Neprimjereno poređenje Srba sa Galima
Niti je Srbija slobodna, niti su Srbi Gali, a najmanje je Vučić neko ko bi mogao da se okarakteriše kao slobodni lider, pa još i jedini u Evropi.
Kažu neki umniji ljudi da je najveći stepen laganja onaj kada lažov počne da veruje u sopstvene laži. Veći deo Srbije živi u lažima koje im deset godina unazad svakodnevno servira aktuelna vlast. Jedna od njih je da je Srbija jedina slobodna zemlja u Evropi, i da je Aleksandar Vučić jedini slobodni lider na kontinentu.
Vučić je na sve to dodao lični pečat i sebe predstavio kao nekoga ko se rodio kao mali, slobodni lider, Srbe kao Gale, a Srbiju kao zemlju Asteriksa o “Obiliska”. U toj njegovoj fantazmagoriji, simpatični debeljko koji je kao mali upao u kazan sa čarobnim napitkom i tako dobio ogromnu snagu, nije Obeliks, već “Obilisk”. Zanimljivo je da u toj svojoj maštariji, Vučić nije sebe uporedio sa Drmatorixom, vođom slobodnih gala, već je pomenuo Asteriksa i “Obiliska”. Verovatno, kao mali, nije čitao svetski poznati strip, remek delo Renea Gosinija i Albera Iderzoa, “Asterix”, jer predsednik Srbije nije poznat po lapsusima. Više je poznat po neistinama kojima truje svet oko sebe decenijama unazad.
Vučić je ubeđen da je Srbija slobodna zemlja, da je on predsednik koji je na izborima izabran slobodnom voljom građana, i da je prosto obožavan poput Boga. Ta verovanja pospešuje čitava armija poslušnika koja od jutra do mraka gostuje po televizijama i govori o tome da je on jedan jedini, da niko nije tako pametan, tako slobodan, tako lep i tako hrabar. Na sve to, aktuelna premijerka Ana Brnabić je dodala da je “najpismeniji od svih nas”, jer je za razliku od nje, koja zna da je “Albin Kurti lud i neuračunljiv” Vučić jedini provalio da iza kosovskog premijera stoji neko mnogo jači i moćniji i da ima, upravo, podršku pojedinih svetskih sila. Premijerka nije objasnila kakvu vezu ima pismenost sa “otkrićem” da iza Kurtija stoji neka moćna svetska sila, ali posle godina i godina uzaludno provedenih na mestu premijera ukapirala je i ona stanje stvari na terenu.
Čarobni napitak
Vučić je toliko ubeđen da su Srbi Gali da je izjavio da bi srpske snage, vojska i policija, “kao metlom počistili Albance na severu Kosova” i da kosovskim Albancima ni Sveti Petar ne bi pomogao. Možda je Vučić, u međuvremenu, poverovao u to da je pronašao čarobni napitak koji će tako nešto da omogući. Nije nemoguće, jer je već otkrio zlato i svašta nešto po Srbiji, pa što ne bi otkrio i taj galski čarobni napitak. Ono što je problem, koji još nije rešio, verovatno je to što taj napitak ne deluje na NATO, ali ko zna, možda Vučić nađe nekog boljeg druida od Panoramixa.
Da je Srbija slobodna zemlja kakvom je Vučić prikazuje, organizovala bi Euro Pride kako dolikuje nekome ko je sam tražio da bude domaćih te manifestacije. Umesto toga, na dan Euro Pride, morao je američki ambasador Kristofer Hil da se rano zorom sastaje sa Vučićem i omogući kakvu takvu šetnju. Isti akter je morao mirnim glasom da saopšti da je “vreme da se barikade sa severa Kosova povuku”. Rečeno, učinjeno. Barikade su povučene bez da je Zajednica srpskih opština na Kosovu formirana. O slobodi medija, društvenom dijalogu, prisustvu opozicije u medijima, da ne govorimo
Na struni u uticaj ruskog ambasadora Aleksandra Bocan Harčenka na tokovo vođenja politike u Beogradu. On to čak i ne krije, već javno poziva Beograd da ne učestvuje na međunarodnim skupovima. Očigledna je “sloboda” Srbije sa Aleksandrom Vučićem.
Da je lider, neko bi rekao gospodar, Srbije, nesporno jeste. To naročito pokazuje u komunikaciji sa sebi podređenima. Nipodaštava ih, proziva, vređa, a onda ih obasipa funkcijama kojih su nedostojni. Složićemo se da to nije karakteristika Gala iz poznatog stripa.
Bajka i tragedija
Jedina sličnost sa Galima, i to ne direktna, ogleda se u onoj sceni na kraju stripa kada Gali proslavljaju pobedu, a mučeni seoski bard Harmonix biva svezan i zapušenih usta zakačen za drvo da ne bi pevao i svojim “umećem” maltretirao sunarodnike na veselju. Gali zapušavaju usta svom bardu, jer ne ume da peva, a Vučić zapušava usta svakome ko pokuša da slobodno iskaže svoju misao.
Na osnovu svega izrečenog, jasno je da poređenje Srbije sa, pre svega stripom Asterix, u najmanju ruku je neprimereno. Niti je Srbija slobodna, niti su Srbi Gali, a najmanje je Vučić neko ko bi mogao da se okarakteriše kao slobodni lider, pa još i jedini u Evropi.
On je do Gala, između ostalog, došao i zbog toga što se hvali kako nije uveo sankcije Rusiji. To je, po njemu, dokaz slobode jedne države. Ova tvrdnja je, na žalost, toliko pogrešna kao i kompletna politika Aleksandra Vučića. Upravo je neuvođenje sankcija Rusiji dokaz da je Srbija u vazalskom odnosu prema toj zemlji. Rusija čini Srbiju neslobodnom zemljom, jer je ucenjuje sa mnogim stvarima, od energetike pa sve do politike. I čvrsto je drži u svojim kandžama. Sve dok to bude trajalo, Srbija neće biti slobodna. Teško da će i posle toga biti sa Vučićem i sa Zapadom koji mu diše za vratom.
Da je hteo da bude simpatičan, ali i realan, Vučić je trebalo da se uporedi sa nekim drugim imaginarnim likom, a ne sa Galima. Viši bi mu leglo poistovećivanje sa Pinokijem. I on je simpatičan, nije negativac, i imaju veliku sličnost. Pinokio kada slaže raste mu nos, a Vučiću rejting. Ako već nije vičan stripovima, bajke su mu sigurno mnogo bliže. Uostalom, njegov život od 2012. godine se i pretvorio u bajku, a životi mnogi drugih u tragediju.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.