Umjesto ‘mir i stabilnost’ Vučićevim kerberima milije ‘rat i sukob’

Problem je u tome što je za iskru nekog sukoba dovoljno svega nekoliko budala, a njih u našem okruženju ima na gomile, piše autor.

Niko ni da ga upita kako da sačuvamo mir sa onima koji priželjkuju nove ratove i sukobe, navodi autor (EPA)

U Srbiji se u poslednjih nekoliko nedelja i prečesto i više nego olako koriste reči rat i oružani sukob. Još koji mesec ranije, predsednik Srbije [Aleksandar Vučić] je znao da mrači po pitanju svetske krize izazvane agresijom Rusije na Ukrajinu i prizivao čak i nuklearni sukob. Za to vreme, kao da se svih ovih meseci nekako akumulirala priča o mogućem oružanom sukobu ili ratu (ili šta već) i kada je reč o Srbiji.

Zanimljivo je da tom prilikom niko ne govori o tome u kakvom bi to ratu Srbija učestvovala i protiv koga. Ono što je sada najaktuelnije čini se da je pitanje registarskih tablica na Kosovu. Sa Hrvatskom je Srbija, barem za sada, „sklopila primirje“, jer se polako stišava bura tradicionalno izazvana obeležavanjem „Oluje“. Ovog leta tenzija je bila pojačana zbog zabrane (padom ukrajinskog aviona izazvane) želje predsednika Srbije da poseti Jasenovac, kao i do sada nezapamćenim interesovanjem građana Srbije za letovanje u Hrvatskoj. Tako je ovaj „sukob“ na relacija Beograd – Zagreb okončan rekordnim brojem posetilaca hrvatskog primorja iz Srbije.

Ova činjenica je teško pala Vučiću koji i dalje, poput papagaja, ponavlja da mu je stalo samo do Jasenovca, a ne do letovanja i brčkanja na hrvatskoj rivijeri. Voda se ovih dana ponovo muti aktuelizovanjem priče o podizanju optužnica protiv hrvatskih pilota zbog zločina na Petrovačkoj cesti.

Utihnulo je i u Bosni i Hercegovini. Milorad Dodik se nekako povukao iz medijske halabuke… ili se to samo tako čini. Čak se i Aleksandar Vulin primirio. Morao je dobrano da se pripremi za sastanak u Moskvi, jer se sa „tovarišima“ nikada ne zna.

‘Mir, stabilnost, Vučić’

Kada nema Vulina, tu je nova naprednjačka zvezda koja je sve poznatija u regionu i koja svakodnevno evoluira od mafije do suseda – Vladimir Đukanović. On je pre neki dan, mrtav-hladan u Jutarnjem programu na ružičastoj televiziji, rekao: „Da se ne lažemo, rat nam je izvestan“. (To je izjavio u kontekstu pregovora između Vučića i Aljbina Kurtija u Briselu).

Prema njegovim rečima, ljudi poput njega nemaju luksuz da obmanjuju ljude i da je opasnost od oružanog sukoba – izvesna. To je isti onaj odgovoran političar koji je pod krilaticom „Mir, stabilnost, Vučić“ izvojevao još jedan skupštinski mandat u parlamentu Srbije, da bi nedavno rekao da mu je, isto tako, izvesno da će Srbija morati da krene u denacifikaciju Balkana. Đukanoviću kao da je miliji slogan – „rat, sukob, Vučić“.

Setio se on, tokom još jedne svoje tirade u nizu na nacionalnim frekvencijama, tog slogana o miru i stabilnosti i dodao da je njihov, posao političara da učine sve da to tog najcrnjeg scenarija ne dođe. Ono što je potpuno nejasno i nenormalno u svemu ovome, nije to što Đukanović nije rekao protiv koga će Srbija ratovati i zašto, već kako to da jedni te isti ljudi iz Vučićeve stranke redovno gostuju po tim opskurnim televizijama i programima, bez obzira što prvenstveno nanose štetu i zabijaju klipove u točkove svom šefu, kako mu od milošte tepaju.

Da li si rekao da će Srbija da denacifikuje Balkan? Jesi! Još si ukapirao da si naneo veliku štetu svom prijatelju i predsedniku Srbije i onda nastavljaš da se pojavljuješ na televizijama poput nekog kerbera i predatora i u jutarnjem terminu pričaš o tome da nas čeka rat.

Ima li u toj Srbiji neko ko može da kaže: „Stani malo, smiri se, ovako ne može više“? Ili ih je Sunce koliko dotuklo u protekle vrele dane, a oni preplašeni uoči formiranja nove vlade ne smeju da mrdnu nigde kako bi ispalo da se solidarišu sa svojim šefom? Ili se stvarno definitivno radi o osobama kojima je preko potrebna pomoć?

Sjeme zla

Kakav rat i oružani sukobi? I ono najvažnije – protiv koga? O tome Đukanović ne priča. Očigledno je da se na ovaj način šalje poruka koja za cilj ima mobilizaciju stranačke strukture koja kako zna i ume mora da pomogne šefu stranke u ovim teškim trenucima za celu planetu, a naročito za Srbe, jer kako kaže predsednik Vučić – nikada nije bilo teže.

Đukanović i njemu slični, koji dan jedan u vojsci i uniformi nisu proveli, mnogo se igraju rata. Kao da nisu imali detinjstvo za takve igrice, pa sada imaju neku tešku žal za onim vremenima kada su sanjali o „velikoj Srbiji“. Ne daj Bože da se desi nešto u regionu, Đukanović i silni njegovi stranački pajtosi bi prvi pobegli iz uniforme i rovova, pozivali bi se na prigovor savesti, ili bi se, eventualno, slikali u bojnom sastavu za potrebe patriotske propagande na svojim televizijama.

Odavno je neko pametan primetio da tamo gde su radikali, a Đukanović je takođe verodostojni i upečatljivi izdanak tog semena zla, branili Srbe – Srba više nema. Oni, međutim, toga nisu svesni. Daleko su od realnosti i sve se nešto nadaju da će moći barem nešto da poprave u ime devedesetih kada su sve izgubili.

Đukanović ne može da shvati da se Srbija ništa ne pita, ne samo po pitanju globalne krize, nego i kada je reč o regionalnoj situaciji. Tu neko drugi čvrsto drži konce u svojim rukama koliko god se to činilo drugačije. Presmešno je da neko poput Đukanovića ili Vulina može da dovede do toga da se svi ponovo latimo oružja. Velike su to kukavice za tako nešto.

I onda se na TV ekranima pojavi on, predsednik Srbije, koji posle svih gafova svojih kerbera priča o tome da moramo da sačuvamo mir i stabilnost, po svaku cenu. Niko ni da ga upita kako da sačuvamo mir sa onima koji priželjkuju nove ratove i sukobe? Problem je u tome što je za iskru nekog sukoba dovoljno svega nekoliko budala, a njih u našem okruženju ima na gomile.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera