Odbrana nepostojećeg srpskog genoma

Na svu muku koja se navrzla na Srbiju, nedavno se još jedan gusti i tmurni oblak zakačio za nebo iznad nje. Kao da nisu dovoljni problemi sa Kosovom i upornim odbijanjem da uvede sankcije Rusiji, već je na sve to sada napadnut srpski gen. Da, srpski gen je u opasnost, a ako je verovati jednom profesoru medicinskog fakulteta, onog što je za korona virus rekao da je najsmešniji virus na svetu i da ga ima i na Facebooku, nad srpskim narodom se sprovodi – genocid.

Srbija, poput mnogih drugih zemalja, ima problem sa natalitetom. U opticaju je nezvanična brojka od čak 400.000 parova koji ne mogu da imaju decu, odnosno svaki treći par. Država je unazad godina pomagala mladim parovima do tri besplatne vantelesne oplodnje, međutim, ni to nije drastično pomoglo rešavanju problema. Za to vreme mnogi parovi iz Srbije po potomstvo su odlazili najviše u Prag, a slabije u Solun i Sofiju. I češće su se vraćali sa uspešno obavljenim poslom nego što je to bio slučaj u Srbiji.

Sporni materijal iz zemlje koja nije priznala Kosovo

Caka je bila u donaciji. U Srbiji je do skoro donacija bila nedozvoljena. Donacija podrazumeva da u slučaju da žena nije u mogućnosti da “proizvede” jajnu ćeliju za proces VTO (vantelesne oplodnje), onda klinika uzima doniranu jajnu ćeliju i obavi VTO. Slično je i ako je muškarac u problemu. Srbija je sada dozvolila donaciju, ali još nije sredila svu potrebnu regulativu koja bi regulisala taj proces i moguća je VTO sa doniranim materijalima iz Španije.

Dežurni dušebrižnici, uglavnom sa desnog i nacionalnog spektra, skočili su ko opareni posle ovakve informacije i jasno i glasno osudili nameru države da na ovaj način poveća šansu parovima koji su u problemu da dođu do potomstva. Sporan im je taj “španski materijal”, odnosno jajne ćelije i spermatozoidi iz Španije. Kao olakšavajuća okolnost nije uzeta čak ni činjenica da sporni materijal dolazi iz “prijateljske zemlje, koja nije priznala nezavisnost Kosova”.

“Ko je odobrio da se uvoze jajne ćelije i spermatozoidi iz Španije i iz sveta?! Ja stvarno ne znam više, da li krivična prijava, pištolj ili motka? Ja apelujem na ove naše žene nesrećne… Da l’ ste normalni da uvozite jajne ćelije iz Španije, čije jajne ćelije, ko je to doneo odluku, koji je to etički odbor odobrio? To je biocid, to je uništenje jednog naroda, to je genocid! Ima to neko Srpsko lekarsko društvo, neka komora, šta bre ne rade”, zapitao se jednoga dana na televiziji poznati doktor i univerzitetski profesor, gore pomenuti Branimir Nestorović.

A da ga uvezu iz Rusije, dok joj nismo uveli sankcije?

Dok se on poziva na motke, Pokret Dveri se zabrinuo da bi taj “uvezeni” materijal mogao da promeni “srpski genom”. Da ne zalazimo sada u dubine stranačkog saopštenja ove političke organizacije, suština je u tome da ne treba Srbe nikako mešati sa nekim nepoznatim materijalima muškaraca i žena iz Španije, a kasnije i iz Danske. Na stranu to što je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je da srpski genom ne postoji i da se priprema projekat koji će konačno razbiti mit na ovu temu.

Istoriju Srbije, kao i mnogih drugih država i naroda, obeležili su mnogobrojni ratovi, mešanja, migracije i teško da danas možemo da govorimo o čistom srpskom genomu, čak i da postoji. Dovoljan je podatak da je veći deo današnje Srbije bio pet vekova pod Turcima, pa ozbiljno razmisliti o primedbama na atak na srpske gene iz Madrida i Kopenhagena. Da je do Dveri i profesora Nestorovića, možda bi manje buke bilo kada bi Srbija uvezla taj potreban materijal iz Rusije, dok još nije uvela sankcije.

Omogućavanje donacije u procesu VTO predstavlja ogromno povećavanje šanse za potomstvo parovima u Srbiji koji su iskoristili sve što su mogli i nisu uspeli. Taj proces u nekim privatnim klinikama u Pragu nemoguće je obaviti bez blizu 10.000 evra. To nije samo VTO proces, već podrazumeva i troškove puta i boravka u inostranstvu, nabavku neophodnih lekova i svega onoga što prati ovu priču. Veliki broj parova sa prostora našeg regiona uspelo je da reši problem steriliteta upravo na ovaj način, i to baš u Pragu, jer je “donacija” dozvoljena. Nekako deluje nelogično da profesor Nestorović nije upoznat sa ovom vrstom mešanja gena, barem kada su građani Srbije u pitanju.

Kakva će djeca biti najviše zavisi od roditelja

Ovo su opasne ideje, koje realno nemaju vezu sa normalnošću. Tih nekoliko stotina hiljada parova koji ne mogu da imaju decu sigurno neće da odbace svaku, pa i najmanju, mogućnost ne bi li se ostvarili kao roditelji. Ta beba koja bi se našla u stomaku žene koja godinama luta od klinike do klinike polako gubeći nadu biće dete te žene i njenog partnera, a ne nekog Španca.

Na svu sreću, ideje Dveri i Nestorovića nisu zaživele i Srbija će krenuti u ovaj proces. Deca su naša najveća radost i sreća. Za njih živimo i zbog njih se borimo. Dobre dece nikada dosta, a kakva će deca biti najviše zavisi od roditelja. Ako su roditelj dovoljno jaki i mudri da decu sačuvaju od pogubnih politika, nema tog gena koji će im omogućiti “čistotu” zbog koje bi se drugima gledalo u zube uz pitanje: “Od kojih si ti?”

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.