Da li je Brazil našao vakcinu za pandemiju trampizma?

Žair Bolsonaro nije predao lentu novoizabranom predsedniku Brazila Lula da Silvi. Umesto da se pridržava tradicije prilikom svečane smene na vlasti, on je otputovao u Orlando i privremeno se nastanio vrlo blizu Diznilenda.

Samo nedelju dana pošto je u prisustvu oduševljene mase od 300.000 Brazilaca Lula da Silva, levičar i socijal demokrata, ustoličen u predsednika, radikalna desnica je prikupila svoje sledbenike i po vašingtonskom receptu od 6. januara (pre dve godine) nasilno upala u kongres, vrhovni sud i predsedničku palatu. Sve tri zgrade nalaze se na skveru Tri moći u Braziliji, gradu koji je za potrebe nove prestonice, modernistički projektovao čuveni Oscar Niemeyer.

Puč je u Brazilu osujećen, svetski lideri su osudili rušilačko nasilje nad demokratskim pravilima igre…

I eto, dve godine od napada na Kapitol hil, kada je Donald Tramp odbio da prizna rezultate izbora i pred inauguraciju novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena, podstakao masu da ruši ono što je teškom mukom izgradjeno, remake ovog distopijskog filma se dešava u najvećoj i ekonomski najjačoj zemlji južne Amerike.

Bolsonaro ili Tropski Tramp, smatran je dvojnikom bivšeg američkog predsednika. On se tim nadimkom ponosio i rado ga je nosio. Otvoreno je širio laži i strah. Od vakcina, od homoseksualaca, od obojenih, od starosedelaca, od demokratije, od institucija, od okupatora, od bezbožnika… I pre svega od “crvene apokalipse”.

Tramp je govorio da demokrate nameravaju da kubanizuju zemlju i da će Amerikanci, dođu li crveni na vlast, jesti pacove i preturati po kontejnerima.

Tradicija olovnih vremena

Njegov dvojnik je shodno tropskoj raskošnoj prirodi, bio još maštovitiji: Izmišljao je krokodile umesto ljudi, odrekao bi se svoga sina, ukoliko bi se on zagledao u muškarca… Ali je istovremeno prizivao tradiciju olovnih vremena, krvavih latinoameričkih vojnih diktatura koje su uz pomoć Vašingtona pučevima dolazili na vlast kad god je zapretila “opasnost od komunizma”. Bolsonaro se zaklinjao u vojsku koja će sprečiti “crvene” da preuzmu vlast i uspostaviti rad, red i mir. Demokratiju je potcenjivao, uzdao se da će je vojnička čizma pregaziti i poništiti, kad god to zatreba.

Od evropskih lidera koji su odmah osudili vandalizam nad sve tri grane vlasti, čini se da je premijer Španije, Pedro Sančes bio konkretniji kad je u pitanju evolucija ovog dogadjaja. Za pridobijanje pristalica ultradesnica sistematski koristi laž, potom uvrede i verbalno nasilje kako bi zatrovala suživot i odnose među ljudima i najzad izvodi napad na demokratske institucije, kaže Sančes, uz ocenu da je napad u Braziliji gotovo “u milimetar” kopija rušilačkog atentata na Kapitol hil pre dve godine.

Kada bi se geografski preciznije analizirale te “milimetarske sličnosti” moglo bi da se dodje i do razlika između ova dva paralelna događaja. Bolsonaro je uoči prenosa vlasti odleteo sa porodicom u Orlando, i tamo, u saveznoj američkoj državi čiji stanovnici najmasovnije podržavaju trampizam, nekoliko kilometara od Diznilenda iznajmio kuću. On se, kažu, nada da će izbeći sudsko gonjenje tako što će se nastaniti za stalno u Italiji, odakle potiču njegovi pradedovi. I gde je na vlasti prva vlada ultradesnice od sloma fašizma i kraja Drugog svetskog rata. Bolsonaro bi, bude li mu se ostvarila želja, živeo u zemlji u kojoj vlast promoviše ksenofobiju prema migrantima, svim ljudima drugih rasa i boje kože i različitih seksualnih opredeljenja.

Trampova rezidencija Mar a Lago udaljena je od Bolsonarovog privremenog boravišta više od 200 kilometara, a bivši predsednik SAD očekuje da će biti predsednički kandidat republikanaca na izborima 2024. To i nije nemoguće, budući da se nekadašnja kolevka moderne demokratije i široke promocije ljudskih prava svakog dana suočava sa masovnim sledbenicima Donalda Trampa i njegovom idejom da ponovo od Amerike  po svojim uzursima napravi “veliku moćnu zemlju” (MAGA –Make Amerika Great Again). A to bi moglo da se desi, po zamisli ovog milijardera, samo ako se izgrade neprobojni zidovi na granicama SAD, zabrani ulazak muslimana u zemlju i maksimalno smanji broj latinomigranata i “ostalih narkodilera i razbojnika”.

Tvrdnje o pokradenim izborima

Tramp je pre dve godine, samo sat pre upada u Kapitol hil, pozvao svoje sledbenike ispred Bele kuće da krenu ka kongresu. Da masa stigne od Bele kuće do Kapitola, potrebno je možda pola sata lakog pešačenja.

Bolsonaro je iz Floride osudio nasilne upade, istina blago.

Obojica su potstakli revolt svojih pristalica tvrdeći lažno i bez ikakvih dokaza da su izbori pokradeni.

Tropski Tramp godinama govori o tome da je izborni sistem prevara, čak je tvrdio da je pokraden kada je 2018. on dobio izbore.

Ovo što se dogodilo u Braziliji bila je neka vrsta hronike najavljenog puča jer Bolsonaro već nekoliko meseci nagoveštava da neće priznati izbore ukoliko se pokaže da ih je izgubio.

Nezavisne analize ekspertskih grupa i institucija zaduženih za ispitivanje regularnosti izbora ne ukazuju na bilo kakve  prekršaje u izbornom procesu. Naprotiv, otkako je u Brazilu uvedeno elektronsko prebrojavanje glasova, nije bilo ozbiljnijih neregularnosti niti prevara u izbornim ciklusima.

Dobar deo svog predsednikovanja Bolsonaro je posvetio zapaljivoj metodičnoj kritici demokratskih institucija, optužujući ih da su krivci za kriminal i korupciju u zemlji. Kao što je Tramp krivicu svaljivao na “duboku državu”, a spoljnu politiku nazivao ustajalom močvarom, Bolsonaro je ubedjivao narod da se protiv njega i zemlje kuje zavera, da sudstvo drže prevaranti, da klimatske promene ne postoje i da bi zabrana krčenja Amazonije dovela narod do siromaštva, što je i cilj međunarodnih konspiratora i domaćih izdajnika.

Spas iz “kandži komunizma”

Po mišljenju pojedinih latinoameričkih analitičara, ono što se dogodilo u Braziliji bilo je donekle predvidivo i tokom dužeg vremena ga je najavljivala neofašistička desnica. Tako Atilio Boron, argentinski  marksista, profesor političkih nauka u Buenos Airesu smatra da bolsonaristi nisu bili voljni da se Lulina inauguracija u novog predsednika Brazila završi u miru i redu.

Po ovom profesoru, Bolsonaro se kladio na vojni udar, zbog čega je mobilisao masu da udara na vrata kasarni i “optužuje vojsku za kukavičluk jer nije izbavila zemlju iz kandži komunizma”. Boron podseća da se isto to dešavalo u Čileu, u poslednjim mesecima vlade demokratski izabranog levičara Salvadora Aljendea.

Recept je, kaže on, isti “made in America”: mobilisati deo “civilnog društva”, pobediti na ulicama, ubrzati vojnu intervenciju i rušiti nepoželjnu vlast.

Za one koji pate od amnezije, a ta bolest je danas jako raširena širom sveta, vredi podsetiti da je Salvador Aljende bio prvi izabrani socijalistički predsednik u demokratskom Čileu. Od 1970. do 1973. zacrtao je nacionalizaciju velikih industrijskih kompleksa, masovno obrazovanje, poboljšanje životnog standarda radničke klase. Sudario se sa desničarskim partijama koje su držale kontrolu u Kongresu.

Danas se zna da su 11. septembra 1973. vojne trupe, koje je podržala američka CIA, opkolile predsedničku palatu i da je Aljende kasnije tog dana, ne želeći da se preda, po svoj prilici izvršio samoubistvo.

General Pinoče zaveo je vojnu diktaturu u kojoj su, pod izgovorom borbe protiv komunističkih uzurpatora, počinjeni mnogi zločini nad stanovništvom. Moglo bi se ići čak tako daleko, pa reći da se svojevrsni trampizam podržavao kao izvozni proizvod i pre Trampa.

Među stradalima u Pinočeovim čistkama je i otac Mišel Bašele, general koji se nije slagao sa pučistima. I Mišel Bašele je mučena u ilegalnom logoru, ali je igrom slučaja uspela da sačuva živu glavu i mnogo godina kasnije bila je predsednica Čilea, a do pre neki mesec vodila je Visoki komesarijat za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

Novi ružičasti val

Latinska Amerika puna je takvih dogadjaja iz bliske prošlosti. I Dilma Rusef, predsednica koja je posle njegovog drugog mandata nasledila na izborima funkciju Lula da Silve (2011), bila je mučena tokom dvogodišnjeg boravka u kazamatu brazilske vojne hunte.

Kasnije u drugom predsedničkom mandatu, nad njom je izvršen kongresni puč, bez ikakvih dokaza da je oštetila državni budžet. Po medjima se špekulisalo da je i Vašington umešao prste u smenjivanje Dilme Rusef, kao i još nekoliko levičara u pojedinim zemljama Latinske Amerike.

Danas se mnogo govori o novom ružičastom talasu u Latinskoj Americi, jer su na predsedničkim izborima u Peruu, Kolumbiji i Čileu i sada u Brazilu pobedili levičari.

Peruanski predsednik, seoski učitelj Pedro Kastiljo, već je dospeo u zatvor, a da nije proveo ni godinu dana na čelu zemlje. Proglašen je za diktatora, zato što je sprečio treće uzastopno glasanje za njegovu smenu, raspustivši Kongres. Bila je to najkraća diktatura u istoriji sveta, trajala je sat-dva, dok ga nisu sproveli na robiju i optužili za pobunu zbog čega mu preti kazna od najmanje deset godina.

Sve do pre neki dan, sa optimizmom se gledalo na novi ružičasti talas koji je zapljusnuo obale Južne Amerike. Svet je zaokupljen ratom u Ukrajini, Putinovom agresijom, energetskom krizom, na globalu se vode debate o tenzijama između Kine i SAD, mnoge zemlje strahuju zbog prebukiranog  zdravstvenog sistema, zabrinute su zbog recesije izazvane pandemijom COVID-19, protesti zbog klimatskih promena uzeli su maha…  Nema se vremena za ozbiljnije razmatranje levičarske plime u Latinskoj Americi, konstatovao je pre samo desetak dana kolumbijski ekonomista i političar Mauricio Cardenas.

To zemljama u regionu pruža manevarski prostor, veći nego ikad do sada, da same odlučuju kako će urediti društvo. Cardenas primećuje da su Kolumbija, Čile i Brazil, sve tri zemlje sa novoizabranim levičarskim predsednicima, kao prioritet izabrale da smanje siromaštvo i nejednakost, zbog čega je neophodno sprovesti poreske reforme i progresivno oporezivanje.

Lumpendesnica se širi svijetom, u Srbiji cvjeta

Kolumbijski stručnjak takodje ističe da je region prebogat litijumom i dragocenim mineralima, tako potrebnim Americi i Evropi za ispunjavanje odredbi o prelasku na električne automobile. I da zbog toga neće želeti da se mršte na levičarske vlade. Već će nastojati da zagreju prijateljske odnose kako ove zlatne koke ne bi prepustila Kini ili Rusiji.

Činilo se zato da je i svetu, opterećenom porastom populističke desnice, dobrodošao ovaj nenadani ružičasti talas, pogotovo što je nova levica bar deklarativno posvećena očuvanju prirodnog okruženja i izbacivanju prljavih tehnologija.

Amerika i Evropa podržale su dolazak Lule na čelo Brazila. Veruju da će novi šef države zaustaviti krčenje i paljenje amazonske džungle, uprkos velikom otporu agrobiznisa, industrijalaca, i investitorskog urbanizma. Ima u toj podršci puno licemerja, jer od južnoameričkog giganta, očekuju da se izbori protiv neprijatelja koji oni ne uspevaju da savladaju.

Danas se u svetu govori o “lumpeneliti”, novoj ekstra bogatoj klasi koja ne pripada ni jednoj određenoj zemlji, ne zavisi ni od jedne vlade ili režima, izdiže se iznad istorije, kulture i tradicije. Lumpenelita je prema nekim teoretičarima prvi rezultat globalizacije društva i određuje putanju naše istorije.

Manje je poznat izraz lumpendesnica. To je, kako povodom događaja u Braziliji u madridskom El Paisu piše Pablo Stefanoni, globalni izdanak ekstremne desnice koja pod narativom zakona i reda posebnim ”dinamitom razara institucije  formalne i neformalne”. Oslanjajući se na slike iz Brazilije, povezujući ih sa napadom na Kapitol, Stefanoni tvrdi da je lumpen desnica pod Bolsonarom maksimalno ispoljena. Ali da je paradoksalno ona “više pretnja nego garancija za sistem”. Jer bilo da je reč o Bolsonarovoj, Trampovoj, Vučićevoj… lumpen ultradesnici, ona proizvodi haotičnu anarhiju, i kad tad sistem pada.

Mnoge analize ovog slučaja u kome je demolirana Brazilija, grad uvršćen na Uneskovu listu baština, bave se opisom pojava koje svojom vladavinom izaziva bolsonarizam. Na horizontu ne vide pobednika. Problem je, u slučaju Brazila, što je bolsonarizam dobio skoro polovinu glasova i ostavio za sobom “trag ludaka usred akcije”, dodaje Stefanoni.

Ovih dana mogli smo da vidimo ljude koji se prizivaju podrške vanzemaljaca sa upaljenim mobilnim telefonima okrenutih ka nebu. Mogli smo da vidimo kampove pred kasarnama gde lumpen desnica poziva vojsku da sruši i poništi izbore… Mogli su se videti ljudi ogrnuti u patriote kako ruše simbole državnosti. I sve to u Braziliji, a ne u Beogradu gde smo na slične scene odavno navikli. I gde  je lumpen desnica poklonjen neograničeni prostor.

Sa jednom velikom razlikom: vučićizam u Srbiji još uvek dobija više od polovine glasova, u Brazilu je za dlaku pobedio Lula.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.