Vučićeva najveća dilema: Kako Rusiji ne uvesti sankcije

Rezultati istraživanja javnog mnjenja u Srbiji govore da se oko 80 posto populacije protivi uvođenju sankcija Rusiji.

Predsjednik Srbije je taj koji se kuha u sopstvenom loncu, piše autor (Reuters)

Rezultati istraživanja javnog mnjenja u Srbiji govore da se oko 80 posto populacije protivi uvođenju sankcija Rusiji. Ovaj podatak u svojoj argumentaciji sve češće koristi i predsednik Srbije Aleksandar Vučić “moleći“ svoje goste, koji ga sve češće posećuju na Andrićevom vencu, da ga razumeju, jer ne može tek tako da uvede sankcije prijateljskoj zemlji.

Ono što niko iz vlasti neće da radi, a to je da pokuša da racionalno objasni ljudima u Srbiji gde su i šta im valja činiti. Vučić to ne radi iskreno, a oni iz njegovog okruženja apsolutno koketiraju sa narodom koji misli tako kako misli. Drugim rečima, podilaze mu. Tek poneki glas se čuje o situaciji da je sankcionisanje Rusija pravi potez. Predsednik Srbije kaže da je Srbija apsolutno za Evropsku uniju, da je evropski put jedini na kojem se Srbija nalazi, da je Srbija vojno neutralna, ali… Uvek postoji to neko “ali“. I tako već deset godina.

Pumpanje pričama o ‘velikoj Rusiji’

Kompletna država i mediji pod njenom kontrolom celu deceniju pumpaju Srbiju pričama o “velikoj Rusiji”, koja je naš prijatelj, plus sve to i Kina. I sada tu nema pomeranja. Dok se ceo svet okretao od Rusije i Kine, Srbija je jačala ne samo ekonomsku, već i vojnu saradnju sa Moskvom i Pekingom. Srbija je potpuno postala zavisna od ruskog gasa, a Rusija je sada agresor kojeg su sankcionisali svi u Evropi, izuzev Srbije.

Njemu se jasno na licu vidi da kada govori o evropskom putu Srbije nije iskren. To što i kaže u korist EU-a ravno je i bez ikakve emocije, poput napamet naučenog gradiva đaka ponavljača. Da li ga je iko ikada pitao šta je konkretno uradio da pokaže građanima Srbije šta je to Rusija uradila Ukrajini, koliko je Srbija zavisna od Evrope, a koliko od Rusije. Kada je reč o Rusiji, izuzev gasa, nešto baš i nije. Politički, to je već neki drugi problem. Utisak je da je ovo period u kojem Rusija od Srbije naplaćuje svu onu podršku koju joj je pružila tokom svih ovih godina po pitanju Kosova.

On je poznat kao čovek koji bavljenje politikom zasniva na rezultatima istraživanja javnog mnjenja i ovi rezultati mu idu na ruku. I on to, naravno, obilato koristi tako što brani svoju poziciju i gotovo ništa ne čini da bi promenio raspoloženje, a nije da ne može. Prosto je nemoguće da on toliko ide protiv stava, pre svega, svojih pristalica. Boji se eventualnog revolta i gubitka podrške. Briga njega da li će narod biti gladan i da li će mu biti hladno. Uostalom, tako je bilo i kada je bio na vlasti devedesetih godina.

Mnogo toga što je Vučić uradio u politici je rezultat konsultacija sa Moskvom. Mediji su deset godina pratili taj putokaz ka Moskvi i onda se sada kao čudimo da 80 posto ljudi ne želi da Srbija uvede sankcije Srbiji. Zanimljivo je videti šta bi se desilo kada bi Vučić, pošto u Srbiji još nema ni novog saziva Skupštine, ni vlade, a tako će i ostati ko zna do kada, uveo sankcije Rusiji. Kako bi na to gledalo tih 80 odsto, među kojima je ogroman broj njegovih pristalica?

Rusija i Kina kao najveći dobrotvori

Dok jedan deo javnosti misli da je prosto nemoguće promeniti javno mnjenje, drugi deo smatra da to nije neizvodljivo. Da je građanima Srbije neko postavio pitanje na način da se ono ne odnosi na narod, već na pojedince, tajkune koji podržavaju taj rat ili nešto slično, rezultat bi bio drugačiji. Verovatno da bi taj broj bio mnogo manji kada bi pitanje glasilo: Da li podržavate neuvođenje sankcija Srbiji čak iako biste zbog toga lično trpeli? Rezultat na semaforu bi sigurno i promenilo to ako bi Srbiji bio ukinut bezvizni režim sa EU-om. Ili, još gore, da kada već neće Srbija da uvede sankcije, da sankcije Srbiji uvede EU. Bio bi to deja vu koji niko u Srbiji ne želi.

U Srbiji ljudi u ogromnoj većini veruju da su Rusija i Kina najveći dobrotvori kada je reč o bespovratnim sredstvima zemlji. Te donacije se, međutim, mere u promilima. Milijarde i milijarde evra se u Srbiju slilo iz EU fondova, a mnogo miliona dolara bespovratnih sredstava je Srbija dobila od Amerike, Norveške… Od Rusije mnogo manje, ako je i dobila nešto. Ovaj podatak Vučić nikada nije saopštio narodu. Ako bi Srbija uvela sankcije Rusiji, možda bi ostala bez niske cene gasa. Novac bi mogla da nadomesti stopiranjem izgradnje fudbalskog stadiona, na primer. Da li bi našla gas, druga je priča.

Ali, ako nastavi da prkosi Evropi i da joj deli prazne lekcije, može da ostane bez mnogo toga. Sve one fabrike koje je Vučić otvarao po Srbiji, a da nisu kineske, listom su iz EU-a. Šta ćemo u tom slučaju?

Svađa s komšijama i veličanje Putina

Srbija je sve ovo vreme vezivala sebe za Rusiju sa gasom te i Kinom sa kreditima, bez obzira što je pravi privredni bom doživela zbog investicija sa Zapada. Naravno da će u takvom sistemu vrednosti narod biti protiv uvođenja sankcija. Srpski narod, međutim, nije ruski. Mnogo je fizički udaljen od njega. Umesto da bude dobar sa komšijama, on sa sa njima svađa i veliča Vladimira Putina.

Predsednik Srbije je taj koji se kuva u sopstvenom loncu. On sada mora da prelomi, a odlaže neodložno. Verovatno je jedan od retkih koji navija da dođe do kraja rata kako bi se on lično izvukao iz situacije u kojoj se našao.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera