Ko će spašavati Njemačku od nestašice plina

Rad plinovoda Sjeverni tok 1 prekinut je zbog redovnog remonta, ali zvanični Berlin brine da li će nakon zamjena turbina Moskva ponovo pustiti plin.

Ukoliko rusko snabdijevanje plinom bude obustavljeno, to će njemačku privredu gurnuti u ogromnu recesiju (EPA)

Decenijama je pominjanje Nemaca, gasa i tuširanja u istoj rečenici imalo zlokobni kontekst. Nije bilo lako potisnuti iz sećanja to da su u Drugom svetskom ratu gasne komore u nacističkim koncentracionim logorima bile prerušene u prostorije za tuširanje, tako da žrtve nisu slutile da idu na istrebljenje.

Osam decenija kasnije, ponovo se u Nemačkoj sa strahovanjem pominje gas, a tuširanje izbegava. Srećom, nije reč o cijanovodiku već o gasu za grejanje, dok se o tuširanju govori u smislu štednje energije.

Iako su ova dva konteksta neuporediva, u Nemačkoj je bezmalo predratno stanje. Nemačke vlasti strahuju da bi predstojeću zimu Nemačka mogla da dočeka bez snabdevanja gasom iz Rusije pa je vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habeck još pre nekoliko meseci krenuo sa apelima građanima da štede i to za početak – tuširanjem hladnom vodom.

Kažnjavanja Putina štednjom, ali uzalud

Vicekancelarovi apeli građanima Nemačke da se tuširaju ređe i to hladnom vodom stavljani su u kontekst kažnjavanja Vladimira Putina, zbog invazije na Ukrajinu. I zaista su mnogi građani još u martu krenuli da štede, od toga da su zavrtali radijatore, preko manje potrošnje tople vode, do štednje u potrošnji električne energije. Jer, sve to se u Nemačkoj dobrim delom dobija potrošnjom gasa.

Štaviše, pojedini su se uveliko raspitivali da li svoje gasne bojlere u podrumima, gde zagrevaju vodu za grejanje i kupanje, mogu lako da prebace sa gasa na električnu energiju.

Ali i bez takvih investicija, Nemci su štednjom uspeli proteklih meseci da značajno promene udeo ruskog gasa u nemačkim gasnim gorionicima. Pa je tako pre rata Nemačka oko 55 odsto svojih potreba za gasom namirivala uvozom iz Rusije a sada je taj udeo pao na oko 35 odsto.

Međutim, Putina nije dočekala finansijska kazna, koju su mu priželjkivali štednjom. Naprotiv, Rusija je skoro rekordno zaradila od izvoza ruskog gasa Nemačkoj, jer su sankcije protiv Rusije dovele do višestrukog skoka cene svih energenata. Drugim rečima, Rusija je Nemačkoj prodala manje gasa a zaradila višestruko više.

To što su građani štedeli je, pak, doprinelo da nemačka skladišta gasa budu popunjenija i sada je skoro dve trećine puno, jer se država trudila da ih što više popuni što je ovog puta bilo teže jer su Rusi već smanjili isporuke gasa Nemačkoj. Najpre su postepeno smanjivali i prekinuli snabdevanje gasovodom Jamal, koji ide preko Belorusije i gasovoda Družba, koji ide preko Ukrajine. Preostalo je snabdevanje Nemačke ruskim gasom preko gasovoda Severni tok 1, ali je i tu smanjen dotok gasa tako da nemačka skladišta nisu puna.

Vicekancelar tvrdi da Nemačka „nije pasivna, ne stoji poput kipa i raširenih očiju samo posmatra šta se dešava“, a kao dokaz za to navodi da je uspela da obezbedi stabilno snabdevanje tržišta uprkos za 60 odsto umanjenoj isporuci iz Rusije.

Ipak, on građanima Nemačke najavljuje poskupljenja na jesen i zimu. Iako su nemačkim domaćinstvima struja i gas ove godine već poskupeli dva puta po više od 30 odsto, Habeck navodi da bi na zimu računi mogli domaćinstvima da budu izraženi u „četvorocifrenim brojkama, a mogu dobaciti i do vrednosti mesečne plate“.

I dok su širenje panike od velikih računa u zamahu, istim tempom izviru i u najmanju ruku čudni predlozi kako štedeti, koje dele predstavnici najbogatijeg sloja nemačkog društva, koji su na rukovodećim mestima. U jednom od poslednjih, šef nemačke gasne kompanije Gasag, Georg Friedrich, poziva na štednju tako što će se „skratiti vreme pranje ruku“, kao i da se zima može dobro prebroditi „sa dva pulovera i nešto penjanja uz stepenice“.

Više uglja i izbjegavanja sankcija protiv Rusije

U nizu poteza, koji ukazuju da zvaničnici očajnički pokušavaju da iznađu izlaz iz moguće krize, jeste i to da Habeckovo ministarstvo ekonomije, kako saznaje magazin Spiegel, istražuje da li je moguće da Nemačka nacionalizuje deo gasovoda Severni tok 2 koji je u nemačkim vodama. Štaviše, nadleženi ispituju da li je moguće cevovod u nemačkim vodama otkačiti od ostatka gasovoda.

I dok se mnogi pitaju šta bi uopšte Nemačka radila sa tako prekinutim cevovodom, vicekancelar insistira da će Nemačka uraditi sve što je moguće, bez obzira na trošak, da obezbedi snabdevanje gasom i uopšte energijom.

Pa su tako ekološki ciljevi, koji se tiču smanjenja emisije ugljen-dioksida, bačeni u vodu time što je u Bundestagu odobreno da se poveća proizvodnja struje u termoelektranama na ugalj. Ti ekološki ciljevi su bačeni i na nivou Evropske unije kada je pronađen kompromis da se u projektima zelene tranzicije, koji će se finansirati iz budžeta EU, našli i projekti nuklearne energije i gasne energije. Nuklearke i gas su ušli u zelenu energiju, jer su prve žestoko zagovarali Francuzi a druge Nemci.

Osim toga, Berlin je došao u paradoksalnu situaciju da, na primer, Srbiju ubeđuje da uvede sankcije Rusiji, a da istovremeno se trudi da izbegne te iste sankcije, jer to šteti njenim vitalnim ekonomskim interesima. Konkretno, Nemačka je došla u situaciju da se remontovane turbine za Severni tok 1 nalaze u Siemensovoj radionici u Kanadi te da je pretila situacija da, zbog uvedenih sankcija, one ne budu vraćene Gazpromu da ih instalira sredinom ovog meseca.

Tako je Berlin došao u situaciju da moli Otavu da ukine sankcije, koje brane ovaj tip isporuka, kako bi turbine bile poslate Nemačkoj, koja će potom takođe prekršiti sankcije i isporučiti ih ruskom energetskom gigantu da bi remont bio završen na vreme. Kanada je na to pristala, ali istovremeno proširila neke druge sankcije protiv ruske industrije i energetskog sektora.

Isporučivanjem turbina je, smatraju nemački zvaničnici, Putinu oduzet argument koji je mogao da iskoristi kao izgovor da ostavi Severni tok 1 zatvorenim. Međutim, u Berlinu strahuju da bi uprkos tome Rusija mogla dugoročno da zatvori Severni tok 1, kako bi izazvala ogromnu energetsku a samim tim i ekonomsku krizu u Evropskoj uniji.

Već 21. jula biće jasnije kakva zima očekuje Nemačku i EU, budući da upravo tog datuma bi trebalo da bude završen planirani remont Severnog toka 1.

Njemačka u ulozi Grčke iz vremena dužničke krize

Ukoliko rusko snabdevanje gasom bude obustavljeno, to će nemačku privredu gurnuti u ogromnu recesiju, jer od gasa ne zavisi samo grejanje domaćinstava već i industrijska proizvodnja. Samim tim, to će se preliti na celu evrozonu i Evropsku uniju, jer upravo je Nemačka njen privredni motor.

Stručnjaci procenjuju da ukoliko najkasnije početkom avgusta ne poteče gas Severnim tokom 1, nemačka vlada će biti prinuđena da sistem energetskog uzbunjivanja podigne na najviši nivo 3. To će značiti da država preuzima rukovođenje gasnim tržištem pa samim tim i uvođenje restrikcija na isporuke gasa privredi kako bi domaćinstava ostala zaštićena.

Najviše bi bia pogođena hemijska industrija koja troši čak 15 odsto ukupno potrošnje gasa u Nemačkoj. Prekid rada ove industrije, ne samo što bi uzdrmalo privredni uspeh Nemačke, već bi značilo manjak robe, kao što su farmaceutski proizvodi, deterdženti, kozmetika i đubriva. Slično bi se desilo i ostatku privrede, koja već uveliko posrće.

Naime, već u maju je Nemačka prvi put od 1991. godine zabeležila minus u trgovinskom bilansu. Prvi put za tri decenije je Nemačka u jednom mesecu za milijardu evra više robe uvezla nego što je izvezla, što je za njenu izvozno orijentisanu ekonomiju znak da se survava u recesiju.

A ono što se događa u Nemačkoj, po pravilu se širi i na ostatak EU, ne samo zbog njenog geografskog položaja, već i zbog toga što su brojne evropske industrije oslonjene na nemačku proizvodnju.

Jednim ruskim „njet“ Nemačka bi mogla da se nađe u ulozi Grčke iz vremena dužničke krize. U ulozi u kojoj bi zavisila od toga da li će joj druge zemlje članice EU pomoći u nabavci gasa kako bi joj privreda iole radila tako da bi sprečen ekonomski kolaps ne samo na nemačkom već na evropskom nivou.

A biće svojevrsna ironija sudbine ukoliko na kraju Nemačkoj bude bio potraban svojevrsni gasni spasonosni paket od ostalih država članica EU, baš kao što je svojevremeno Grčkoj bio potreban finansijski spasonosni paket.

Ukoliko dođe do toga, nemačke komšije bi s punim pravom mogli da iskoriste čitav repertoar lekcija, koje je nekadašnji nemački ministar finansija u vreme Angele Merkel, Wolfgang Schaueble, držao Grcima, ali i Italijanima i Francuzima. Od onoga da evropska „solidarnost nije jednosmerna ulica“ preko pozivanja na „potrebu za odgovornom i održivom politikom“, do poruka „ne krivite druge za svoje probleme“.

Ukoliko dođe do potrebe za gasnim spasavanjem Nemačke, ostale članice EU će to i te kako učiniti. A pogotovo će biti zanimljivo ako do toga dođe, jer će jedan od spasilaca biti baš Italija, koja je postigla sporazum o kupovini tečnog gasa od Katara, što nemački vicekancelar nije učinio uprkos tome što je među prvima bio na pregovorima u Dohi.

Imidž nemačke privredne i organizacione superiornosti velikom brzinom bledi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada