Srbija između laži i izmišljotina

Vučić bahato improvizuje na temu iz Gebelsovog uputstva za upotrebu, sve svoje laži pripišite političkim protivnicima.

Srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić govorio istinu samo - nehotice, tvrdi autor (EPA)

A sada nešto sasvim drugačije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić laže, a njegova najočitija prošlogodišnja laž bila je rečenica “Nisam  obećao objavljivanje snimka nesreće kod Doljevca”

U vreme podvlačenja crte ispod događaja tokom godine koja je na izmaku beogradski portal Istinomer objavljuje rezultate tradicionalne ankete u kojoj njegovi čitaoci biraju laž godine. Težak je bio izbor laži u 2022., budući da je srbijanski predsednik – on je najmasnije lagao – govorio istinu samo nehotice. Zato je osvojio i drugo mesto, tvrdnjom da je “ovogodišnje izbore obeležila najlepša i najčistija kampanja, te da njegova partija nije nikog blatila”, iako su tokom kampanje on i visoki funkcioneri njegove Srpske napredne stranke od javnog prostora napravili konjušnicu u kojoj su političku protivnici naprednjaka bili izloženi primitivnom vređanju i iznošenju brojnih falsifikata i iz privatnog života.

U tom kontekstu, logično je da se na trećem mestu našao bivši ministar vojni Aleksandar Vulin koji je nakon aprilskih izbora izustio da “Aleksandar Vučić nije učestvovao u predizbornoj kampanji”.

Istinomerove ankete obeležava istinsko odsustvo neizvesnosti; pobediće Vučić, samo je pitanje kojom laži. Izbor predsednika za lažova godine redovno se ponavlja od 2016., otkad Istinomer realizuje anketu, a samo jednom je, 2019., predsednika voljom naroda pobedio Aleksandar Martinović, šef Poslaničkog kluba SNS u Skupštini Srbije. On je izgovorio nadrealističnu rečenicu: “Vučić nikada nije slagao u svojoj političkoj karijeri”.

Nesreća sa sramnim epilogom

Saobraćajna nesreća kod naplatne rampe, na putu Niš – Leskovac dogodila se 31. januara 2019., kada je automobil u kojem je bio Zoran Babić, direktor državnog preduzeća Koridori Srbije i funkcioner SNS, brzinom većom od 90 kilomentara na čas udario u putničko vozilo u kojem je poginula Stanika Gligorijević (52), majka dvoje dece. U spekulacijama o uzroku nesreće govorilo se da je vozio Zoran Babić; država je sakrila dva minuta udesa, a u konačnici je osuđen vozač Dejan Stanojević na četiri i po godine zatvora.

O dva minuta skrivenog snimka nesreće govorio je onaj kome to nije u opisu posla: “Snimak je užasan, a pošto vidim da izražavate sumnju, ja ću da zamolim nadležne države organe kao predsednik Republike da vam pokaže to. Da vidite kakvim ste se lažima služili svih prethodnih meseci“, izjavio je Vučić.

Vučić bahato improvizuje na temu iz Gebelsovog uputstva za upotrebu, sve svoje laži pripišite političkim protivnicima. Ovde se čini da se predsednik zapetljava, ali to nije tačno, budući da u Srbiji nema zapetljavanja, kao ni laži režimskih funkcionera i medija. U sve se većinski veruje, ili se apsolutno zaboravlja.

“To ću da uradim, ja Vas molim da izađete na televiziju da se izvinite za sve laži koje smo čuli o ovom slučaju. I ništa više. Da li zaista mislite da bih bio budala da pogledam snimak i da vam kažem da je to tako. A da znam da taj snimak postoji koji bi dokazivao nešto drugo“, rekao je Vučić u intervjuu Glasu Amerike.

Ništa nije neobično u državi u kojoj glavni režimski tabloid objavi na naslovnoj strani  ekskluzivu kakvu nemaju ni mnogo uticajnije svetske kuće: “Ukrajina napala Rusiju”.

Ali, da se vratimo Istinomerovim rezultatima proteklih godina.

Prošle godine Vučić je kazao: “Ne gostujem često po televizijama”, što je, valjda, usmerio ka konzumentima državne televizije, budući da ne silazi sa programa komercijalnih kuća. Te se godine izdvojila i groteskna tvrdnja ministra finansija Siniše Malog “da je dokazao da nije ništa ukrao” (misleći na svoj doktorat).

Znakovita je bila i izjava u odbranu prvooptuženog u državnom poslu uzgoja kanabisa Predraga Koluvije: “Nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već koliko sam razumeo, tonu marihuane koju pola okruženja – Nemci i ostali su legalizovali, što on takođe negira da je imao uopšte, ali nije ni važno čak i da je imao”, rekao je Vučić.

Virus smeha i smrti

U 2020. Vučić je kazao da nije istina to što su čuli svi koji gledaju program državne televizije da je lekar Branislav Nestorović izgovorio februara 2019. “Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji”. Savetovao je Nestorović građane Srbije da idu u Milano, u šoping, zbog velikih rasprodaja, a svakodnevno su stizale vesti o sve većem broju obolelih i preminulih u toj regiji.

Ili Nestorović to nije rekao: “Nemojte da lažete, niko nije rekao da je ovo najsmešniji virus”, objasnio je predsednik Vučić.

Ostale nagrađene laži su na prvi pogled jasne, dovoljno da Vučić bude predsednik još jedan mandat (ili više njih, bez ograničenja): Veće plate medicinskih sestara (2020., izmišljotina), Priča o fantomkama je izmišljena (2016., postoje izjave svedoka koji su videli ljude maskirane fantomkama, prilikom rušenja objekata u naselju Savamala)

Srbija je tokom 2016. imala najveći privredni rast na Zapadnom Balkanu” (2017).

Retorički biseri propadanja

A bilo je i pravih dragulja u izjavama predsednika i njegovih saradnikakoji brzo uče, izdvojila se pomenuta plodna 2021., u kojoj je Vučić istinski blistao. Jedna njegova izjava seže u sferu nutricionističkih saveta, ali i roditeljskog prekora čoveka koji brine o celoj naciji: “…Ne možete više da pričate ljudima priče, e prazni su nam frižideri. Sećate se onih šupljih, svih naših političkih priča… Prvo, nikom nije.. ili za 0,1, 0,2 posto ljudi su frižideri prazni. A mi se trudimo da jedemo dve travke sa jednom kapljicom nekog sosa, pošto više nećemo ni da jedemo meso, jer smo svi mnogo debeli i pošto bacimo milione tona hrane. I kod vas postoji osmeh, ali je ovo činjenica. I najskuplje su nam te dve travke, koje ne razumem. Neki kažu rukola, neki kažu ovako… To sad postalo glavno jelo. Dve travke ovako vam stave, ukrste u tanjiru. Ogroman tanjir, dve travke stave i sad…”

“Metro je sistem koji se gradi vekovima”, podučio nas je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Ko je država

Ali, nije sve za šalu, ministar vojni Aleksandar Vulin, manirom uličara i preispoljne bitange, izgovorio je ključnu rečenicu srbijanskog državnog vrha u vezi sa priznavanjem ratnih zločina i genocida: “Gde je to bio genocid, u  Srebrenici, koja sudska presuda to kaže, kako ste to uradili, koga ste osudili za genocid, ne za zločin”.

Ekonomski analitičar Mijat Lakićević (portal Peščanik) kandidovao je za laž godine rečenicu “Država je teret krize preuzela na sebe“ koju do besvesti ponavljaju režimski funkcioneeri. On konstatuje da je to bila najrasprotranjenija laž, te da “iako možda  nije najbezočnija, možda nije ni najbrutalnija, pa čak ni najveća, ali je – najdublja, jer zadire u same temelje društva, tiče se bazičnih odnosa u jednoj državi – zato je najdublja”. “Ono što se stvarno desilo, tj. što je država zaista uradila, jeste to da je teret krize preraspoređen. S jedne strane, tako što su građanke i građani ono što nisu platili na mostu platili na ćupriji. Dakle, ono što nisu platili (i što neće platiti) kroz povećanu cenu energenata (električne energije i prirodnog gasa), platili su izvršavajući svoje poreske obaveze i puneći tako budžet iz koga se pokrivaju gubici javnih preduzeća (Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa, konkretno). Prema proceni Fiskalnog saveta, to će stanovništvo Srbije koštati oko četiri milijarde evra. Pri čemu, to nije nevažno, cenu ove i ovakve redistribucije plaća siromašniji deo stanovništva pošto, ilustracije radi, poreze plaćaju i oni koji ne potroše ni kilovatčas struje i ni kubik prirodnog gasa”, piše Mijat Lakićević.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera