Talasi bankrota zapljuskuju Njemačku

Već četiri meseca Nemačka ne dobija ni kubik gasa iz Rusije, a srčani zagovornici gasnog kažnjavanja Putinove invazije na Ukrajinu seire u javnim istupima nad onima koji su govorili da se Nemačka ne može preko noći osloboditi svoje zavisnosti od ruskih energenata. I zaista, udeo uvozenog ruskog gasa u nemačkoj nabavci ovog energenta se sa više od 64 odsto u maju 2021. godine sveo na nulu još u septembru prošle godine.

Istovremeno udeo norveškog i holandskog gasa sa po 18 odsto porastao je na 42 i 29 odsto, dok je udeo “ostalih zemalja” sa bezmalo nule skočio na četvrtinu ukupno nabavljenog gasa u Nemačkoj. U izveštaju Savezne agencije za mreže, pod terminom “ostale zemlje” navode se Belgija, Francuska ili Austrija pre kojih je do Nemačke došao gas, a očigledno je da je preko ovih zemalja samo dopreman tečni prirodni gas kupljen od SAD-a i zalivskih zemalja, poput Katara.

Ali, ono što se glasno prećutkuje jeste – cena. A cena, koju plaćaju privreda i domaćinstva, višestruko je veća nego prošle godine, iako se u međuvremenu na berzama cena gasa vratila na nivo pre ruskog napada na Ukrajinu. Štaviše, ono što se još više medijski zanemaruje jeste to da je izbacivanje ruskog gasa iz nemačkog energetskog miksa delom za posledicu imalo i rast broja nemačkih firmi, koje su proglasile insolventnost.

Među nesolventnim firmama ima i nemali broj onih koje postoje više od 150 godina, uspešno u tome periodu preživljavajući brojne ekonomske turbulencije i ratove. Stoga se deo javnosti pita da li Nemačkoj bez ruskog gasa i usred inflacije, skoka bankarskih kamata i poremećaja u lancima dopremanja sirovina sledi – deindustrijalizacija.

Sve je počelo od pandemije

Analiza Leibnizovog instituta za ekonomska istraživanja u Halleu navodi da je u 2022. broj stečaja na relativno niskom nivou, budući da ih upoređuje sa prethodne dve pandemijske godine, koje su mnoge biznise oterale u bankrot uprkos finansijskoj pomoći koja je stizala od države. Konsultantska kompanije Falkensteg u svojoj analizi navodi da su stečaji u 2022. porasli za trećinu u odnosu na prethodnu godinu, ali da odgovaraju nivou pre pandemije.

Iako konsultantni optimistično tvrde da na vidiku još nije talas nelikvidnosti, već da je u pitanju samo “blagi uzlazni trend”, simptomatično je da su u poslednjim mesecima 2022. dramatično porasle prijave nesolventnosti firmi u odnosu na isti period prethodne godine. Konkretno, broj prijavljenih stečaja je porastao čim je ukinuta pandemijska mera kojom je privremeno obustavljena obaveza pokretanja stečaja u slučaju prezaduženosti ili nelikvidnosti, ali i čim je stupila nova mera nemačkih vlasti, koja nelikvidnima omogućava da sa poveriocima ranije dogovore otpis dugova.

Nelikvidnost je najčešće prijavljivana u građevinskoj industriji, sektoru maloprodaje, potom među dobavljačima automobilske industrije, ali i u zdravstvenom sektoru gde je nekoliko velikih klinika podnelo zahtev za stečajem.

Asocijacija trgovaca procenjuje da je prošle godine zatvoreno 16.000 radnji, kao i da će se ovaj trend nastaviti. A posebno teška vremena su došla za trgovine obućom u Nemačkoj, budući da su insolventnost proglasile firme i brendovi kao što su Geortz, Klauser i Salamander, koji imaju status firmi sa tradicijom budući da, primera radi, Salamander postoji već 117 godina.

Ono po čemu se razlikuju prošlogodišnji bankroti nemačkih firmi u odnosu na one prethodnih godina jeste to da se sada na tim neslavnim listama sve češće pojavljuju imena kompanija koje postoje 100, 125, 150 ili čak 175 godina. Dakle, firme sa tradicijom, koje su pregurale brojne finansijske turbulencije, krize pa čak i svetske ratove, firme koje su Nemcima prepoznatljive jer njihove proizvode svakodnevno koriste i kupuju.

Pregurali ratove i krize, ali ne i rast cijena gasa i sirovina

Samo koji dan pred Božić stečaj je proglasio u Nemačkoj poznat proizvođač bicikala Prophete, osnovan još 1908. godine. Ovaj proizvođač, čiji bicikli i delovi za bicikle su bili vrlo dobro poznati zahvaljujući tome što su se prodavali u nemačkim najvećim lancima supermakreta Aldiju i Lidlu, proglasio je insolventnost i svoje ćerke-firme Cycle Union. Iako stečajni upravnik kao razlog za stečaj navodi to što zbog sajber-napada proizvodnja nije radila nekoliko nedelja, kao i da je neočekivano došlo do slabog poslovnog razvoja firme, analitičari u stečaju ove kompanije poznate po pouzdanim dvotočkašima vide još jednu žrtvu toga da je energetska kriza usledila odmah nakon pandemije.

Naime, nakon pandemijom poremećenih i znatno usporenih lanaca dopremanja sirovina i opreme, usledila je je obustava dopremanja sirovina iz Rusije, ogromni skok cena struje i gasa, kao i opšte inflacije. Sve to je imalo ogromnih posledica na brojne nemačke kompanije.

Nije još jasno da li će biti nastavljena proizvodnja i isporuka bicikala, ali stečajni upravnik navodi da oko 280 zaposlenih Prophetea i 170 njih u Cycle Unionu ne moraju da brinu za plate do kraja narednog meseca.

A među firmama, koje su proglasile insolventnost, kao da su se utrkivale “firme-stogodišnjaci” ko će stariji da dođe na neslavnu listu. Tako je stečaj proglasila građevinska kompanija Wolff Hoch und Ingenieurbau, stara 125 godina. Tu je i 130 godina star proizvođač slatkiša Bodeta Suesswaren, potom 147 godina star čuveni proizvođač obuće Goertz, pa 156 godina star proizvođač automobilskih delova Borgers, kao i nemački proizvođač sapuna Kappus, koji posluje već 170 godina.

Iako bi za nemačke bankrotirane “stogodišnjake” mogla da važi Tolstojeva parafrazirana rečenica da je “svaki nesrećni bankrot, nesrećan na svoj način”, sudbina proizvođača konditorskih proizvoda Bodeta iz istočnonemačke pokrajine Saksonije-Anhalt je simptomatična.

Kao razloge za insolventnost Bodeta Suesswaren je prijavila drastično veće cene energenata, koji su im potrebni za njihovu energetski intenzivnu proizvodnju, ali i to da je proteklih meseci došlo do svojevrsne eksplozije cena važnih sirovina. Tako je cena glukoze utrostručena, a znatno je poskupeo i materijal za pakovanje.

I dok je ovaj proizvođač bombona i dražeja našao investitora koji će ga spasiti potpune propasti, čuveni proizvođač sapuna Kappus i dalje nije našao investitore koji će mu svežim kapitalom omogućiti opstanak, koji su mu ugrozili skok cena energenata, sirovina i ostalih materijala, ali i zagušenje u snabdevanju tržišta. Stoga stečajni upravnik pokušava da spasi Kappus tako što će restrukturisati ovu kompaniju, koja je godišnje proizvodila više od 260 miliona sapuna.

Kratak je put do ‘muzeja industrije’

Stručnjaci sumnjaju da će doći do velikog talasa stečaja, ali da će se broj stečaja rasti kao “stalni porast vodostaja”. Doduše, ogromni talas nelikvidnosti je sprečila država koja je, primera radi, prvo dokapitalizovala, a potom nacionalizovala najvećeg nemačkog uvoznika gasa Uniper, upumpavši na desetine milijardi evra kako bi sprečila insolventnost ove kompanije.

Federacija nemačke industrije (BDI) je pre nekoliko meseca upozorila na “veliku recesiju”, budući da je u njihovoj anketi, u kojoj su učestvovale 593 firme, više od trećine navelo da im zbog visokih cena energenata preti propast. Sve to u delu nemačke javnosti pokreće debatu o tome da li odvikavanje od ruskog gasa zapravo Nemačku vodi ka deindustrijalizaciji.

S druge strane, konsultanti i ekonomski stručnjaci su mnogo optimističniji, ukazujući da se uprkos svemu nemačka privreda prošle godine pokazala žilavijom i otpornijom nego što se očekivalo, jer je uprkos ratu u Ukrajini i energetskoj krizi zabeležila rast od 1,9 odsto. Zbog toga, ekonomski stručnjaci tvrde da “neće biti duboke recesije”.

U to, međutim, nisu previše uvereni predstavnici nemačke veoma razvijene hemijske industrije, kojoj je gas jedna od glavnih sirovina u proizvodnji. Prvi čovek nemačkog hemijskog giganta BASF je ukazivao da su „jeftini ruski energenti osnova konkurentnosti naše industrije“ te da bi prepolovljavanje uvoza ruskog gasa za njih bila “katastrofa”.

U trenutku kada se uvoz ruskog gasa sveo na nulu, prvi čovek nemačkog Udruženja hemijske industrije Wolfgang Grosse Entrup upozorava da skupi energenti ozbiljno ugrožavaju konkurentnost cele Nemačke te da “korak od vodeće svetske industrijske nacije do muzeja industrije nikada nije bio tako mali”.

Kada se na cenu gasa doda inflacija, poremećaji u lancima snabdevanja sirovinama, poluprovodnicima i čipovima, kao i povećanje bankarskih kamata na kredite, raste broj onih koji se plaše toga da će doći do posrtanja industrijske proizvodnje u najjačoj evropskoj ekonomiji.

Međutim, predsednik Nemačkog instituta za ekonomske istraživanja u Berlinu, Marcel Fratzscher, tvrdi da četiri razloga jasno govore protiv teze da Nemačkoj preti deindustrijalizacija.

Kao prvi razlog on navodi to da nema velikog otpuštanja radnika i talasa bankrota u velikoj industriji, već uglavnom među manjim firmama u sektoru usluga. Drugi je taj da najveće nemačke kompanije, koje su predstavljene u berzanskom indeksu DAX, beleže rekordne profite. Treći je da je, uprkos krizi, situacija sa porudžbinama dobra te da globalna kompetitivnost nemačke industrije nikad nije bila zasnovana na niskim cenama, već pre na specijalizovanosti i visokom kvalitetu proizvoda, što se ne menja preko noći. A kao četvrti razlog navodi to da je industrija dobila ogromnu pomoć države i to 350 milijardi evra u toku pandemije i većinu od 200 milijardi namenjenih za ublažavanje energetske krize.

Prema oceni Fratzschera, industrija kao kičma nemačke ekonomije je sada ugrožena, ali ne zbog visokih cena energenata, već zato što je prespora u svojoj ekološkoj i digitalnoj transformaciji.

Ono što je očigledno, opstaće samo oni koji su spremni na velike promene u svom poslovanju. Ostali će upasti u “narastajući vodostaj” bankrota za koji ekonomisti tvrde da neće izazvati poplavu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.