Otkud Brnabić na Kosovu?

Kosovski Srbi, oni sa severa, prvi put su za proteklih pet i kusur godina, imali priliku da vide premijerku Srbije, tačnije tehničku premijerku, još tačnije mandatarku za sastav nove vlade Anu Brnabić. Posle nešto više od 1.800 dana boravka na mestu premijerke, konačno je i ona videla Kosovo i Srbe koji tamo žive.

Dočekao ju je špalir od momaka obučenih u bele košulje i transparenti ispisani istim rukopisom. Našto pre tog svečanog dočeka, poput svih građana Srbije koji dolaze na Kosovo, na administrativnom prelazu, za jedne, odnosno graničnom za druge, pokazala je svoju ličnu kartu i prelepila sa stikerom oznake države Srbije na službenom audiju kada je kročila na svetu srpsku zemlju. Tako da se na licu mesta uverila u autentičnost preambule srpskog Ustava po kojem je Kosovo sastavni deo Srbije.

Verovatno joj je to bilo još jasnije mnogo pre nego što se našla na tom prelazu, jer je njoj kao predsednici Vlade godinama bio zabranjen ulazak na Kosovo zbog izjave da su “kosovski Albanci narod koji je izašao iz šume”. Da bi bilo koji zvaničnik Srbije mogao da uđe na Kosovo, za tako nešto mora da dobije saglasnost vlasti u Prištini. To nigde ne piše u aktuelnom Ustavu Srbije.

Najobičniji politički marketing

Do ove posete je došlo, rekli bismo, sasvim slučajno, ali i pravom trenutku po Aleksandra Vučića koji je spreman na sve, pa i da otkaže Europride kako bi amortizovao negativne ishode svoje politike prema Kosovu. Prema nekim izvorima, najpre su vlasti u Prištini uputile zahtev Beogradu da potpredsednik kosovske Vlade Besnik Bisljimi i ministarka prosvete Arbeire Nagavci posete Bujanovac i Preševu. U Beogradu se odmah rodila ideja, po ugledu na politiku reciprociteta kosovskog premijera Albina Kurtija, da se ta poseta omogući pod uslovom da Brnabić poseti Kosovo. Obe posete su realizovane istog dana.

Zašto je izbor pao baš na Brnabić da ide na Kosovo? Opet je sve to najobičniji politički marketing. Čak i stranačke kolege Brnabić su svesne da ona veoma loše stoji kada je reč o podršci u narodu. To što se nalazi na tom mestu je zasluga predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića. I dan danas, posle pet godina u premijerskoj poziciji, njen autoritet je ravan autoritetu predsednika mesne zajednice u bilo kojem srpskom selu, ali kada se pozove na predsednika, to je druga pesma. U svakom svom političkom govoru i nastupu obavezno izrekne odu posvećenu njemu i od poslušne publike zavredi aplauz. Valjalo je poraditi na njenom marketingu, a ova poseta je idealna pred skupštinsku raspravu o Kosovu koja bi trebalo bude organizovana sledeće nedelje i uoči njenog ekspozea u parlamentu prilikom predstavljanja novog premijerskog kabineta. Opozicija nema više u rukavu taj adut da premijerka nikada za svog mandata nije posetila Srbe na Kosovu, a stalno ga nešto pominje.

Tako je i njena poseta Kosovu počela i završila se sa Vučićem u ustima. A, dobila je i aplauz prilikom odgovora na korektno pitanje albanskog novinara iz Prištine o tome kako se osećala prilikom prelaska administrativnog, odnosno, graničnog prelaza. Brnabić je kratko odgovorila da se osećala kao “svoj na svome” posle čega je usledio aplauz uvežbane publike. Kako li bi se tek osećala da nije morala da lepi stikere na službena vozila ili da pokazuje ličnu kartu uniformisanim licima sa ablemima Republike Kosovo nećemo saznati.

Normalizacija odnosa

Vučić ovom posetom je dobio malo mira i spokoja, jer je eto uspeo da i premijerka Srbije poseti Kosovo, ali iza ove namere se verovatno krije nešto mnogo komplikovanije nego što možemo da pretpstavimo. Iskusan je to vuk i svestan onoga što dolazi, izbacio je Brnabić u prvi plan. Neka vidi malo premijerka kako je to držati vruć krompir u ruci, bez obzira što ju je partijska struktura omogućila više nego prijatan boravak od par sati na severu Kosova.

Moguće je da Vučić upravo Brnabić priprema za ono što nam sleduje, a to je konačna normalizacija odnosa Beograd i Prištine. Neko će tu normalizaciju morati da potpiše, jer se sigurno neće zavšiti na usmenom dogovoru kao ovaj o normalizaciji ulaska i izlaska na prelazima između Srbije i Kosova. Vučić to neće sebi da dozvoli, sigurno. Istorija će morati nekoga drugog da zapamti kao potpisivača, a sva je prilika da će to biti Brnabić. Ionako ju je oročio do 2024. godine. Pitanje je kako Vučić uvek uspe da nađe takve igrače da učine i kažu sve ono što on želi, ali iz nekog razloga to i ne učini. Svima nam je u mislima Aleksandar Vulin.

Predsednik Srbije je ovu posetu iskoristio da uputi jasnu poruku svima, pa i Prištini, da je formiranje Zajednice srpskih opština crvena linija za Beograd. Pitanje koje se posle ovoga nameće jeste da li je Beograd, u slučaju formiranja ZSO spreman za kompromis i normalizaciju odnosa. Čak i da ne usledi formalno priznavanje Kosova, Beograd je uradio mnogo toga od 2012. godine po tom pitanju. Vučić je potpisao sve ono što Borisu Tadiću na pamet nije palo. Ukinuo je sve paralelne institucije Srbije na severu Kosova, Srbe je uključio u politički život Kosova, omogućio Srbima da glasaju na izborima koje organizuje Priština, dao je na kraju i Gazivode, priznao lične karte, a sutra će i RKS saobraćajne tablice. Šta je to još potrebno da uradi da bi se stavila tačka na priču o Kosovu?

Vučiću je očajnički potreban još neki privid da se Srbija pita za nešto kada je, barem, reč o Srbima koji tamo žive. Zato mu je ova poseta Brnabić dobro došla, jer je ona prenela njegove poruke srpskom narodu na Kosovu. Onog trenutka kada Priština bude shvatila da je formiranje ZSO put ka stavljanju tačke na višegodišnji pregovarački proces možda će Brnabić još jednom posetiti severni deo Kosova i pokušati da ubedi Srbe u još jednu Vučićevu bajku. Njega tada sigurno neće videti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.