Gdje nestadoše zahtjevi za sankcije Rusiji?

Nekako potpuno neprimetno desilo se to da su zamrli pokušaji, predlozi, zahtevi, pa čak i ucene da Srbija uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Kako je krenulo, utisak je bio da će to biti nešto što će obeležiti postizborni proces u Srbiji. Priča se nekako smirila, a zatim i potpuno nestala.

Sve to međutim ne menja stvari na terenu. Srbija je jedina u Evropi koji uporno prkosi uvođenju sankcija Rusiji. Bez obzira što je opšte poznat odnos, pre svega, Beograda prema Moskvi, koji je više nego snishodljiv, Srbija ima jedinstven problem u Evropi, a to je stoprocentna energetska zavisnost od Rusije. U pitanju je gas. Ni pravoslavna braća, ni viševekovna veza dva naroda, ni pravda, ni nepravda, danas ne vezuje Srbiju sa Rusijom, koliko taj gas od koga zavisi srpska privreda.

EU nema mnogo toga da ponudi Srbiji u zamenu za uvođenja energetskih sankcija Rusiji. U tom grmu možda leži najveći zec kada je reč o sankcija. Ko zna, možda je Brisel postao svestan toga i jednostavno traži način i rešenje, koje sigurno neće naći pre jeseni.

Utisak je da po pitanju gasa nisu jedinstveni ni u Evropskoj uniji, i srpski predsednik Aleksandar Vučić to dobro koristi. Retorika se malo promenila i sa srpske strane. Kao da je došlo do nekog primirja, unapred dogovorenog predloga kako dalje. Sve članice EU imaju podjednake probleme u pripremama za zimu, tako da je i njima u fokusu verovatno nešto mnogo važnije od toga što Srbija neće sankcijama na Ruse.

‘Zakuhavanje’ sa Hrvatskom

S druge strane, Srbiji sve to dođe idealno da bi na miru da se posveti tradicionalnom zakuvavanju „dobrosusedskih“ odnosa sa Hrvatskom, a u vezi sa obeležavanjem „Oluje“. Tek ponekad neko pomene rat u Ukrajini, onako usputno, ali sve u formi da narod nema šta da brine, jer ima Vučića koji će da obezbedi i gas, i struju, i naftu za predstojeću zimu. Za sve to vreme, neki ljudi, ne tako daleko od nas, i dalje ginu, jer velikim svetskim igračima, iz nekog razloga, sve to odgovara.

Jedan od razloga što se više ne govori sa toliko elana o sankcijama, možda je i u činjenici da Srbija i dalje nema Vladu posle izbora koji su održani pre četiri i po meseca. Kada već EU mnogo toga toleriše Srbije, verovatno nije problem da sačeka još koju nedelju ne bi li se Vučić konačno odlučio šta će i kako će. Za uvođenje sankcija Rusiji, svakako bi bila potrebna odluka Vlade.

Ne treba zaboraviti i na činjenicu da je leto, vreme odmora i da nemaju svi zvaničnici taj radoholičarski pristup poput Vučića. Neki od njih vole da se malo odmore, da sa porodicom odu na odmor. Vučić, već smo mnogo puta pisali o tome, nema vremena za odmor. On mora da radi da bi građani Srbije mogli bezbrižno da žive.

Očekivanja Srbije

E, sada malo ozbiljnije. Srbija na svom evropskom putu odavno očekuje mnogo više od onoga što iz Brisela dobija. Sve je to, celokupan odnos EU prema Srbiji, dovelo do toga da je drastično smanjena podrška građana Srbije prema Evropi. Šarene laže koje dolaze iz Moskve uvek su delovale prijemčljivije od procedura i zahteva koji konstantno stižu iz Brisela. Jedno od opravdanja zbog kojeg Beograd ne usklađuje svoju spoljnu politiku sa Briselom je i to što Srbija još nije dobila otvaranje poglavlja, ili klastera, koji se tiče zajedničke spoljne politike.

Čini se, a to su primetili i analitičari u Beogradu, da bi otvaranjem tog Poglavlja 31, mehanizam EU za usklađivanje spoljne politike prema Srbiji bio mnogo značajniji nego što je sada. Ovaj mali detalj možda govori o tome da je neki kompromis možda moguć. Mi vama poglavlje, a vi njima sankcije. Pravi kompromis bi podrazumevao mnogo odlučniji korak Brisela u pravcu Beograda i mnogo zajedničkog rada kako bi se stanje na terenu po pitanju opredeljenja građana promenilo.

Ne treba zaboraviti i to da Rusiji odgovara trenutna situacija. Ima u šaci malu Srbiju koja zbog nje ima problem sa EU. S tim u vezi, Moskvi bi najviše odgovaralo da po pitanju odnosa Beograd i Prištine ostane „status quo“. Kada bi se taj problem rešio, Moskva ne bi mogla više Kosovo da uzima kao primer za ono što se dešava u Donjecku i Luganjsku. Upravo zbog toga, Vladimiru Putinu bi super leglo da Vučić i Albin Kurti ne postignu nikakav dogovor 18. avgusta u Briselu.

Kada se sve rečeno sabere, jasno je da je do nekog „primirja“ po pitanju sankcija došlo. Dokle će trajati, verovatno zavisi i od nastavke ruske agresije na Ukrajinu, ali i od nastavka pregovora EU i Srbije. Brisel sigurno ne želi u svom predvorju ruskog ili kineskog „spavača“. Srbija treba da vodi računa, pre svega, o sebi. Da bi to uradila, mora jasno da se opredeli po pitanju svoje budućnosti. Ako je to EU, onda će mnogo toga biti jasnije, a sankcije izvesnije. Suprotan smer, neminovno donosi izolaciju u kojoj nikome neće biti lepo i dobro.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.