu, donet pre dve godine pod prismotrom EU, zbog legalizovane režimske represije nad medijima); država se na mala vrata ozakonjuje kao vlasnik medija (kompanija Telekom sa većinskim državnim vlasništvom), favorizuje se javni servis i kao deo ponude kablovskih operatera (na biraču kanala), justifikuje protivzakonita kupovina televizijskih kanala koju je dosad obavio Telekom, otvara mogućnost da to i dalje čini i ostvaruje kontrolu nad informativnim sadržajem koji dolazi do miliona konzumenata. Cilj je stavljanje znaka jednakosti između informisanja i propagande, dosad ostvarivan kršenjem zakona.

Korak ka kontroli akademske zajednice

U slučaju univerziteta, pak, Vučić nije posegao za novim represivnim paragrafima, ali jeste za skandaloznim personalnim rešenjima prilikom izbora članova u savete fakulteta koji imaju i upravljačku funkciju. Neki od njih poslednjih su se godina žestoko nadmetali u udvorištvu, knjižeći državne novce i sinekure, te zagađujući javni prostor nacionalističkim i primitivnim stavovima, i održavanjem ratnog kontinuiteta mržnjom prema susednim narodima i državama.

Tako će mesta važećim zakonom rezervisana za ugledne javne ličnosti iz sveta nauke, obrazovanja, umetnosti, zauzeti perjanice Miloševićevog režima i radikalniji primerci državnog ratnog angažmana. Korak ka neformalizovanom opsadnom stanju: “Zakonom iz 1998. godine je ukinuta autonomija univerziteta. Prema njemu, neograničeni upravljač univerzitetom je bila Vlada. Ona je postavljala rektore i dekane”, ocenio je Sud časti Beogradskog univerziteta 2003.

Miloševićev režim afektivno je reagovao na loše rezultate lokalnih izbora iz novembra 1996, pogotovu na građansko-studentske demonstracije 1996/97, i donosi represivni Zakon o univerzitetu. Na univerzitetima su zabeležene “pojave, strane biću univerziteta, proistekle iz primene ovog Zakona”, konstatuje Sud časti. “Masovno prisustvo naoružanih lica na fakultetima – od pojedinih nastavnika izabranih ili radno angažovanih neposrednom primenom ovog Zakona, preko parapolicijskih odreda koji su igrali ulogu telohranitelja dekana, tukli studente u zgradama fakulteta ili fizički udaljavali nastavnike i saradnike iz fakultetskih zgrada ili ih sprečavali da u njih uđu, do prisustva redovne policije u univerzitetskim i fakultetskim zdanjima – pojave su koje nisu zabeležene u istoriji univerziteta u Srbiji”, zaključuje Sud časti.

Bahaćenje i represija u najavi

Kao da već vidimo bahatu demonstraciju moći Vučićevog režima i proverene modele primenjene represije nad neistomišljenicima u akademskoj zajednici. Profesorka Pravnog fakulteta u penziji Vesna Rakić Vodinelić, i sama otpuštena u vreme primene Zakona iz 1998, kaže za AJB da je dosadašnji izbor članova saveta zasad “pokazna vežba, jer još niko nije otpušten”. “Ideja je verovatno najpre iracionalna – hajde da ponizimo akademsku zajednicu imenovanjem onih koji tu izvesno ne spadaju. ‘Bingo’ iracionalnosti najviše je pogodio Filološki fakultet. Taj savet će krasiti članstvo Dragoslava Bokana, pronosiranog šoviniste i takozvanog gardiste Belih Orlova, koji zna da govori samo jezikom mržnje, a govor naklonosti i empatije čuva za Aleksandra Vučića. Na racionalnoj ravni, ovo bi bio pokušaj disciplinovanja pojedinih fakulteta putem finansijskih pritisaka. Naročito je to vidljivo na primeru Fakulteta političkih nauka, gde je upućena ‘udarna četvorka’ u sastavu Maja Gojković, Jadranka Joksimović, Uroš Šuvaković, Ljubiša Ristić. Brojni nastavnici FPN su kritičari ove vlasti, ali ima tamo i onih koji su joj odani. Ako manjina,odnosno predstavnici Vlade, privuku na svoju stranu bar nekoliko nastavnika, zajedno će činiti većinu. Računanje na ‘zdrave snage’ na univerzitetima u Srbiji, obično uspeva”, kaže Vesna Rakić Vodinelić.

Novi posao za Vučićevog Srbina

Prve asocijacije na pomen imena novog člana Saveta Filološkog fakulteta Dragoslava Bokana su ratna biografija, nacionalističko divljanje i razbojništvo iz crnih hronika. Stariji pamte i njegov nasrtaj na antiratni skup – mirovnjaci su palili sveće – ispred zgrade Predsedništva Srbije, kada je, praćen dvojicom nabildanih sledbenika sa jarbola strgao crni transparent sa porukom “Za sve poginule u ratu”. Taj period njegovog ozakonjenog nasilničkog “patriotizma” obeležila je i izjava o unutrašnjem neprijatelju: “Postoji opravdani strah da u bližoj ili daljoj budućnosti, pošto završimo rat sa spoljnim neprijateljem, otvorimo unutrašnji front… Moj verni pas Tigar po njuhu prepoznaje sve srpske izdajnike u Beogradu i u Bosni.“(Duga, avgust 1992.).

Tokom prvih ratnih godina bio je najpre ideolog, a potom, kako kaže, i komandant paradržavne formacije Beli orlovi, povezane sa nekadašnjim ministrom odbrane SFRJ Veljkom Kadijevićem, potom, u ratnim pohodima, i sa paravojskama Željka Ražnatovića Arkana i Vojislava Šešelja. Kratke delove njegove biografije opisao je književni podlistak beogradskog Danas Beton: “Njegovi Orlovi najpre nastupaju razigrano kada bejzbol palicama demoliraju kancelarije televizije Yutel. Sledeća akcija je upad u Direkciju za raspolaganje diplomatskim stanovima, sa čije je terase, u stilu a la Musolini, Bokan animirao prolaznike za srpsku stvar puštajući im rodoljubive pesme. Beli orlovi 1992. odlaze preko Drine, gde učestvuju u operacijama čišćenja muslimanskog življa na teritoriji opštine Zvornik. Prisutni su takođe i u operacijama oko Sarajeva, Bijeljine, Bratunca, Brčkog, Prijedora i Višegrada. Početkom 1993, Bokan skida uniformu i posvećuje se savetničkom i propagandnom radu u Bosni. U to vreme održava intenzivne kontakte sa Karadžićem, Mladićem, Biljanom Plavšić. Sa Sonjom Karadžić pokreće 1993. luksuzno opremljeni časopis Naše ideje, u kom preko tema mesijanstva, viteštva, rasizma, slovenskog imperijalizma pokušava da obnovi srpsku ‘gralsku i kosovsku’ tradiciju (Beton, oktobar 2007).”

Kum i kumče

Osuđen je 2009. na godinu dana zatvora za organizovanje razbojništva (žrtva je biznismen Tomislav Đorđević iz Bukovca, vlasnik preduzeća „Juko“). Ističe da je pred Apelacionim sudom oslobođen optužbi.

Bosansku epopeju kruniše smišljanjem imena za tamošnju paradržavnu tvorevinu, docnije dejtonski entitet sa većinski srpskim življem – Republika Srpska. “Po ideji tadašnjeg ministra informisanja Velibora Ostojića smo Sonja Karadžić, Goran Marić i ja dobili zadatak da osmislimo ime ratom odvojenog, srpskog dela BiH. I onda je došlo do te ideje zadržavanja imena Srbija u njenom drugom, ‘ska’ obliku. Pa tako nastade ‘Srpska’, koja je onda samo dobila ono ‘Republika’. Lep je osećaj biti kum jedne države, posebno ovakve kao što je naša junačka Republika Srpska.“(Glas Srpske, 11. januar 2020. )

U politički život Srbije vratio se neodmerenim hvaljenjem Aleksandra Vučića i vređanjem njegovih političkih protivnika. Najjeziviji ispad imao je 2021. na TV Happy, kada se ostrvio na Mariniku Tepić, potpredsednicu Stranke slobode i pravde, uvredama na nacionalnoj osnovi i otvorenim pretnjama.

Divljaštvo za Filološki fakultet

“Iz rumunske porodice, rumunska mama, rumunski tata, radila u rumunskoj organizaciji. Ona je naš neprijatelj, ona je nacionalni neprijatelj, ne samo ideološki i politički, i to mora da bude jasno. Moramo da definišemo ono što mora da brani srpska država”, nekažnjeno je zaurlavao Bokan.

Godinama je nagrađivan državnim poslovima, budući da mu Vučić, valjda zbog dokazanog ratnog i mirnodopskog patriotizma, poverava režiju (diplomirani je reditelj) proslava i komemorativnih priredbi, obeležavanje dana državnosti i prigodnih svečanih akademija.

Personifikuje volju, ali i suštinu aktuelne vlasti, kojoj je nasilje jedina ideologija. Sa njegovim izborom se ne slažu svi studenti Filološkog fakulteta. Neki od njih pokrenuli su peticiju protiv Bokanovog postavljenja. “Smatramo da je odluka Vlade da imenuje Dragoslava Bokana skandalozna i da taj čovek ne reflektuje na pravi način vredosti koje je potrebno promovisati među mladim ljudima“, ističe se u saopštenju dela studentskih organizacija na Filološkom fakultetu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera