Pogrešno ‘ćeranje’ sa Evropom

Poseta nemačkog kancelara Olafa Scholza Beogradu ozvaničila je nove note po kojima će Srbija morati da svira ukoliko želi da nastavi svoj evropski put. Ono što je loše po predsednika Srbije Aleksandra Vučića, to je činjenica da je odbijanjem da uvede sankcije Rusiji na čistac isterao novi ultimatum, a on se tiče Kosova. Vučiću je jasno stavljeno do znanja da ako hoće da Srbija postane članica Evropske unije, moraće da prizna Kosovo. Slučajno ili ne, to je saopšteno baš prilikom posete Scholza Beogradu.

Vučić se na toj konferenciji za štampu sa nemačkim kancelarom pravio iznenađen i začuđen Scholzovom porukom o međusobnom priznanju. Kao, nikada niko iz Evrope to nije tražio, nigde to ne piše, itd. Predsednik Srbije ponekad istinski deluje kao da se kopča na leđima, što nije nemoguće ako se analiziraju njegovi spoljnopolitički potezi. S druge strane, Scholz je ostao hladnokrvan i dodao da je nemački stav po tom pitanju dobro poznat i da je to davno zapisano u svim dokumentima.

Vučić je imao istorijsku šansu da Srbiju svrsta uz modernu civilizaciju. Mogao je to odavno da učini. I nije. Za kaznu je stigao novi zahtev koji će sigurno da još više zacementira stav javnog mnjenja koje je većinsko protiv EU u Srbiji. Ali, u međunarodnoj politici, to tako uglavnom biva. “Ćerajući” se sa Evropom zbog Rusa, sebi na vrat je natovario nešto što je mnogo veće od sankcija – priznavanje Kosova.

Vučić je tako doveo Srbiju u još neprijatniji položaj zbog toga što nije hteo da se pridruži Evropi. Ako si već osudio agresiju Rusije na Ukrajinu, iako se vešto izbegava taj termin, već se koriste reči poput – akcije, aktivnosti, dejstva…., onda je sasvim očekivano i da kazniš toga koga si osudio. E, kada to odbijaš da učiniš, pa još i soliš pamet drugima, onda se na veliki sto za kojim se donose velike odluke vraća pitanje Kosova. Mudri političari bi u celoj ovoj priči uspeli da izvuku ono najbolje za svoju zemlju, kao što je to uradio i Vladimir Putin kada je uporedio Kosovo sa situacijom u Donjecku i Luganjsku. Interes Srbije je da živi bolje i da bude deo savremenog sveta, a ne Putinova gubernija.

Srbija zakopana u svojim zabludama

Srbija posle posete Scholza svakako nije više ona ista država o kojoj smo sve ove godine pisali na ovim stranicama. Pored, kako Vučić reče, oštrog i decidnog zahteva da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije, jasno i glasno je obznanjeno da države koje se međusobno ne priznaju ne mogu biti deo evropske porodice. Srbija je još dublje zakopana u svoje zablude, a Vučić se veliča kao jedini slobodni državnik na svetu.

Kao novo saznanje, pojavila se nezvanična informacija da je Vučić svoj stav o neuvođenju sankcija Rusiji branio energetskom zavisnošću od Rusije. Naravno da će Vučić svoj stav da brani sa svime što stigne, pa i ogromnom podrškom srpske javnosti ruskoj strani u ratu u Ukrajini, ali sada je, čini se, popustio i priznao Scholzu da je Srbija zavisna od Rusije po pitanju gasa, jer je cela industrija bazirana na gasu koji Srbija uvozi, prema dogovoru sa Vladimirom Putinom, po povoljnijoj ceni od ostatka Evrope.

Pokušao je Vučić to da umota u “oblandu” pozivajući se na to da u Srbiji radi veliki broj nemačkih kompanija koje zapošljavaju 70.000 radnika. Svestan je toga i Scholz, ali za razliku od Srbije i Rusije, gde sve odluke, pa i cene, donose i određuju vođe država, mogao je samo da ponudi pomoć Srbiji u pronalaženju alternative kada je u pitanju ruski gas. I to je sve. Utisak je kao da šargarepe više nema. Pokušali su sve što su mogli. I lepim i manje lepim, ali ne vredi. Sada udaraju tamo gde najviše boli.

Scholz je, u stvari, preneo ono što se, na kraju, našlo i u Rezoluciji o Srbiji Evropskog parlamenta. Bukvalno od reči do reči. Odavno EP nije bio konkretniji u nekom svom dokumentu kada je reč o Srbiji. Naravno da će mnogi reći da se radi o neobavezujućem aktu, ali to je stav, apsolutno većinski, današnje Evrope. To je kurs po kojem će se vrednovati Srbija. Da je pameti u Beogradu, ovakva Rezolucija nikada ne bi ugledala svetlost dana, jer bi vlast uradila sve što može i mora da do nje ne dođe.

Nema više vremena za kockanje

Vredi podsetiti još jednom na to da je Vučić, u retkim trenucima iskrene samokritike, rekao da, na žalost, nije dobro razumeo svet i prilike koje su dovele do rušenja Berlinskog zida. Sada je još gore, jer posle te naučene lekcije i dalje ne razume svet i u kojem pravcu ide. Ovo prvo nerazumevanje je imalo katastrofalne posledice i to ne samo po Srbiju. Postoji ozbiljan strah od toga do čega bi ovo novo nerazumevanje moglo da dovede u bliskoj budućnost.

Vučić je još jednom lagao svoj narod kada je prilikom polaganja zakletve za svoj drugi mandat prepričao kako je sedam sati razgovarao sa jednim od najvažnijih evropskih lidera – i to telefonom. Njegove glasonoše su odmah potrčale po medije da rastrube kako se radi o razgovoru sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom. Zamislite da Macron ima toliko slobodnog vremena da sedam sati razgovara sa bilo kime, a ne sa Vučićem. I narod je to progutao kao istinu. Tako deset godina guta priču o Putinu kao najvećem prijatelju Srbije, ruskom bratskom narodu, jeftinom gasu, Kosovu kao sastavnom delu Srbije. A, upravo je Vučić Kosovo učinio samostalnijim i nezavisnijim potpisivanjem Briselskog sporazuma.

Ostaje strah da će sve ovo još jednom mnogo da boli i da košta građane Srbije. Predsednik Vučić u svemu tome ne vidi svoje greške, već su mu krivi svi drugi. Scholz mu je lepo trasirao put i stavio do znanja da više nema vremena za kockanje. Za to vreme, svet se kreće i nema mnogo vremena za one koji kaskaju. Kao po nekom nepisanom pravilu, biće veoma kasno za svaki od poteza koji su odavno trebali da budu povučeni. A, Srbija i njena vlast su majstori za tako nešto.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.