Banjska i Hamas – propust ili namjera?

Oružane sukobe u Izraelu i u pojasu Gaze ni na koji način ne treba porediti, a ni stavljati u sličnu ravan. Intenzitet sukoba je neuporediv, a o broju žrtava tek da ne govorimo. Niti su Srbija i Kosovo slični Izraelu i Hamasu. Jedno je, međutim, u najmanju ruku zanimljivo kada se radi o ova dva oružana sukoba, a tiče se rada bezbednosnih službi – napadi nisu sprečeni. Ili su obaveštajne službe Izraela i Srbije zatajile, ili oba slučaja imaju rukopis tih službi.

Da je srpska obaveštajna služba potpuno neinformisana, nekako je i očekivano s obzirom ko se nalazi na čelu Bezbednosno-informativne agencije. Prvi put od postojanja te službe, na njenom čelu se nalazi lider neke političke partije, a svakakvi likovi su se menjali na tom mestu. Od kada je osnovana ta famozna državna bezbednost, OZNA, UDBA i kako se sve već zvala tokom istorije, nekako je uvek bila okrenuta ka “domaćim neprijateljima”. Oduvek je bilo važno zaštititi vlast od tih elemenata nego čuvati bezbednost države. Sigurno je da Vulin nije postavljen na to mesto da bi sprečavao terorističke napade i svaki vid ugrožavanja države sa strane, već za obračun vlasti sa političkim neistomišljenicima. Nemojmo da zaboravimo potpis te službe u mnogobrojnim političkim ubistvima devedesetih, ali ni aktuelne kombinacije te iste službe sa slučajevima poput Jovanjica, Savamala, izvoza oružja, puteva za transport raznih narkotika, uplitanje u izbore, proteste, i mnoge znane i neznane zločine.

‘Veliko uho’

I onda ogromno iznenađenje zbog dešavanja u Banjskoj. Sa nekim poput Vulina na čelu, lako je moguće pomisliti da sve to prođe mimo znanja “velikog uha”. Ozbiljna služba bi znala kakva se situacija na terenu, kakva je spremnost i rešenost “druge strane” da osujeti bilo kakav “otpor” aktuelnim vlastima na Kosovu. Na kraju je ispalo da je za sve kriv pokojni kosovski policajac koji je poginuo od eksplozivne naprave za koju je sasvim normalno da bude okačena na kamionima kojima se prave barikade na Kosovu. I onda je sve otišlo u pogrešnom smeru, a trebalo je da grupa od tridesetak naoružanih i maskirnih ljudi zauzme brda iznad Banjske i da uradi – šta?

Teško da je bilo tako, da Vulin i ekipa nisu znali zašto su se neki ljudi u uniformama uputili u sitne sate u Banjsku, kao i da ne znaju odakle im uniforme i oružje. Ono što je zanimljivo u ovoj priči jeste i to da je šef BIA, tokom ovog oružanog sukoba bio baš u Izraelu, tačnije u Jerusalimu. Pokušali su Vulina da “operu” saopštenjem da je tamo bio u službenoj poseti, a onda je iskoristio posetu i za hodočašće do Isusovog groba. Teška je to priča. Zakleti levičar, takoreći balkanski Če Gevara, obilazi Isusov grob. Zar ga politički oci nisu učili da je religija opijum za narod?

Šalu na stranu, situacija na Bliskom istoku je katastrofalna. Odmah su se pojavila pitanja kako MOSAD nije uspeo da spreči napad Hamasa. Kada se tako postavi pitanje, deluje stvarno kao bezbednosni promašaj. Pošto su to, međutim, velike i značajne službe, nije nemoguće da je ovakav napad, planiran ili ne, krenuo na vodu Izraelu da u jezivom i višestruko jačem odgovoru “pročisti” pojas Gaze, kao što je to moguće da se desi i na severu Kosova. Ovakva tumačenja se ne mogu unapred odbaciti, naročito kada je MOSAD u pitanju.

Čudni su putevi službi

Situacija na severu Kosova je takva da sve više Srba razmišlja o napuštanju svojih domova. Sa ili bez uticaja bezbednosnih službi. Svima je jasno da su Srbi ugroženiji od ekipa Milana Radoičića i Srpske liste, nego od Kurtija. U slučaju da se to desi, jasno bi bilo da bi severni deo Kosova krenuo putem kojim su svojevremeno krenuli i oni delovi Hrvatske koje su napustili Srbi. Desila bi se tzv. mirna reintegracija, pod direktnim uticajem Službe.

Čudni su putevi svih tih službi. Nikada niste sigurni ko, šta, kako i gde. Treba jasno i odgovorno postaviti pitanjem šta su Srbi hteli akcijom u Banjskoj, kao i šta je bio cilj Hamasa u napadu na Izrael. Srbija je sada, zahvaljujući Vučiću, Vulinu i Radoičiću, dovedena u predvorje, kako se to sada diplomatski kaže, kaznenih mera. Samo zahvaljujući KFORu, nije došlo do još tragičnijeg i pogubnijeg sukoba na Kosovu. U pojasu Gaze, međutim, nema Kfora i pitanje je koliko je desetina i stotina nevinih glava da sada platilo taj Hamasov napad.

Šta dalje? Jasno je da je pitanje Kosova sada u drugom planu, ali ono što ne valja po Vučića, jeste to što međunarodna zajednica, u ovom slučaju Evropska unija i Sjedinjene Američke Države imaju kapacitet da nastave da rade na normalizaciji odnosa. Drugo je pitanje da li i koliko to žele. Jasno je da će do nje, posle Banjske, doći mnogo teže, ali je utisak da je sada u mnogo lošijoj poziciji Beograd, bez obzira što se Vučić svakodnevno obraća inostranoj javnosti, a ne domaćoj, pokušavajući da je ubedi da Beograd nema veze sa svime onim što se dešavalo u Banjskoj.

Ako je verovati Vučiću, onda je Srbija doživela bezbednosni fijasko, jer prema njegovim rečima Srbija nije znala, niti je na bilo koji način učestvovala u onom što se dešavalo u Banjskoj. Skoro tri nedelje od sukoba na severu Kosova mnoga pitanja su i dalje bez odgovora. Zvanični Beograd samo odgovara podrškom Vučiću na sve ono što Priština prezentuje kao dokaz. Ovakvo ponašanje u velikoj meri govori o tome da nema tog hodočašća koje može da pomogne Vučiću, a i Vulinu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.