Ratni zločinac i odmazda zbog istine

Usred  rasprave povodom konkursa za dodelu televizijskih frekvencija sa ekrana TV Pink, jedne od onih koje već koriste nacionalnu pokrivenost, javnosti se obratio rado viđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj; u emisiji Novo jutro predstavio je svoje nove knjige – o novinarki Danasa Snežani Čongradin i sportskom novinaru Milojku Pantiću koji se u Danasu često oglašava antiratnim i antinacionalističkim tekstovima.

Jeste, bilo je mučno slušati, ali, zarad inicijalne faktografije, da čujemo: “Napada sve srpsko – i predsednika republike i patrijarha najgorim izrazima i najgorim uvredama. A ja nju gledam ovako, ona mene neodoljivo podseća na mungosa. Isti mungos. Kad čovek gleda nju, ne može da kaže da je čovek postao od majmuna, nego čovek je možda postao od mungosa”, kazao je Šešelj.

Problem je, izustiće, pre svega to što ga novinarka u svakoj kolumni naziva ratnim zločincem.

I tu, valjda u skladu sa obećanjem vlasnika Pinka Željka Mitrovića da će se program ove opskurne kuće popraviti (na pomenutoj raspravi o frekvencijama), oštro reaguje voditeljka i snishodljivo servira zločincu na volej pitanje zašto voli da vređa.

A Šešelj odgovara pitanjem da li je on ratni zločinac i – ne dobija odgovor. Nije ga, valjda, bilo u sinopsisu. “Nije u pitanju žena, nego monstrum”, presudio je u razgovoru o Snežani Čongradin.

Nove su, dakle, samo knjige, Srbija se nije odmakla ka normalnosti, štaviše, dozvoljeno je, poželjno, čak, imaocima specijalnog vaučera Aleksandra Vučića (vala ih se namnožilo), lagati, vređati, klevetati, falsifikovati, ugrožavati živote učesnica i učesnika u javnom životu, uopšte, stvarati haos i pometnju u glavama dobrovoljnih konzumenata medijskog otpada čiji se broj ne smanjuje. Nekoliko miliona, među nama.

Čari istraživačkog novinarstva

Valja na put, preko Save, do Zemuna, istraživački, avanturistički; pogled na knjige o novinarima sam je po sebi uzbudljiv (“Ovo mora da se vidi”, kazao bi papagaj iz onog vica, da ne detaljišemo); to će potrajati, pa eto, da se podsetimo, klima radi, tu je i pokretna sprava korisna u potrazi za citatima.

“Grozim se, ne daj Bože, da sam već na vlasti znao bih da se obračunam sa njima. Ovako, ja ne volim da kršim zakone… ako koga pregazim džipom, na džip sam nabacio gusenice, na otpadu sam našao sa nekog borbenog vozila, pa sledeći put kad budem gazio ove što mi zabranjuju ulazak u Skupštinu, to će ići po loju“, kazaće zlikovac jula 2019, tada kao poslanik, traživši izmenu Krivičnog zakonika.

I 20 godina robije za Snežanu Čongradin koja priznaje genocid u Srebrenici. Konstatuje (Čongradin) da je srbijanski režim ratnozločinački.

Prema Šešeljevoj interpretaciji, piše “novinarka sam u državi koja je pre 24 godine počinila genocid i koji ni dan danas, ne da se nije suočila sa tim, već je celokupno društvo u načelu sve dalje od tog procesa”. Dobro zvuči, fakat se ne nervira ovaj slučajno.

Tokom korone, u aprilu 2020. ponoviće svoju frustraciju: “Vanredno stanje je stanje u kome se suspenduju ustavne odredbe, a to znači da se u uslovima vanrednog stanja mogu ljudi uhapsiti na mesec, dva dana, pa posle razmotriti je li zaslužuju da budu suđeni ili ne. Ovo što nam se dešava nikako ne smemo tolerisati. Evo ja gledam neke novine prozapadne, na primer, danas Snežana Čongradin u Danasu piše da smo zločinačka država. Napada Vučića… Napada i mene uvek… Mene to malo više potreslo… Nije važno da li me neko napada ili ne, malo sam se našalio u svemu ovome”.

Merak se plaća

Šešeljeve se knjige prodaju samo u zgradi zemunskog Magistrata, u Srpskoj radikalnoj stranci kojoj je Šešelj, kao gradonačelnik1997, iznajmio opštinske prostorije na 99 godina, za simboličnu naknadu od jednog dinara godišnje.

Unutrašnjost podseća na prostor Komunističke partije SAD (beše davno neki prilog Gorana Milića na TV Beograd), dugačak hodnik, rolo ormari, s leve strane od ulaza izložen impozantni espap, nekoliko desetina knjiga u tvrdom povezu, sa zlatotiskom grobljanske ćirilice.

Škripavi pod vodi i do ozbiljne, učtive i predusretljive radnice koja kaže da ima ono što je Šešelj reklamirao.

Intermeco, malo tuge, pogled autora ovog napisa na dve ogromne knjižurine (Čongradin, 1426 grama, Pantić 1463 gr; hvala komšinici Dragani iz marketa eksploatatorskog trgovinskog lanca).

Podsećanje na pristojnu gramažu nekih kapitalnih Šešeljevih dela (“Haški denuncijant Tomislav Nikolić”, “Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić”, “Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić”, “Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića”, “Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić”, “Hrvatski ustaški plaćenik Serž Bramerc”, “Umače mi holandska kraljica”, “Krici iz haške jazbine”). Tuga sve snažnija.

I nemilosrdni glas devojke koja saopštava suštu istinu: “Knjige su po hiljadu dinara (jedan evro 117 dinara).”

Zanimljiv beše dijalog, nakon obećanja da će kupac dobiti račun, “u ponedeljak, jer je kolega iz računovodstva odsutan”.

– Ovo je baš studiozno urađeno.

– Nemate pojma koliko.

– Ekipa stručnjaka.

– Najbolja.

Ko bi sumnjao, ali ne ublažava tugu.

A zašto ima samo dvesta naslova, kad pouzdano znam da je bilo šeststo; pa, oni broširani su razdeljeni. Tu se rastadosmo u miru i dobrosusedstvu, kao što i priliči Magistratu.

Učinak srbomrzačke zveri

A troškovi se uvećavaju kad pukne plastična kesa sa velikim grbom velike Srbije i vanparlamentarne SRS (laž, knjige i kesu je progutala druga, papirnata, kupljena u DM na Zelenom vencu za 13 dinara), ali, merak se plaća, što je unekoliko i tema ovog napisa. I ne mora se merakom demonstrirati pred očima pristojnog sveta.

Već prvo listanje otkriva da Snežanu Čongradin i Milojka Pantića povezuje i Al Jazeera koja, kazaće predgovaračica knjige o Pantiću, eto, omogućava svakome da bude kolumnista (Aleksandra Belačić). Nije pristojno navesti naslov knjige o M.P, budući da vređa dostojanstvo kolege Pantića.

Iz stilski besprekornog predgovora knjizi “Mungos iz peščare Snežana Čongradin” (Sabrana dela dr Vojislava Šešelja, knjiga 219, 1002 strane, gramažu znamo, štampa AMD “Sistem”, 2022, izdavači: Komitet za odbranu Vojislava Šešelja, Srpska radikalna stranka, Velika Srbija) saznajemo, pak, da Šešelj, zapravo, samo varira stavove predgovaračice Vjerice Radete, osobe koju potražuje Haški tribunal (Rezidualni mehanizam) zbog nepoštovanja Suda.

Već prvom rečenicom, autorka prepoznatljivog stila i nastupa, hvali naslove Šešeljevih kupusara i njegovu “preciznost”u davanju naslova. I kaže – Radeta – da naslovom knjige o Snežani Čongradin Šešelj opisuje njen (Snežanine) “karakter i ‘lepotu'”.

Tako tvrdi samouverena Radeta, Snežaninu lepotu stavlja pod navodnike, i najteže optužbe ispisuje koristeći hrvatsku Wikipediju, u kojoj, koliko je to strašno, Snežanu Čongradin nazivaju “kolumnisticom” koja je sarađivala i sa Peščanikom, Al Jazeerom i Karakterom.

“Kažu napoznati hrvatski autori i da je dobijala pretnje smrću, proterivanjem iz Srbije, seksualnim nasiljem, i to od običnih ljudi, kako kažu, bez funkcija i odgovornosti. Naravno, kao najdrastičniji primer navode pretnje smrću i robijom koje joj je upućivao dr Vojislav Šešelj – rekao je i da bi je trebalo ‘uhititi’. To su primetili njeni ‘branitelji’, kao što su primetili da njihova ljubimica mrzi Srbe čak više od njih. Zato im i jeste ljubimica.”

Napisa to Vjerica Raadeta, pa nam podari i enciklopedijsku jedinicu o mungosu, uz konstataciju da je S.Č. “srbomrzačka zver”.

Svjedočanstvo o ostacima normalne Srbije

Knjigu otvara deo koji je istinsko svedočanstvo otpora poremećenom sistemu vrednosti i glas života neke normalne Srbije; tu su kolumne Snežane Čongradin, prepune osuda zločina i zločinaca, nasilnika, lopova i secikesa, bitangi različitih provenijencija, najviše patriotske.

Piše kolumnistica o ološu koji defiluje javnim prostorom, oštro napada Aleksandra Vučića, ali i njegovog mentora Vojislava Šešelja. I sve to, od 2016, beleži ekspertski tim iz Magistrata.

Već na početku bolni jecaji nad činjenicom da je “srbomrzačko škrabalo” u “plaćeničkom Danasu” oklevetalo Šešelja, što i nije novo, koliko obrazloženje stava da narečeni nema veze sa ratnim zločinima.

Antologijski: “…Vojislav Šešelj je osuđen ‘za podsticanje na progon (prisilno raseljavanje), deportaciju i druga nehumana dela (prisilno premeštanje), kao zločin protiv čovečnosti, i za činjenje progona (kršenje prava na bezbednost, kao zločin protiv čovečnosti u Hrtkovcima, u Vojvodini”). Samo da je znala sva slova i da nije bila zlonamerna, Snežana Čongradin bi videla da da u presudi nema ni reči o ratnom zločinu…”

Ko previđa činjenicu da zločin protiv čovečnosti nema veze sa ratom, a nekmoli sa zločinima ratnim, neka se zamisli nad vlastitom nepatriotskom savešću.

Novinari bi, u tom kontekstu, svakako trebalo da iskažu istinsku empatiju prema počiniteljima zločina protiv čovečnosti i drugih nehumanih dela. A država, režim Aleksandra Vučića, da im ukaže malo više poštovanja (ako je to moguće) i umiri im duševne lomove hapšenjem novinara i novinarki kakva je Snežana Čongradin (malo ih je, ne bi bio neki problem).

Za svakog po nešto

Slede kolumne od kojih svakom pristojnom radikalu zastaje dah. Ali, i kratki, bensedinski, boldovani uvod kojim autor (ekipa?) objašnjava koliko autorka mrzi Srbe, dočarava njenu zversku prirodu i njeno ponavljanje onoga što je dr Šešelj davno razobličio.

Potom, u drugom delu knjige susrećemo neke od poslaničkih pojavnih oblika života u skupštinskim napadima na glavnu junakinju zbornika, pa odbranu u profesionalnim medijima.

Četvrti je deo zbornika dobio znakoviti naslov “Dnevni list ‘Danas’ – novine mržnje i laži; vidi se da je ovde već curilo vreme priređivačima (ne zna se zašto), pa nema ni izbliza onoliko jeda kao u prvim delovima polovini knjige.

I, konačno, peti deo koji je teško povezati sa bilo čime smislenim, reč je o “Medijskoj hronologiji”, preuzetim tekstovima o Šešelju iz juna, jula i avgusta 2019, od 437. do 925 strane.

Razumljivo, valjalo je namaći ‘iljadu strana i zaseniti prostotu.

Konačno, da se ne zaboravi, Snežana Čongradin nije nikoga vređala, nikome nije dala više nego što mu pripada, ako se neko i izvukao, oprostiće joj s razlogom.

Ono malo nezaraženih ljudi u Srbiji ne da Snežanu. I kaže da se – nismo zaboravili iz normalnijih vremena – nešto ne sme raditi, da se ne može nekažnjeno vređati novinarka, jedna od boljih u ovom poslu. Da joj se ne sme pretiti odmazdom zbog istine.

Ima li šta dobro u ovoj knjizi. Da, naravno, gotovo sve kolumne Snežane Čongradin objavljene u Danasu.

Ko bude sastavljao zbirku napisa koji su svedočili o pobuni i borbi protiv ratnih i mirnodopskih zločinaca, neće morati da luta. Baci radikalske uvodne opaske i ima štivo koje može da izdrži izazov vremenske distance.

To, naravno, ako sebi dozvolimo luksuz i neutemeljeno se nadamo da će nekada biti zainteresovanih za ovdašnje patriotsko beščašće.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.